Čije su livade, a čije su ovce - problem imovine na Kosovu

Čije ovce, toga i livada, glasi narodna izreka koja se u poslednjih 20 godina mogla čuti često kada se spominju problemi na Kosovu. Kao jedan od aktuelnih problema jeste i problem imovine na Kosovu, ako je uopšte i postojao period kada nije bio.

Na Kosovu postoje mnogi zaštitni mehanizmi kako bi se osigurala prava pojedinaca i pravnih lica po pitanju imovine. S tim u vezi Kosovo je 2016. godine na sednici Vlade usvojilo Nacionalnu Strategiju Kosova o imovinskim pravima, koja ima za cilj da obezbedi stratešku viziju za obezbeđivanje prava i kao jedan od svojih ciljeva ima „Garantovanje i ostvarenje svih imovinskih prava raseljenih lica i pripadnika nevećinskih zajednica“ (cilj broj 3). Osim ovog mehanizma na Kosovu je u upotrebi Zakon o ekproprijaciji koji jasno nalaže korake koji moraju biti praćeni prilikom procesa eksproprijacije nepokretne imovine. I Zakon kao i Strategija jasno podcrtavaju procedure koje se moraju pratiti, a koje podrazumevaju radnje pre, tokom i nakon eksproprijacije.

Kako se navodi u strategiji:

„Od presudnog je značaja da se predvide odgovarajuće zaštitne proceduralne mere kako bi se obezbedilo da vlasnici zemljišta poseduju informacije i saznanja o načinu na koji treba da štite svoja prava. Unapređeni postupak obaveštavanja bi trebalo da se koristi da se obezbedi da svaki vlasnik zemljišta, posebno onaj koji živi u inostranstvu, koji je raseljeno lice ili član nevećinske zajednice, primi obaveštenje i ima mogućnost da učestvuje u postupku.“

Međutim, na severu Kosova je situacija posve drugačija nego što zakon, Ustav kao i međunarodne smernice nalažu. Na sednici Vlade Kosova, 20.09.2022. doneta je odluka kojom se od posebnog javnog interesa proglašavaju nepokretnosti vlasnika i nosilaca interesa koje su potrebne za realizaciju infrastrukturnih projekata od javnog interesa, katastarske zone: Brnjak i Gornji Jasenovik, opština Zubin Potok, a 16.01.2023. je to učinjeno za zemljište u katastarskoj zoni Dren i Lešak u opštini Leposavić. Sa radovima se počelo odmah, bez ikakvog obaveštavanja lokalnog stanovništva, kao ni lokalne samouprave, što je kulminiralo protestima stanovništva i opštim nezadovoljstvom među narodom koji živi u tim i okolnim zonama. Usled protesta, radovi su na kratko prekuniti pa onda nastavljeni i u trenutku kada je došlo do zvanične javne rasprave 21.02.2023 u opštini Zubin Potok i 20.02.2023. u opštini Leposavić, nekoliko objekata je već bilo izgrađeno i završeno iako je ta rasprava trebalo da prethodi celom postupku. Rasprava nije pružila bilo kakvo objašnjenje građanima osim onog da je to od zajedničkog interesa i da će svi građani imati koristi od tog projekta. Sve ovo je doprinelo već uzavreloj političkoj krizi koja, čini se, ne jenjava i koja se sve više produbljuje.

Javni cilj koji se eksproprijacijom postiže ima dve svoje strane: 1) Da je zakonski opravdan; 2) i da sopstvenici nepokretnosti koje su obuhvaćene eksproprijacijom, kao i svi ostali, od samog početka znaju koji se javni objekti grada na nepokretnostima koji su predmet eksproprijacije. Ni jedan od ovih uslova nije ispunjen i nema naznaka da će biti.

Radovi u opštinama Leposavić i Zubin Potok su završeni, policijske baze, putevi i prateća infrastrukture su postavljeni, a na žalbe građana, tadašnjih lokalnih političkih rukovodilaca, i intervenciju Ombudsmana po ovom pitanju niko od centralnih vlasti još jasno nije odgovorio.

Celokupan proces eksproprijacije je propraćen i delom u međunarodnoj javnosti koja je dala svoj komentar o tome, ali opet bez ikakvog rezultata.

Kancelarija Evropske unije na Kosovu je apelovala da se vlasti pridržavaju zakonskih procedura i da se poštuju odgovarajući procesi i imovinska prava građana. Odgovora od strane centalnih vlasti nije bilo, a i zašto bi?! Eksproprijacija u ovim delovima Kosova dodatno otežava već kompleksnu sliku imovinskih prava. Pravna nejasnoća i nedovoljna transparentnost u postupcima eksproprijacije mogu biti izvor i daljih napetosti i otežati napore ka uspostavljanju stabilnog okvira za rešavanje imovinskih pitanja na Kosovu.

Slična situacija se trenutno dešava u opštini Zvečan u mestima Vidomiriće i Banov Do, gde je trenutno u izgradnji „proširenje i izgradnja puta za opšti interes“, projektu o kome meštani nisu bili obavešteni do trenutka kada su ugledali građevinske mašine pred vratima. Da li je to još jedan projekat za opšte dobro građana ili novo kršenje Zakona, ostaje da saznamo u narednim mesecima kada ćemo možda dobiti neki sudski ili javni epilog ili ćemo možda samo moći da koristimo to javno dobro kad bude potpuno završeno.

Na pisanje medija i na proteste meštana reagovala je policija koja je prekinula radove da bi oni nakon par dana već bili nastavljeni . Radovi su privremeno obustavljeni nakon podnošenja krivične prijave od strane vlasnika imovine, ali su, uprkos protestima, nastavljeni uz asistenciju Kosovske policije. Meštani ističu da su, uz nasilje i pretnje hapšenjem, izgubili pristup svojoj zemlji, što dodatno komplikuje njihov svakodnevni život.

Ovaj još jedan kontroverzni slučaj ističe ne samo izazove u vezi s imovinskim pravima na severu Kosova već i složene odnose između lokalnog stanovništva i institucija, poštovanja propisa i zakona, kao i ljudskih prava jedne zajednice. I dok izgradnja puta navodno ima podršku određenih vlasti, meštani tvrde da su zanemareni i da im se ne priznaju osnovna prava na privatnu imovinu.

Dok god imamo ovakvu situaciju da imamo zakone koji su na papiru jedno, a u sprovođenju drugo i da nam sprovođenje zakona često izgleda kao pritisak na određenu zajednicu, a ne kao vladavina prava, ne možemo govoriti o poštovanju imovinskih prava. Dok se sve ovo dešava može se reći da su livade ničije, a ovce očigledno svačije.

Piše: Slobodan Stošić, programski menadžer ACDC