FELJTON 25 godina NATO bombardovanja Srbije (26): Draškovićevo zaletanje, Černomirdinovi prekori i upozorenja Čomskog

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

U ponedeljak, 26. aprila Savezna vlada Jugoslavije odlučila je juče da pred Međunarodnim sudom u Hagu optuži zemlje NATO-a i lidere zemalja NATO-a. "Zemlje NATO-a su bez sumnje izvršile agresiju na jednu zemlju u skladu sa onim što je definisano rezolucijom UN iz 1974. godine“, saopštila je savezna Vlada. Imenovana su dva stručnjaka koji će predstavljati jugoslovensku vlast u tom procesu.

Pravni stručnjaci se ne slažu oko mogućnosti Jugoslavije da u ovom procesu uspe.

- U ovom trenutku najvažniji su dokazi o ratnoj šteti, rekao je dekan Pravnog fakulteta, Oliver Antić. Nakon toga vlada može preduzeti korake prema nacionalnim i međunarodnim institucijama. Jugoslavija će optužiti NATO i zemlje agresore pred Haškim sudom, ali i posebno stvorenim institucijama za arbitražu. Takve institucije bi mogle da budu stvorene na osnovu dogovora zainteresovanih zemalja, objasnio je Antić.

Jugoslovenski građani kao pojedinci i jugoslovenska preduzeća i kompanije će preduzeti korake i u nacionalnim institucijama zemalja NATO-a prema svojim zakonodavcima. Za vlade odgovoran je Haški tribunal za rat zločine, ali Oliver Antić ne savetuje da se koristi ta institucija, jer je "politički instrument" i "ne može biti nezavisna".

Međunarodni sud u Hagu je zaista pravna institucija i to je glavni sud UN-a. Njegov glavni cilj je rešavanje sukoba između država mirnim putem. Nadležnost tog suda je fakultativna jer se strane moraju složiti oko nadležnosti suda. Na primer, nijedna država ne može da optuži SAD jer su povukole svoju saglasnost na sporazum nakon izgubljenog slučaja protiv Nikaragve. Francuska takođe nije dala saglasnost. Holandija je dala saglasnost i ona bi mogla da bude optužena za učešće njenih vojnika u agresiji na Jugoslaviju, objasnio je Antić.

Advokat Toma Fila rekao je da samo Savet bezbednosti UN može jednu zemlju da proglasi zemljom agresorom. "Postoje SAD, Velika Britanija, Francuska i nemoguće je očekivati takvu odluku. Bez zvaničnog proglašenja jedne države za agresora veoma je teško dati nadoknadu ratne štete", rekao je Fila.

I drugi stručnjaci su skeptični. „SAD su odbacile međunarodno pravo kao izraz hladnoratovskih instituciju, ali nemamo drugi osnov. Moramo da ispostavimo račun za ratnu štetu, jer je to i psihološki pritisak na agresors“, rekla je profesorka Smilja Avramov.

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vladan Batić, profesionalni advokat, pozvao je sve građane Jugoslavije da optuže zemlje članice NATO-a koje su učestvovale u agresiji. Istaknuti pravnik, Vojin Dimitrijević, rekao je da SR Jugoslavija nije uspela da pristupi Međunarodnom sudu u Hagu "jer socijalistička Jugoslavija nikada nije prihvatila njegovu nadležnost iz ideoloških razloga". Ova greška nije ispravna u poslednjih deset godina, dodao je Dimitrijević.

Sledećeg dana, u utorak, 27. aprila,Vuk Drašković je rekao da predsednik Srbije Milan Milutinović "u potpunosti podržava" njegove stavove o zaustavljanju bombardovanja i mirnom rešenju.

Drašković je na današnjoj konferenciji za novinare dodao da je jugoslovenska vlada spremna da prihvati raspoređivanje mirovnih snaga UN, sa mogućim učešćem trupa iz zemalja NATO-a, ukoliko Savet bezbednosti smatra da te snage treba da budu osnova mirovne misije.

Drašković je objasnio da se pre nekoliko dana sastao sa predsednikom Miloševićem, i "stekao se utisak da je spreman da prihvati rešenje na osnovu Povelje UN i odluka Saveta bezbednosti".

