Beograd - Priština preko Ljubljane: Zašto se Pahor nudi za Lajčakovog naslednika?

"Proces imenovanja Lajčakovog naslednika u Briselu još nije zvanično počeo, ali lobiranje da Borut Pahor bude glavni kandidat uveliko je u toku. Vrh slovenačke države i diplomatska mreža Ljubljane stali su iza želje Pahora da preuzme ovu nezahvalnu ulogu"

Priredio: Miloš Garić

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj imenovao je juče Miroslava Lajčaka za novog ambasadora Evropske unije u Švajcarskoj i time definitivno upraznio radno mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, za koje uveliko konkuriše dugogodišnji slovenački političar i funkcioner Borut Pahor.

Na Boreljovoj listi imena za rotaciju diplomatskog kadra EU, pred nastupajuće izbore u junu, nije navedeno ko će od leta biti Lajčakov naslednik, ali Borut Pahor je, očigledno, dobio pozitivan signal onih koji odlučuju.

“Oni koji veruju da bi se dobro snašao u ovoj ulozi su me pre izvesnog vremena upozorili da bi Lajčak mogao ranije otići i pozvali su me da razmislim o kandidovanju. Po završetku političke karijere često su me pitali da li bih se kandidovao za međunarodne funkcije. Moj odgovor je bio ne, osim ako se ukaže prilika da radim na Zapadnom Balkanu. U osnovi su to dve funkcije – za visokog predstavnika međunarodne zajednice, koji je sada Kristijan Šmit, i specijalnog predstavnika EU za dijalog između Prištine i Beograda”, rekao je pre nekoliko dana Pahor za medije.

Od non-pejpera do mandata

Miroslav Lajčak posle četiri godine mandata ne ostavlja uspešne rezultate na mestu glavnog EU posrednika između srpske i albanske strane, naprotiv ova funkcija je sada prilično kompromitovana, a zvanična Priština je Lajčakovu ulogu mnogo puta otvoreno osporavala, pa se postavlja pitanje zašto se Pahor toliko interesuje da ga nasledi.

Istoričar i politički analitičar Ognjen Karanović podseća na Pahorovo bavljenje pitanjem Kosova u prošlosti.

“Ne znam koliko se javnost kod nas seća uloge Boruta Pahora pre dve godine, pa i iz vremena kad je bio i predsednik i premijer Slovenije, sećamo se svi da je on, u stvari, bio označavan od strane političkih struktura u regionu Zapadnog Balkana, da je poslao onaj famozni non-pejper dokument koji se pojavio u javnosti volšebno. On je, naravno, demantovao da je autor ideje o promeni granica na Zapadnom Balkanu. Dakle, njegova uloga u vezi sa kosmetskim čvorom, u vezi sa pitanjem južne srpske pokrajine, ne samo zbog tih okolnosti od pre dve godine, već i inače u proteklih nekoliko decenija, njegova uloga je poznata”, ukazuje Karanović za Kontekst.

Dodaje, da Slovenija ima istoriju posebnih odnosa sa albanskim separatističkim pokretom u južnoj srpskoj pokrajini, i da to nije nepoznato.

“Sa druge strane, Pahor je vrlo ambiciozan političar. Sama slovenačka javnost za njega će kazati da je bio i veoma sposoban državnik, umešan političar, eto, već i u proteklih nekoliko decenija, još od poslednjeg kongresa SKJ. Na tom 14. Kongresu Saveza komunista Jugoslavije iz 1990. godine Pahor je postao poznat široj tadašnjoj jugoslovenskoj političkoj javnosti. Naravno, u narednim decenijama on se profilisao i afirmisao u uticajnog slovenačkog državnika i političara. E sada, da li će on biti uspešniji od Miroslava Lajčaka, ako dođe na to mesto, sumnjam, zato što pitanje južne srpske pokrajine, odnosno rešavanje tog pitanja, naročito kada je reč o implementaciji odredbi Briselskog sporazuma, nije bilo u rukama Miroslava Lajčaka, a svakako neće biti ni u rukama Boruta Pahora”, objašnjava Karanović.

Ta pozicija izaslanika je, kaže, samo operativna, bez uticaja.

