Rusija i SAD utemeljivači nove bezbednosne arhitekture

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

U kreiranju novog multipolarnog svetskog poretka, čiji razvoj zavisi od dijaloga i kompromisa kako bi se ugasila ratna dešavanja i svetu obezbedio trajni mir, Ruska Federacija i SAD pokazale su volju da sednu za okrugli sto, te da u istoriju uđu kao stvaraoci novog poretka i utemeljivači nove bezbednosne arhitekture.

Jasan je stav ruskog rukovodstva, sa predsednikom Vladimirom Vladimirovičem Putinom na čelu, da Ruska Federacija u pregovore ulazi sa ostvarenom situacijom na terenu, što znači da će Ukrajina biti teritorijalno prekrojena. Uz to, Putin je posebno isticao da je prioritet Ruske Federacije njena trajna bezbednosna zaštita, dakle, Ukrajina ne može postati deo Severnoatlantske alijanse.

Iako je komandni punkt Natoa, koji je pod rukovodstvom SAD, pružao logističku podršku Ukrajini, kao što je to činila i sama Amerika podržavajući Ukrajinu i njenog predsednika Zelenskog u ratnom sukobu sa Rusijom, i bivši predsednik SAD Bajden naglašavao je da Amerika ne želi sukob sa Rusijom.

S druge strane, predsednik Francuske Makron političkim snagama u stvaranju evropske koalicije sa probranim članicama Evropske unije zalaže se za nastavak vojnog sukoba u Ukrajini, te prikazivanja Rusije kao agresora i jedinog krivca za ovaj vojni sukob. Podsetimo se i napora bivšeg britanskog premijera Džonsona u sprečavanju potpisivanja primirja u Istanbulu. Takođe, bivša engleska premijerka Tereza Mej u Skoplju je izjavila kako Rusija nema šta da traži na tlu Balkana i Evrope.

Uzevši sve te činjenice u obzir, kao i istorijske ciljeve ka kojima su težili Napoleon i Hitler, jasne su namere lidera ove zajednice u odnosu prema Ruskoj Federaciji. Zbog svih tih koraka, kojima treba dodati i činjenicu da su Minski dogovori poslužili kao paravan za pripremu vojnog scenarija u Donbasu, što su potvrdili i bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši francuski predsednik Fransoa Oland, rat u Ukrajini traje više od tri godine, a svet strahuje od globalnog trećeg svetskog rata i upotrebe nuklearnog naoružanja.

Za razliku od Bajdenove administracije, Donald Tramp je već na početku svog mandata pokazao drugačiji pravac spoljne politike svoje zemlje – usmeren ka miru. Uspostavljanje diplomatskih odnosa između SAD i Ruske Federacije dolaskom Trampa na čelo SAD svetu je ulivena nada da je mir dostižan i da je svet na pragu novog multipolarnog poretka, bez hegemonizma, uz nadu da će i licemerna politika, čiji smo svedoci naročito mi na Balkanu, postati deo istorije ili barem izuzetak od pravila na svetskoj političkoj sceni.

I Tramp i Putin su preko uglednih novinara i medijskih glasila, među kojima je bila i beogradska „Politika”, plasirali poruke da je njihov cilj formiranje globalnog multipolarnog sveta sa novom evroazijskom bezbednosnom arhitekturom, gde se zemlje članice NATO-a i Evropske unije moraju odreći neprijateljstava, pre svega prema Ruskoj Federaciji.

Aktivnosti Ruske Federacije i SAD u uspostavljanju diplomatskih odnosa i pronalaženju rešenja za prekid rata u Ukrajini podsećaju nas na rađanje modifikovanog Karlovačkog mira, gde bi se dogovorom u Rijadu postavili i temelji novog multipolarnog svetskog poretka, te i okviri novih granica. Putinovi predstavnici razgovaraju sa Trampovim diplomatskim saradnicima i o budućoj evroazijskoj bezbednosnoj arhitekturi. Sasvim je izvesno da će nju činiti Rusija, SAD, Kina, Japan, Evropa i Indija, a da će biti krojena prema modelu koji Kisindžer opisuje u svojoj knjizi „Diplomatija”, obuhvatajući period nakon Hladnog rata.