– Nisam advokat gospodina Miloševića, ali se nadam da sam izneo lični stav gospodina Miloševića i mišljenje Savezne vlade”, rekao je Drašković.

- Mogao bih da budem protiv učešća NATO-a u mirovnim snagama UN na Kosovu, ali ako Savet bezbednosti misli drugačije, moram to da poštujem jer je to realnost. Sve zemlje NATO-a su članice UN i Srbija nema pravo da naređuje šta će one da prihvata šta ne“, rekao je Drašković. Drašković je saopštio da je telefonom razgovarao sa ruskim specijalnim izaslanikom Černomirdinom, „koji je lično podržao“ Draškovićeve izjave.

Drašković je pre dva dana u jednom specijalnom intervjuu na TV Studio B izneo više kritičkih primedbi na jugoslovensku politiku i tražio „razumevanje realnosti“. Drašković, koji je dugogodišnji predsednik opozicionr stranke Srpski pokret obnove, poručio je da „Jugoslavija ne može da pobedi NATO, a Rusija ne počinje Treći svetski rat“. "Srbija ne može protiv ostalog sveta", rekao je Drašković.

U razgovoru sa liderom Libije, Moamerom al Gadafijem, drugi potpredsednik Savezne vlade Zoran Lilić, koji je član Socijalističke partije i bivši predsednik SRJ, izneo je predlog sa četiri tačke. Prvo je prekid svih vojnih operacija, drugo je oblikovanje mirovnih snaga u regionu sa nekoliko zemalja, osim zemalja koje su učestvovale u sukobu, povratak izbeglica i autonomija Kosova u okviru Srbije.

Postoje dve različite verzije i nije jasno da li Drašković govori u ime svoje stranke ili Vlade. Drašković je priznao da je najteže pitanje i dalje identično: prisustvo i raspoređivanje stranih trupa na Kosovu. Socijalistička partija, kao i grupa levih partija zajedno sa Srpskom radikalnom strankom Vojislava Šešelja, snažno su protiv razmeštanja NATO trupa i trupa zemalja koje su učestvovale u napadima na Jugoslaviju.

Portparol Socijalističke partije Ivica Dačić je pojasnio da pristup nije promenjen. „Mi ćemo našu zemlju da branimo na svaki način. Mi smo protiv raspoređivanje stranih kopnenih trupa na našoj teritoriji. Mislimo da bi to bila okupacija naše teritorije što je zapravo cilj NATO-a. NATO ne zanima sudbina Srba i Albanaca. Njih interesuje samo teritorija i okupacija“, rekao je Dačić.

On ističe da je moguće samo prisustvo civilne misije UN, uz učešće Rusije i bez NATO i drugih zemalja koje su učestvovale u agresiji.

Ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović rekao je da je sada pravi trenutak da se nađe diplomatsko i političko rešenje. Kasnije će se svi, a posebno NATO, teško vratiti i zaustaviti eskalaciju. Ako eskalacija ne prestane, situacija će biti gora nego u Vijetnamu. Mora biti jasno da NATO ne može da pobedi ujedinjene ljude. Za NATO ovde ne postoji mogućnost pobede«, rekao je Jovanović. On je dodao da je Jugoslavija spremna da nakon zaustavljanja bombardovanja vrati broj snaga bezbednosti na mirnodopski nivo.

Draškoviću nije pomoglo ni to što mu se Černomirdin javio, jer je  Černomirdin imao zamerke na njegove javne istupe.

»Drašković je izjavio da jugoslovensko rukovodstvo nije protiv učešća NATO u međunarodnom prisustvu na Kosovu. Ja sam, međutim, znao da se Milošević još nije odlučio na takav korak i da smo tek počeli da razmatramo taj problem. Šta je bilo iza izjave Draškovića? Kako se pokazalo – nije bilo apsolutno ničega, sve to je bilo njegovo lično mišljenje!

