Radaković: Građani na severu položili ispit demokratije, značajan politički pluralizam

Izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković ocenio je da je velika izlaznost u četiri opštine na severu Kosova pokazala da su birači shvatili važnost učešća srpske zajednice na lokalnim izborima, kao i značaj političkog pluralizma za izborni proces.

Radaković je za Kosovo onlajn istakao da su građani pokazali ozbiljnost i odgovornost, imajući u vidu posledice izbora iz 2023. godine, kada su gradonačelnici izabrani sa svega nekoliko procenata podrške.

„Znamo koje su bile posledice izbora gradonačelnika sa tri procenta, 100 glasova, i koje su sve odluke donete, koliko se nama promenio život zadnje dve–dve i po godine. Bilo je i očekivano da će ljudi uzeti vrlo ozbiljno ove izbore i drago mi je, što nije uobičajena procedura za lokalne izbore, da imamo veću izlaznost u odnosu na parlamentarne. U ovom slučaju imamo veći broj ljudi koji su izašli nego na prethodne izbore. Naravno, tu je i politički pluralizam, više partija, više lokalnih inicijativa. Neke inicijative su prošle bolje, neke slabije, ali generalno mislim da je dobar politički pluralizam da imamo različite mogućnosti i mislim da su građani četiri opštine na severu položili ispit važnosti ovih lokalnih izbora“, istakao je Radaković.

On je dodao da nije iznenađujuća dominacija Srpske liste u većinski srpskim opštinama.

„Kao što se i očekivalo, Srpska lista je izvojevala pobedu u devet od deset opština. Imamo Klokot koji se ponavlja, ali mislim da je to realno, činjenično stanje. Možda je malo ‘Sever za sve’ iznenadio brojem glasova i dva mandata u lokalnoj skupštini u Severnoj Mitrovici i skoro hiljadu glasova za gradonačelnika, ali ostalo, naravno, građani smatraju da, zbog finansija, konekcije sa Beogradom i plata, Srpska lista treba da vodi ceo proces“, rekao je Radaković.

Iz perspektive posmatrača, on je ocenio da je bilo manje nepravilnosti nego na parlamentarnim izborima, ali je naveo tri koja su najviše uticala na izborni proces, dok je prisustvo službenika Ministarstva unutrašnjih poslova u biračkim odborima nazvao je flagrantnim kršenjem zakona.

„Od većih nepravilnosti, naravno, kašnjenje sa otvaranjem nekih biračkih mesta u Leposaviću, neki birački subjekti su se žalili na brošure koje su bile u biračkom mestu, dva privođenja tog dana sa nekim materijalom političkih partija, ali generalno dva interesantnija i veća prekršaja su dva dana pred izbore, kada je Centralna izborna komisija poslala molbu Ministarstvu unutrašnjih poslova da im pomogne sa popunjavanjem biračkih odbora u četiri opštine na severu, jer nije bilo mnogo interesantno albanskim partijama da idu u neka sela u opštinama Leposavić i Zubin Potok. Tako da smo imali radnike Ministarstva unutrašnjih poslova, u Leposaviću ih je bilo 13, koji su bili deo Opštinske izborne komisije, odnosno biračkih mesta i biračkih odbora. To je jedno flagrantno i katastrofalno kršenje zakona, gde jasno stoji da ljudi koji su deo policije ili vojske ne mogu biti deo izbornog procesa. Čak ni ljudi u uniformi ne mogu ući ni u jedan birački centar, a kamoli da rade izbore“, istakao je Radaković.

Govoreći o nepravilnostima na dan izbora, Radaković je podsetio na slučajeve promena biračkih mesta za građane iz Severne Mitrovice.

„Imali smo ljude iz severnog dela Mitrovice kojima su promenjena biračka mesta da glasaju u sasvim drugim mestima, u Klini, Istoku, Vučitrnu, Gojbulji, u Južnoj Mitrovici. To nije samo promena biračkog centra u okviru opštine, nego potpuno izmeštanje. Ja sam razgovarao sa dosta njih, imali smo skoro sto takvih slučajeva prijavljenih tog dana. Kako će sada neko ko je rođen i živi u Severnoj Mitrovici da ide da glasa u Klini, gde nema nijednog srpskog predstavnika, ili u Južnoj Mitrovici, ili u Istoku, ili u Prištini? Veliki je problem, ne znam zašto je to urađeno, da li zbog odluke u Marigoni i Albanaca u Preocu, gde je upisano tih 2.000 ili 2.500 Albanaca, ali je to stvarno katastrofalna činjenica“, naglasio je Radaković.

On je ukazao i na problem koji se desio pre izbornog dana, a tiče se akreditacije medija koji izveštavaju na srpskom jeziku, uključujući i nesertifikovanje portala Kosovo onlajn.

„Mislim da je stvarno, u 2025. godini, neverovatno pričati o neakreditovanju, odnosno akreditovanju svih medija koji rade na srpskom jeziku, odnosno srpskih medija i medija sa Balkana, koji uredno i zakonski postoje na Kosovu. Na kraju, odluka da samo vaš medij ne bude akreditovan je bruka i sramota pre svega za demokratiju, bruka i sramota za sve koji žive na Kosovu i za CIK. Kosovo onlajn funkcioniše registrovano, zakonski, bez ijedne prijave na svoj rad. Sa druge strane, iz političkih pobuda određenih partija, ne dozvoliti akreditaciju mediju je katastrofalno i flagrantno kršenje zakona, nepoštovanja ljudskih prava i svih ostalih principa. Mislim da u vremenu u kojem živimo moraju da se promene neke stvari, jer zabranjivati medije u 2025. godini je katastrofalno za čovečanstvo i društvo u kojem živimo“, rekao je Radaković.

Govoreći o postizbornom periodu, Radaković je izrazio očekivanje da će se među građanima srpske zajednice vratiti poverenje i poštovanje prema lokalnim institucijama.

„Pre svega očekujem veće poštovanje građana prema opštini, jer sada znamo da su gradonačelnici bili izabrani sa dva do tri procenta, primera radi, u opštini Leposavić sa 107 glasova, u Zubinom Potoku sa 153. Očekujem veće poštovanje prema opštinama, veće angažovanje opštinskih službenika kroz javne debate, razgovore sa građanima da se pronađu rešenja, jer ovde živi 85 procenata srpske zajednice, a nije postojala nijedna javna debata o prioritetima. Izgrađen je most bez ijedne javne rasprave, bez urbanističkog plana i tako dalje. Dakle, pre svega veće poverenje, veća angažovanost, i sigurno će neke odluke morati da se preispitaju, odluke koje su donosili prethodni gradonačelnici, jer su sigurno u suprotnosti sa zakonom i sa stavovima 85 procenata zajednice koja živi na severu. Neke akcije koje su sprovodile policija i lokalna samouprava bile su u suprotnosti sa zakonom, u potpunom nepoverenju, i dovele su do lošijih odnosa i među Srbima i Albancima u ovom regionu“, zaključio je Radaković.