Bolji odnosi sa SAD su u interesu Srbije

Odnosi Srbije i Sjedinjenih Američkih Država opterećeni su istorijom, različitim pogledima na neka od najvažnijih političkih pitanja i, pre svega, dubokim neslaganjem oko statusa Kosova i Metohije. Ništa od toga ne treba zaboraviti niti prikrivati. Ali promišljena spoljna politika ne vodi se samo prema državama s kojima se slažemo. Naprotiv, često je najvažnije imati čvrste kanale komunikacije upravo s državama s kojima postoje velika neslaganja.

Posle više od godinu dana provedenih u Vašingtonu, jedno moje uverenje postalo je još čvršće: odnosi s Amerikom za Srbiju nisu pitanje političkih simpatija, već državnih interesa. Jedan od naših prioriteta bio je da američkoj administraciji i Kongresu neposredno predstavimo poziciju Srbije prema Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj. U razgovorima insistiramo na poštovanju Dejtonskog sporazuma, ustavnog položaja Republike Srpske i potrebi da se politički problemi u Bosni i Hercegovini rešavaju dijalogom, a ne jednostranim pritiscima i nametanjem rešenja.

Posebno nam je važno da američkim sagovornicima neposredno predstavimo argumente Srbije, koji prethodnih godina nisu uvek imali dovoljno prostora u političkim raspravama u Vašingtonu. To ne znači bezuslovnu podršku bilo kom političaru ili pojedinačnoj odluci donetoj u Banjaluci, već dosledno zastupanje državnih interesa Srbije: očuvanja mira i stabilnosti, poštovanja Dejtonskog sporazuma i ustavnog položaja Republike Srpske. Dosadašnji razgovori pokazali su mi da u Vašingtonu postoji prostor za otvoren dijalog i bolje razumevanje naših stavova. Na nama je da taj prostor iskoristimo, jer se interesi Srbije ne mogu zastupati s distance: ako želimo da se naši argumenti uzimaju u obzir prilikom oblikovanja američke politike prema regionu, moramo biti prisutni tamo gde se o toj politici odlučuje.

Posebno je važno pitanje Kosova i Metohije. Američki stav o statusu naše južne pokrajine je poznat i razlikuje se od stava Srbije. Ne treba stvarati iluziju da će to neslaganje nestati preko noći. Ali upravo zbog toga moramo da razgovaramo i da aktivno zastupamo naše stavove.

U razgovorima s administracijom i članovima Kongresa sistematski ukazujemo na ugroženost srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, jednostrane poteze Prištine, pritiske na srpske institucije i potrebu da budu ispunjene preuzete obaveze prema Srbima. SAD su suspendovale svoj Strateški dijalog s Prištinom, navodeći zabrinutost zbog poteza vlasti u Prištini koji su povećavali tenzije i nestabilnost. Američki stav o statusu Kosova i Metohije time nije promenjen, ali se pokazalo da podrška Prištini ne znači i bezuslovnu saglasnost sa svim potezima vlasti u Prištini. Zato je važno da imamo što više sagovornika koji su spremni da čuju i naše argumente.

Želeli smo i da odnosi Srbije i SAD ne zavise samo od pojedinačnih sastanaka i ličnih kontakata.

Pokretanjem Strateškog dijaloga Srbije i Sjedinjenih Država u julu 2026. godine napravljen je važan korak ka uspostavljanju redovne i institucionalizovane komunikacije između naših zemalja. Sa srpske strane predloženo je da se sastanci održavaju približno svaka tri meseca, kako bismo o važnim pitanjima razgovarali kontinuirano, uključujući i ona oko kojih postoje ozbiljne razlike.

Suština je jednostavna: diplomatski kanali moraju da funkcionišu i pre nego što politička neslaganja ili nesporazumi prerastu u krize. Jednako je važno da američki sagovornici stavove Srbije čuju neposredno od nas, a ne isključivo preko trećih strana.

Energetika je dobar primer. Razgovaramo o energetskoj infrastrukturi, regionalnoj energetskoj sigurnosti, hidroenergetici, gasnim interkonekcijama, diversifikaciji izvora snabdevanja i mogućnostima za velike infrastrukturne projekte. Srbija u tom kontekstu ima i sopstvene velike energetske planove, među kojima posebno mesto zauzima „Đerdap 3“.