Kako je u intervju za „Politiku” rekao Aleksej Dobrinjin, evroazijska arhitektura bezbednosti proširiće se od Lisabona do Pekinga. Takva bezbednosna arhitektura, međutim, nepoželjna je za francusko i britansko aktuelno rukovodstvo, jer gubi smisao prikazivati Rusiju kao pretnju za Evropu. Premda je Putin to i demantovao upravo specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, ne krenuvši na susedne zemlje Ukrajine koje su članice EU. Svakako, Evropska unija i NATO strahuju za opstanak svojih organizacija, koje će, sasvim sigurno, biti reformisane, pre svega u organizacionom smislu.

Ono što je sasvim izvesno, što je Kisindžer i predvideo, Putin je u svojih dvadeset i pet godina vladanja Rusijom obezbedio novi bezbednosni sektor, koji proističe iz sastava Samita BRIKS-a. Tramp je prihvatio strategiju Samita BRIKS-a za kreiranje novog multipolarnog svetskog poretka, baziranog na uravnoteženim odnosima, bez hegemonizma, gde će Ruska Federacija i SAD, kao najznačajnije vojno-političke sile, u partnerskom odnosu predvoditi svet u novi poredak, u kome će baza biti prirodni resursi.

Rusija i BRIKS povukli su džentlmenski potez za korak napred ka novom svetskom poretku i očuvanju mira, ostavljajući Trampu da usaglasi odnose sa EU i NATO paktom, te da se isključe neprijateljstva, pre svega prema Rusiji, i da se zajedno obezbedi arhitektura mira. Tramp je nedavno, u poseti generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse, istakao da bi trebalo zajedno da učestvuju u kreiranju nove bezbednosne arhitekture, koju bi zajednički kontrolisali. Međutim, imajući u vidu da je NATO vojnopolitička organizacija kojom komanduje SAD, sasvim je logično da u tu bezbednosnu arhitekturu treba uključiti najpre Rusku Federaciju i zemlje od Lisabona do Pekinga i od Mariopolja do Nju Delhija, o čemu je govorio i analitičar MIP Ruske Federacije Aleksej Dobrinjin u intervju za „Politiku”.

Amerika je ekonomski iscrpljena i ne može da finansira nijednu ratnu zonu, još manje NATO pakt, te zahteva da svaka zemlja članica NATO-a poveća svoj nacionalni budžet za pet posto. U protivnom – ali i svakako – NATO će biti reformisan. Tramp veruje da će unutrašnju ekonomsku krizu prevazići novim izvorima prirodnih retkih metala, te održati Ameriku ekonomski najjačom državom sveta. BRIKS je, nezvanično, putem diplomatskih odnosa, Trampu ostavio otvoren prostor da se izbori u zemljama članicama Komonvelta i da na Arktiku kontroliše retke minerale koji su na velikim dubinama morskih i okeanskih površina.

Videćemo kako će se graditi bezbednosna arhitektura i kako će se rasporediti odnos snaga u novom svetskom poretku, ali razvoj događaja, svakako, zavisi od dijaloga i kompromisa, a Ruska Federacija i SAD pokazale su volju da svetu obezbede mir i uđu u istoriju kao stvaraoci novog multipolarnog poretka. Očekuje se da Tramp izvuče svoju zemlju iz zločinačkog čina koji se nad Rusijom odvija na tlu Ukrajine, koja će, nesumnjivo, biti teritorijalno prekrojena. Za Francusku se, s druge strane, očekuje da ostane ista kao za vreme Napoleona – neprijateljska za Rusiju, ali u savremenom dobu. Promene koje će se dogoditi reflektovaće se i na Balkan i na Srbiju.