Dublja politička računica iza Trampovih carinskih tarifa

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Povratkom na političku scenu predsednik SAD Donald Tramp preduzeo je krupne korake ka preusmeravanju kursa SAD na putu ka novom međunarodnom poretku, ukazujući na slabosti prethodnih administracija, posebno u odnosu prema Moskvi i konfliktu u Ukrajini. Tramp se zalaže za politiku direktnog dijaloga s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, verujući da će osnažiti poziciju SAD u svetu i vratiti poverenje Amerikanaca u sopstvenu budućnost.

Međutim, na putu ostvarenja „američkog sna” stoji činjenica da razlika između prihoda i rashoda tokom budžetske godine u SAD, kako je poznato, iznosi čak 36 hiljada milijardi dolara, a svake godine deficit se uvećava za oko hiljadu milijardi. Uz to, Tramp je suočen sa nasleđem administracije Džozefa Bajdena, koja je svesrdno podržavala Ukrajinu u borbi s Ruskom Federacijom, te Tramp ne može da vodi ravnopravan dijalog sa Putinom, budući da je ruski predsednik već preduzeo odlučne korake na terenu, uključujući zauzimanje ukrajinske teritorije, s ciljem zaštite ruskog naroda, borbe protiv nacizma i uspostavljanja temelja novog multipolarnog svetskog poretka, a pregovori će se voditi sa ostvarenom situacijom na terenu.

Elem, prvi korak ka boljoj budućnosti Amerike Tramp je odlučio da započne normalizacijom odnosa sa Rusijom, nastojeći da izgradi temelje za partnerski dijalog sa predsednikom Vladimirom Putinom, te da zajedno odrede obrise novog međunarodnog poretka. Dok je Tramp tek započeo svoj drugi mandat, Putin više od dve decenije gradi politiku policentričnog mira, u saglasju sa Briksom, čiji je 16. samit održan prošle godine u Kazanju. S druge strane, Tramp, u svom prepoznatljivom stilu, pokušava da i pitanja mira stavi na trgovinske osnove, pa tako uvodi varijabilne carinske tarife, koje ostavljaju prostor za bilateralne dogovore sa svetskim ekonomijama. U svetu se ovaj potez tumači kao „trgovinski rat”, dok ga Tramp vidi kao legitimno sredstvo trgovine i traženja profita. Privremeno zamrzavanje carinskih tarifa na 90 dana daje mu šansu da tokom tog perioda postigne uravnotežene trgovinske odnose sa partnerima. Takvi sporazumi mogli bi da omoguće SAD bolju političku poziciju u okviru nastajućeg multipolarnog sveta.

Jasno je da se iza Trampovih carinskih tarifa i šire trgovinske strategije krije mnogo dublja politička računica – uspostavljanje ravnoteže sa Rusijom na svim geopolitičkim frontovima. Njegova namera je da, bez vojnog sukoba, elegantno izvuče SAD iz ukrajinske krize, a da pri tom ne naruši poverenje ni Rusije ni zemalja okupljenih oko Samita BRIKS-a. U toj geopolitičkoj jednačini, SAD ne mogu parirati Rusiji vojno, niti Kini ekonomski, a uvođenje nove valute od strane Briksa moglo bi izazvati ozbiljnu unutrašnju destabilizaciju, pa čak i građanske nemire u Americi. Paradoksalno, upravo Rusija i Briks pomažu Trampu da izbegne takav scenario. Međutim, cena toga biće visoka: reforma Natoa i EU, smirivanje tenzija prema Moskvi i preusmeravanje američke politike ka izgradnji nove evroazijske bezbednosne arhitekture. U temelju te vizije nalazi se princip ravnoteže i poštovanja Povelje UN, uz prirodne resurse kao osnove novog, multipolarnog svetskog poretka.

Ruska Federacija je pre dve i po godine predstavila platformu spoljne politike koja zagovara novi svetski poredak zasnovan na uravnoteženim principima, bez hegemonije, u kojem će prirodni resursi igrati ključnu ulogu. Briks je ovu strategiju prihvatio na Samitu u Kazanju, a Brazil se obavezao da će je nastaviti. Istovremeno, Putin je dobio mandat da u dijalogu sa SAD zastupa interese mira u skladu s pravilima Briksa ali uz poštovanje dolara kao valute – sve dok se ne pojačaju sankcije, kada bi Briks mogao da uvede sopstvenu valutu i isključi dolar iz međunarodnog platnog sistema.

Tramp će imati priliku da uspostavi ekonomsku ravnotežu i postigne sporazume kako sa Briksom tako i sa zemljama Komonvelta, čime bi privukao liderstvo nad mineralnim bogatstvima tih država. Evropska unija će morati da reformiše svoje carinske politike, ekonomiju, bezbednosni sistem i politički okvir u skladu s novim globalnim realnostima. U tom kontekstu, SAD i Rusija preuzimaju ulogu čuvara mira u okviru evroazijske bezbednosne arhitekture, koja će se prostirati od Lisabona do Pekinga.

Kina, trenutno najjača ekonomska sila, može da izdrži visoke carinske pritiske, jer ne finansira nijednu vojnu alijansu osim sopstvene vojske, za razliku od SAD, koje pokrivaju oko 70 odsto budžeta Natoa, a planiraju da finansiraju svoju vojsku sa bilion dolara godišnje, što bi moglo da izazove finansijski kolaps i potencijalne unutrašnje nemire.

Stoga, kako bi opstale u novoj bezbednosnoj arhitekturi, u kojoj će i Balkan imati važnu ulogu na trasi Lisabon–Peking, neophodno je da se SAD usredsrede na reformu Natoa i EU. U tom kontekstu, Kosovo i Metohija, kao i Krim, mogli bi se rešavati kroz širi diplomatski paket. Najveći protivnici takvih rešenja i dalje su Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, premda Makron pokazuje znake otvaranja prepoznajući značaj ruske uloge.

U tom procesu Srbija bi mogla da odigra važnu diplomatsku ulogu, možda čak i kroz trgovinsku diplomatiju, posredujući između Trampa, Putina i Sija. Na taj način bi se mogao obezbediti specijalni status za Kosovo i Metohiju, a Francuskoj omogućiti značajnija uloga u Evropi. Evropska unija bi se u tom scenariju reformisala u manji, funkcionalniji entitet, dok bi zemlje poput Slovenije i Hrvatske postale deo šireg jugoistočnog koridora ka Pekingu. Beograd bi se u toj šemi pozicionirao kao ključna raskrsnica prema Vašingtonu i Moskvi.