»Pa zašto se onda muti voda«, nisam izdržao u razgivor s Draškovićem. »Vodimo veoma složene razgovore i ne treba trčati napred. Sve može da bude rečeno na drugi način, tim pre što se pripremam da o tome razgovaram sa američkim rukovodstvom«. Drašković je počeo da se pravda, objašnjavajući da će na kraju tako i da bude, što je jasnom svim mislećim ljudima.

»Kada tako bude, tada to i izjavite, a do tada pridržavajte se realnosti«, prekorio ga je Černomirdin.

Ali, Drašković je nastavio i sledećeg dana da kritikuje, dok je Slobodan Milošević u čast Dana državnosti Jugoslavije posetio spomenik Neznanom junaku na Avali i položio venac. U knjigu sećanja upisao je rečenicu u čast boraca za slobodu i odbranu zemalja od agresije.

Načelnik Generalštaba, general Dragoljub Ojdanić čestitao je Miloševiću. "Očekujemo da će u međunarodnoj zajednici dominirati razuman pristup i da će se ta snaga promeniti pronalaženjem mirnog puta za rešavanje problema. Iskreno verujem da ćemo vrlo brzo krenuti u obnovu i razvoj slobodne SRJ", napisao je general Ojdanić. Dodao je da ljudi brane otadžbinu odlučni u pobedi istine i pravde, odajući počast žrtvama i velikim razaranjima”.

I drugi državni funkcioneri čestitali su Milošević, ističući odlučnost da se brane zemlja i sloboda.

Predsednik Srpskog pokreta obnove i potpredsednik Savezne vlade Vuk Drašković ponovio je i treći put ponovio svoju kritiku na račun svojih koalicionih partnera u Vladi. Drašković je govorio o novinarstvu i novinarstvu u ovom vremenu. „Juče su cenzori došli u TV Studio B. Šta rade tamo? Cenzori - napolje! Nisam zadovoljan novinarima. Nisu hrabri, ne kritikuju ono što nije dobro. Ne govorim o državnim medijima, nego o nezavisnim medijima. Državni mediji ne odlučuju na osnovu slobode medija, nego na na osnovu partijskih direktiva. Ovo nije rat za odbranu Socijalističke partije i Jugoslovenske levice. Mi to ne možemo tolerisati Mi imamo pravo da kažemo šta oni rade, jer oni proglašavaju ruševine odbranom zemlje. Više raznog stanja – manje slobode, naglasio je Drašković.

Predsednik Demokratske stranke i nekadašnji Draškovićev saveznik, Zoran Đinđić rekao je da se slaže sa mišljenjem Draškovića, ali smatra da to nije ništa drugo od Draškovićevog privatnog mišljenja. Drašković je rekao da se predsednik Srbije Milan Milutinović slaže sa njegovim stavom. Predsednik "Nove demokratije" Dušan Mihajlović kaže da Draškovićeva mišljenja nisu nova i da je Draškovićeva stranka pre bombardovanja predlagala slično rešenje.

Iz Crne Gore stigla je reakcija Miodraga Vukovića, iz Đukanovićeve stranke. On je rekao da je Drašković reagovao odgovorno, ali prekasno.

U sredu, 28. aprila Predsedništvo Srpske radikalne stranke saopštilo je da jedinstvo ljudi i odlučnost da brane zemlju ne mogu da slome neki političari koji su se u najtežem trenutku za narod i državu ponudili NATO agresoru kao potencijalni saveznici. Srpska radikalna stranka na čelu sa Vojislavom Šešeljem je druga najveća stranka u Skupštini Srbije, posle leve koalicije i njenog koalicionog partnera u Vladi Srbije. Ova rečenica se odnosi na potpredsednika Savezne vlade i predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića. Drašković i Šešelj su "stari neprijatelji" koji imaju trajne nesuglasice oko većine pitanja. Na početku političkog pluralizma u Srbiji, obojica su pripadali istoj stranci i bili bliski prijatelji. Drašković je posle prošlih izbora pregovarao i o učešću u Vladi Srbije, ali je njegov uslov bio isključenje Šešeljeve stranke iz vlade.

