Ćirić: Paljenje Pećke patrijaršije bilo je planirano, udar na SPC započet 1981. godine

Moj zaključak o požaru u Pećkoj patrijaršiji jeste da je postojala otvorena namera da postrada monaštvo. Ako je zapaljen konak, a crkva nije dirana, namera je sasvim jasna. Istovremeno, cilj je bio i spaljivanje rukopisa, a kada se unište materijalni ostaci, bilo da je reč o Pećkoj patrijaršiji 1981. ili martovskom pogromu 2004. godine, nemoguće je dokazati naše postojanje na prostoru Kosova i Metohije, rekla je istoričarka umetnosti Jasmina S. Ćirić gostujući u podkastu KOntekst. 

Navodi da sem nekoliko naučnih radova i novinskih tekstova nema pouzdanih podataka o požaru koji je zahvatio konak Pećke patrijaršije u noći između 15. i 16. marta 1981. godine.
 
„Ono što je meni i danas interesantno je onovremeno nereagovanje medija, koliko god da su u to vreme informacije sporije dolazile do beogradskih redakcija. Činjenica je, a to znamo iz nekoliko izjava episkopa Atanasija Jevtića, da je prošlo pet ili šest dana dok se nije pojavila vest o oštećenju konaka, iako je on u potpunosti izgoreo“, kaže Ćirić. 

Svedočanstva o mogućoj sabotaži 

U požaru je stradao konak dug 63 metra i letopisi, odnosno lične beleške monaštva koje su predstavljale hroniku jednog vremena. Delove riznice Pećke patrijaršije uspeli su da sačuvaju oni koji su se te noći zatekli u manastiru, pre svega tadašnja igumanija mati Fevronija. 

„Patrijaršija je u imala i nekoliko gostiju u tom trenutku, među njima je bio i episkop Damaskin Davidović, tada episkop zapadno-evropski, a bio je i predavač na Prizrenskoj bogosloviji. On je, takođe, ostavio nekoliko veoma korisnih zapisa na ovu temu govoreći da je lično video ostatke posutog benzina na gredama novog konaka koji je tada bio u izgradnji“, objašnjava Ćirić. 

Svedoci požara tvrdili su da vatrogasni kamioni nisu stizali na vreme, kao i da je jedan kamion stigao bez vode. 

„To su sve činjenice koje ukazuju na svesno i planski orijentisan čin, da se sve izbriše sa lica mesta“, istakla je istoričarka umetnosti. 

Upozorenja struke i ćutanje politike 

Sagovornica KOnteksta navodi da su još sedamdesetih godina predstavnici struke ukazivali na ugroženost rukopisa u Pećkoj patrijaršiji i činjenicu da nisu dostupni u fotokopiji. Nakon požara zahtevali su hitne mere zaštite onoga što je preostalo.  

„Predstavnik programskog saveta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je bio profesor Dejan Medaković. Tražio je od predstavnika političkih struktura da se reaguje zbog spaljivanja konaka. Istorijsko-umetnička disciplina je dala svoj maksimum, ali su dalje odluke u vezi sa Pećkom patrijaršijom bile stopirane“, objašnjava Ćirić.  

Društveni kontekst 

Požar se dogodio u vreme krize na Kosovu izazvane studentskim demonstracijama u Prištini svega nekoliko dana ranije. Do početka aprila 1981. masovni protesti Albanaca zahvatili su sve veće gradove na Kosovu i rezultirali sukobima demonstranata i policije. 

“Demonstracije su iskorišćene kao lakmus papir, pozadina svega je bila Pećka patrijaršija i to je bio kamen temeljac svega što će se dešavati narednih 20 godina kada postepeno opada naše prisustvo i situacija se otima kontroli“, smatra gošća KOnteksta.

Pritisci iz Beograda

Okolnosti u vezi sa požarom do danas nisu razjašnjene, mada pojedini izvori navode da ga je podmetnuo Albanac Mazlum Keljmendi.  

„A treba reći i da su pod političkim pritiskom mati igumanija Fevronija i ostale sestre bile ucenjivane da potpišu zvaničan akt koji je dolazio iz Saveznog izvršnog veća iz Beograda da su one podmetnule požar“, objašnjava Ćirić. 

Pogrom i stradanje srpskog Jerusalima

Srpsko kulturno nasleđe stradalo je i u decenijama posle velikog požara u Pećkoj patrijaršiji. Tokom pogroma 2004. godine oštećeno je, srušeno ili spaljeno 35 crkava i manastira. Drastičan primer je Prizren - u gradu sa 33 srpske svetinje stradala je trećina. 

„Opšte je poznata činjenica da je Dečane čuvao italijanski Kfor i da su mnogi vojnici prihvatili pravoslavlje. U Prizrenu su dejstvovali pripadnici nemačkog Kfora i direktno omogućili vandalizaciju i paljenje zadužbina iz srednjeg veka. Možemo da kažemo da je srednjovekovni Prizren, sa toliko malih zadužbina koje su koncentrisane na različitim stranama grada, zapravo kreacija nebeskog Jerusalima u srednjem veku. Ako se u toj sakralnoj celini paralelno podmeću požari, reč je o potrebi da se briše kultura sećanja“, ističe Ćirić. 

Tokom pogroma je zapaljena i crkva Bogorodica Ljeviška, zadužbina kralja Milutina s početka 14. veka.  

„Neko je to uradio znalački jer je požar podmetnut poviše zapadnog portala gde je freska Simeona Nemanje, preko puta njega je kralj Milutin. Tu su prikazani i Nemanjići. Jasno je da je neko dobio instrukcije da zapali taj deo. Ukoliko dođe do skrnavljenja zadužbina sa spoljne strane, opeku je moguće nadoknaditi koliko god da se struktura materijala razlikuje. Sa freskama je ozbiljniji problem, kada dođe do spaljivanja onda ih je jako teško spasiti“, navodi sagovornica. 

Društvene mreže – novo polje brobe za nasleđe

Srpsko kulturno nasleđe na Kosovu nije ugroženo samo fizičkim uništavanjem. Jasmina Ćirić upozorava da ga Albanci prisvajaju kako bi na njemu gradili novi, hrišćanski identitet. 

„Oslanjanje na hrišćansko nasleđe je prefidija od strane albanskih istoriografa koji rade na novoosnovanim albanskim univerzitetima u Prištini. Oni u tome nisu usamljeni pošto imaju pomoć iz zapadne Evrope, pre svega od britanskih istoričara. Nije bez osnova ako se oni koriste podatkom da je na mestu neke srpske svetinje bila neka starija crkva jer je to bio model građenja srednjovekovnih vladara. To je mogla biti antička nekropola ili crkva iz 6. veka i to nije sporno. Međutim, to je pripadalo romejskom kulturnom kontekstu, ne albanskom, ne dardanskom, ne ilirskom kako oni koriste“, zaključuje Ćirić. 

Kampanja otimanja srpskog nasleđa vodi se na društvenim mrežama, kaže naša sagovornica. Na falsifikovanje činjenica, veruje, treba odgovoriti naučnim radovima. U tu borbu bi, smatra, trebalo da se uključe timovi IT stručnjaka i istoričara umetnosti čiji bi zadatak bio dnevni monitoring digitalne izmene narativa i demantovanje lažnih objava. Celo gostovanje Jasmine S. Ćirić u podkastu KOntekst možete pogledati u video prilogu.