“Svi dosadašnji posrednici, Ketrin Ešton, Federika Mogerini, Miroslav Lajčak, do Pahora, pa i svi specijalni iznaslanici, od Piča do Eskobara, niko od njih nije postigao neki veliki uspeh iz prostog razloga što njihove države, njihove zemlje, pogotovo kada je reč o velikim silama iz reda država NATO, oni zapravo žele rešenje pitanja Kosmeta samo u skladu sa svojim geopolitičkim i političkim vizurama. Što je protivno i međunarodnom javnom pravu, svakako i interesima srpskog naroda, i države Srbije, i protivno i povelji Ujedinjenih nacija i ostalim međunarodnim dokumentima. Tako da je to pitanje nerešivo sve dok se sami politički procesi ne vrate u okvire međunarodnog javnog prava i dijaloga, koji bi proistekao iz tih međunarodnih akata, međunarodnih dokumenata”, istakao je Karanović.

Lepa plata dobar motiv

On kao neophodnu novinu vidi potpuno novi pristup međunarodne zajednice.

“Dok god postoji političko nasilje, kako Kurtija, tako i političkog Zapada, nad međunarodnim javnom pravom, dok god oni podstiču Kurtija, ohrabruju ga ili ga ne sprečavaju da krši sve do sad postignuto, dotle mi tog rešenja nećemo imati. To može biti i Borut Pahor, može biti i Miroslav Lajčak, može biti bilo ko od posrednika, može imati i veću ili manju političku težinu ili značaj personalno, ali to ne zavisi od njega. Tako da je moje mišljenje da je tu potreben potpuno novi pristup međunarodne zajednice u rešavanju kosmetskog problema, ali mi taj novi pristup ne vidimo, ne vidimo ni njegove konture, ne vidimo da je to u ovim okolnostima moguće. Ne postoji volja za to, naročito u svetlu ludila, koje vlada još od početka rusko-ukrajinskog rata, a evo sada i novog zamaha rata na Bliskom Istoku. Možda bi došlo do izvesnih izmena u tom pogledu ukoliko bi se smenila administracija u Vašingtonu nakon novembarskih predsedničkih izbora”, zaključuje Karanović.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže za Kontekst da kod Pahora postoji lični interes za dolazak na mesto izaslanika EU za dijalog.

“Pahor se nudi zato što dolazi iz zemlje koja je bliska regionu, a Slovenija je priznala nezavisnost Kosova, ali mislim da tu postoji lični interes, odnosno diplomatska ambicija Boruta Pahora. On želi da bude ključna ličnost koja može da se predstavi kao medijator, koji će kao i Lajčak na početku imati vrlo ambiciozne zahteve, očekivanja. Onda će se suočiti sa problemima koji se neće lako rešiti. Ali, svakako mislim da je ta pozicija medijatora privlačna i zbog finansijske koristi koja nije mala, koliko znam to je plata 20.000 evra mesečno, to je jedna pristojna, lepa plata. Takođe, diplomatski izazovan posao i naravno stepenica za neku dalju međunarodnu karijeru. I zato mislim da je to potrebno osobi političkog iskustva kao što je Borut Pahor”, navodi Surlić.

Profesor Prištinskog univerziteta Fadilj Maljoku akcenat stavlja na važnost ekonomske saradnje.

“Mislim da Priština i Beograd zajedno sa međunarodnim faktorom prave jednu veoma ozbiljnu grešku. Naime, od rata 99-te pa naovamo, nikad nisam čuo da je jedan jedini projekat sa ekonomskim dimenzijama pokušan da se primeni na Kosovu, a naročito u severnom delu. Takođe, niti Beograd, niti Priština, nisu imali interesovanje da se ekonomskom politikom i logikom integrišu Srbi kao jedna od najvećih etničkih skupina, sa Albancima i drugima. Naime, svi dosadašnji pokušaji smirivanja stanja su bili uglavnom  ili politički ili policijski, a nikada nisam čuo da se priča o ekonomskim investicijama. Tu ne amnestiram ni Vašington, ni Brisel. Za ovih 25 godina, mogli su nešto uraditi. Ne kažem da nam treba neka vrsta ikonografije "bratstva i jedinstva", već pre svega jedna multietnička fabrika ili recimo obnova Trepče, koja je u bivšoj Jugoslaviji zbližila običan narod. Da me ne shvatite pogrešno, ne pričam ovde o jugonostalgičnoj istoriji, već o jednom konkretnom planu gde su glavni akteri međunarodni faktor, Beograd i Priština. Kosovu treba jedan Maršalov plan, koji bi običnim ljudima ulivao poverenje, koje jako fali ovih dvadeset godina, kako bi se stvorile indicije ka zbližavanju i ka jednom građanskom društvu. Gde su ljudska prava važnija od kolektivnih prava. Onako kako se to radi u zapadnom svetu”, poručio je Maljoku za Kontekst.