Šešeljeva stranka u saopštenju za javnost ističe da je ovakvo "ponašanje i mišljenja naišlo na jedinstvenu osudu javnog mnjenja, što potvrđuje jedinstvo i odlučnost ljudi za odbranu od zločinaca NATO alijanse".

Vuk Drašković je poslednja tri dana govorio o neophodnosti kompromisa sa međunarodnom zajednicom i mogućem jugoslovenskom prihvatanju oružanih snaga na Kosovu. Drašković je takođe oštro kritikovao svoje koalicione partnere, Socijalističku partiju i Jugoslovensku levicu zbog »zloupotrebe nacionalnog otpora i monopolizacije medija«.

Zanimljivo je da je Šešelj pre nekoliko dana imao više zamerki na državnim medijima.

Srpska radikalna stranka saopštila je da agresija NATO-a nije rezultat krize na Kosovu i Metohiji, nego zločinačke namere NATO-a da okupira jednu državu i narod. »Rat se mogao odmah zaustaviti. Za to je neophodna samo odluka da se poništi namera za okupaciju srpske teritorije«. Ova stranka je ponovila da "niko ozbiljan u Srbiji i SRJ nikada ne prihvata prisustvo stranih trupa".

Kratka javna kampanja potpredsednika Vlade bila je u prvo vreme bez druge zvanične reakcije. Savezna vlada je juče imala sednicu, ali teme iz Draškovićevog govora nisu bile deo njenog dnevnog reda. Ne zna se da li je Drašković bio na toj sednici jer ga nije bilo u TV prilogu. Savezna vlada je razgovarala o unutrašnjim pitanjima.

Savetnik Vuka Draškovića za spoljnopolitička pitanja Predrag Simić je dodatno objasnio da Jugoslavija može očekivati povratak političkog procesa pod okrilje UN. Simić je izvestio o mogućem scenariju za okončanje bombardovanja Jugoslavije i početak pregovora. „Povratak pregovora u UN znači gubitak za NATO. NATO je sačuvao jedinstvo na Samitu u Vašingtonu, ali sa podeljenim interesom za Kosovo. U isto vreme, zapadna alijansa je otvorila vrata ruskoj inicijativi i diplomatskim naporima Viktora Černomirdina. Nemamo iluzije da ovaj interes će biti u potpunosti podeljen, ali ne isključujemo kompromis između njih. Sledeći razvoj događaja vidimo na sastanku G-8. Nakon toga možemo očekivati kompromis između tri bloka: američko-nato, evropskog i ruskog. Ako će se sve normalno razvijati, verujemo da bi Jugoslavija mogla da zaštiti svoje elementarne interese«, rekao je Simić.

Zanimljiva je činjenica da jugoslovensko ministarstvo spoljnih poslova do sada nije reagovalo na predloge Draškovića. Ministar spoljnih poslova Jovanović je pre dva dana rekao da je sada "pravi trenutak da se prestane sa bombardovanjem i krene u mirovni proces".

Ipak, na kraju dana, predsednik savezne Vlade, Momir Bulatović, kako se i očekivalo, pojavio se sa saopštenjem o smeni Vuka Draškovića, »zbog nanošenja štete reputaciji savezne Vlade«. Ostalo je nejasno da li je smenjen zbog toga što je zaista naneo štetu »reputaciji« vlade ili zbog nezadovoljstva ruskog posrednika.

Predsednik Srbije Milan Milutinović i lider glavne stranke kosovskih Albanaca Unija demokrata Kosova Ibrahim Rugova sastali su se ponovo istog dana, u sredu, 28. aprila, javila je TV Srbija kasno popodne. Milutinović i Rugova sastali su se u Prištini. Prvi put nakon početka bombardovanja Rugova je dao izjavu za televiziju.

- Radimo zajedno kao i sa međunarodnom zajednicom u traženju političkog rešenja za bezbedno i mirno Kosovo, izjavio je Rugova. Ova izjava je prvi put prikazana u vestima u 19.00 večeras i moguće je da je Rugove dao širu izjavu.

