Buduće angažovanje Velike Britanije na Zapadnom Balkanu: Uvidi iz posete Dejvida Kamerona Kosovu

Piše za Kosovo Onlajn: Helena Ivanov, naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson

U prvim danima 2024. godine, britanski ministar spoljnih poslova, gospodin Dejvid Kameron, započeo je svoju zvaničnu državnu posetu Kosovu. Tokom svog kratkotrajnog jednodnevnog boravka u Prištini, održao je važne razgovore sa premijerom i predsednikom Kosova. Važno je napomenuti da je takođe posetio manastir Gračanicu, jedno od najvažnijih mesta u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Tokom posete, gospodin Kameron je ponovio podršku Velike Britanije Kosovu, ističući istorijsku podršku nezavisnosti Kosova. Takođe je signalizirao snažnu volju da dalje podrži napore Kosova da bude priznato od strane drugih suverenih država.

Na kraju, izrazio je zabrinutost zbog rastućih tenzija na Kosovu, posebno se osvrćući na incident u Banjskoj u septembru u kojem su četiri osobe izgubile živote, i zahvalio trupama KFOR-a na održavanju regionalne stabilnosti.

Njegovu posetu pozdravili su politički predstavnici Kosova, ali je izazvala kontroverze u Beogradu. Konkretno, ministar spoljnih poslova Srbije, gospodin Ivica Dačić, izjavio je da su komentari gospodina Kamerona o pomoći Kosovu da dobije priznanje od drugih suverenih država "licemerni" i da ih treba "osuditi".

Takođe je izrazio frustraciju zbog toga što gospodin Kameron nije pomenuo da Kosovo već 11 godina nije ispunilo obaveze koje je preuzelo kao deo Briselskog sporazuma potpisanog 2013. godine, dodajući da će Srbija nastaviti da bude konstruktivna u dijalogu, ali da takođe ima pravo da štiti svoje vitalne strateške interese i teritorijalni integritet.

Ova poseta dešava se u kontekstu povećanog pritiska EU i SAD na Srbiju i Kosovo da normalizuju odnose. Otkako su strane prošle godine formalno prihvatile dva sporazuma - u Briselu i Ohridu, EU i SAD uložile su ogroman napor kako bi motivisale strane da sprovedu svoje obaveze, ali uzaludno.

Zapravo, većina rundi pregovora pratila su runde eskalacija - pri čemu je svaka bila napetija od prethodne. Dok EU ostaje posvećena normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova i povezala je njihov put ka pristupanju EU ispunjenju međusobnih obaveza, postoje sumnje u stvarni uticaj EU da efikasno olakša normalizaciju. U tom smislu, povećano učešće drugih aktera, možda i Velike Britanije, moglo bi biti dobrodošao doprinos.

Međutim, svako značajno uključivanje zahteva da Velika Britanija i bilo koja druga uključena strana moraju shvatiti pun kontekst ove konstantno razvijajuće situacije i uključiti se u konstruktivan dijalog s obe strane. U ovom konkretnom slučaju, to podrazumeva da gospodin Kameron poseti i Srbiju i Kosovo i prizna da ni jedna strana nije pokazala potrebni nivo konstruktivnosti tokom pregovora o normalizaciji tokom protekle decenije.

Na primer, obaveza da se uspostavi Zajednica srpskih opština visi nad Kosovom još od Briselskog sporazuma iz 2013. godine. Jednostavno rečeno, važno je zadržati obe strane za stolom i učiniti da se osećaju kao da se razumeju i čuju njihovi legitimni prigovori. Inače, svaki jednostrani pristup ne samo da je malo verovatan da će rezultirati pozitivnim ishodom, već može dodatno frustrirati pregovore o normalizaciji.