Pitanje NIS-a još jasnije pokazuje značaj direktne komunikacije s američkom administracijom. Američke sankcije ruskom energetskom sektoru stvorile su problem koji Srbija nije izazvala, ali čije posledice trpi. Naš prioritet je da obezbedimo nesmetan rad rafinerije, stabilnost domaćeg tržišta i sigurnost snabdevanja građana i privrede, uz istovremeno smanjivanje energetske zavisnosti Srbije. Zbog toga o NIS-u razgovaramo direktno i s američkom stranom. Cilj energetske politike Srbije ne treba da bude zamena jedne zavisnosti drugom, već više izvora energije, više partnera i veća energetska sigurnost.

Slično je i s odbrambenom saradnjom. Srbija može da razvija saradnju sa Sjedinjenim Državama, uključujući dugogodišnje partnerstvo s Nacionalnom gardom Ohaja, i da istovremeno ostane vojno neutralna. Saradnja i članstvo nisu isto. Dobri odnosi s Pentagonom mogu da budu u interesu Srbije bez promene naše politike vojne neutralnosti, kao što saradnja s drugim velikim silama ne znači automatsko pristupanje njihovim vojnim savezima.

Odnosi Srbije i Sjedinjenih Država, međutim, daleko prevazilaze pitanja Kosova i Metohije, Republike Srpske i političkih neslaganja koja postoje između naših zemalja. Zato nastojimo da bilateralnoj saradnji damo novu sadržinu, pre svega kroz jačanje ekonomskih veza, privlačenje američkih investicija i povezivanje naših kompanija, naučnih i obrazovnih institucija. Zvanična potvrda učešća SAD na Ekspu 2027. u Beogradu, proširivanje akademske saradnje kroz Fulbrajtov program, kao i pristupanje Srbije Artemis sporazumima, kojima se otvaraju nove mogućnosti za saradnju u oblasti nauke, tehnologije i istraživanja svemira, pokazuju koliko prostora postoji za razvoj našeg partnerstva.

Važan deo našeg rada posvećen je i obnavljanju svesti o zajedničkoj istoriji Srbije i Amerike, koja je znatno bogatija nego što se danas često pretpostavlja, od Mihajla Pupina i srpske zastave nad Belom kućom 1918. godine do američkih inženjera srpskog porekla koji su učestvovali u programu „Apolo“. Radimo i na tome da doprinos Amerikanaca srpskog porekla bude snažnije prepoznat u američkom društvu i institucijama, uključujući inicijativu u Kongresu za Serbian American Heritage Month. Možda sve ovo deluje manje važno od velikih političkih tema, ali iz iskustva znam da se odnosi između dve zemlje ne grade samo na sastancima predsednika i ministara. Jednako su važni odnosi među ljudima, institucijama, kompanijama i univerzitetima.

Postoji još jedan posao koji je teško izmeriti statistikom, a koji smatram posebno važnim. Godinama je Srbija u značajnom delu američke političke javnosti posmatrana prvenstveno kroz prizmu devedesetih godina, Kosova i problema regiona. To pokušavamo da promenimo.

Želimo da Srbija bude prepoznata i kao partner u energetici, investicijama, regionalnoj stabilnosti, odbrani, nauci, tehnologiji i obrazovanju. Kao zemlja koja želi dobre odnose sa SAD, ali koja istovremeno ima svoje državne i nacionalne interese. To nije zaboravljanje prošlosti niti odricanje od sopstvenih stavova. Jednostavno ne želimo da nam prošlost određuje granice budućnosti.

Srbija i Sjedinjene Države nemaju identične interese i verovatno ih nikada neće imati. Oko nekih pitanja ćemo se slagati, oko drugih ćemo se ozbiljno razlikovati. Upravo zato nam je potreban razgovor.

Srbija i Sjedinjene Države nemaju identične interese i oko pojedinih pitanja nastavićemo ozbiljno da se razlikujemo. Ali upravo zbog toga su nam potrebni stalna komunikacija, međusobno razumevanje i spremnost da o svim pitanjima razgovaramo otvoreno.

Posle više od godinu dana provedenih u Vašingtonu, moje uverenje je još čvršće: Srbiji je potrebno veće prisustvo u američkim političkim, ekonomskim i akademskim krugovima. Potrebno je da što više ljudi poznaje našu zemlju, razume naše stavove i prepoznaje mogućnosti za saradnju.

Za mene „više Srbije u Vašingtonu“ znači upravo to: da o pitanjima koja nas se neposredno tiču govorimo sami, da se naši argumenti čuju tamo gde se donose važne odluke i da kroz dijalog stvaramo više mogućnosti za ostvarivanje naših državnih interesa.

Piše za Politiku ambasador Srbije u SAD Dragan Šutanovac