U zvaničnom saopštenju se ističe da su obojica saglasni da intenziviraju razgovore o političkom rešenju za Kosovo. To rešenje mora biti široka autonomija u pogledu prava svih manjina, a dijalog mora da se vodi direktno, između dve strane. Cilj tih razgovora trebalo bi da bude stvaranje privremene pokrajinske vlade koja će upravljati pokrajinom do konačnog političkog rešenja statusa Kosova. Struktura privremene vlade odgovara etničkoj strukturi pokrajine. Pregovore treba voditi sa predstavnicima albanskih političkih partija na Kosovu. U saopštenju se navodi da bi kao posmatrači u tim razgovorima mogli bi da prisustvuju predstavnici međunarodne zajednice.

Da su obe strane veoma blizu dogovora potvrdio je i portparol Ministarstva spoljnih poslova Nebojša Vujović. Taj sporazum bi mogao da bude potpisan vrlo brzo, rekao je Vujović. Predmet razgovora je privremena vlada Kosova. Sa srpske strane taj sporazum potpisaće dva potpredsednika - Nikola Šainović u ime savezne Vlade i Ratko Marković u ime Vlade Srbije.

Da obe strane rade veoma intenzivno, pokazuje današnji uvodnik lista „Politika”, reagujući na izveštaje iz Tirane da je Ibrahim Rugova pod smrtnom pretnjom OVK. Komentator tvrdi da je sada jasno da "interesi albanske manjine nisu identični sa terorističkim nalozima Tačija i kompanije".

Rugova je još uvek na Kosovu i on je glavna prepreka ekstremistima u bezbednim skloništima u Albaniji i svima koji će se na Kosovu boriti do poslednjeg Albanca. Pretnja smrću za Rugovu je teroristički akt protiv bilo kakvog mirnog rešenja i poslastica za sve koji žele saradnju i dogovor sa jugoslovenskim zvaničnicima u pokušaju da se zaustavi rat na Kosovu, ocenio je komentator. Razgovori o privremenoj vladi za Kosovo počeli su pre dve nedelje.

Pre ovog sastanka Rugova se više puta sastao sa jugoslovenskim i stranim zvaničnicima.

U sredu, 28. aprila objavljne je intervju koji sam vodio s profesorom MIT i jednim od najistaknutijih lingvista i naučnika koji je godinama veoma oštro kritikovao američki establišment, Noamom Čomskim. On je poručio da »treba verovati Klintonu, Šrederu i Bleru kada govore o potrebi da se očuva, ono što oni nazivaju, kredibilitet NATO-a«. Ali kada govore o kredibilitetu NATO-a, oni ne govore o kredibilitetu Italije, Danske... Oni govore o kredibilitetu Sjedinjenih Drzava, a to znači o kredibilitetu moći SAD. Taj kredibilitet znači da drugi ljudi treba da budu na odgovarajući način zaplašeni«. On je doveo u pitanje ultimatum u Rambujeu. “Bečka konvencija o sporazumima - mislim iz 1970, koju su prihvatile sve države i koji kaže da svaki sporazum ili ugovor koji se potpiše prisilno, nije valjan. To je generalna konvencija međunarodnog prava”. Takođe je naveo da « američka politika pod Reganom i pod Klintonom predstavlja prezir prema Ujedinjenim nacijama ». « Vratimo se meseca unazad, u decembar. Oni su znali da ne mogu dobiti dozvolu Saveta bezbednosti pa su zato obavestili Ujedinjene nacije da one nisu nadležne i jednostavno su rekli: mi smo ovlašćeni da radimo kako hoćemo, bez Saveta bezbednosti. Bombardovanje je, prema dokumentima Ujedinjenih nacija, vrlo precizno označeno kao zločin onda kad se Savet bezbednosti sastao na vanrednom zasedanju da bi razmatrao problem Iraka »

- Povelja UN je jasna kad govori o zabrani korišćenja pretnje i upotrebe sile koje nije odobrimo Savet bezbednosti. Izuzetak je samoodbrana, što je ovde irelevantno. To je jasno, i to je osnova međunarodnog prava. S druge strane, drugi veliki stub međunarodnog svetskog poretka posle Drugog svetskog rata je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koja treba da garantuje i brani lična prava od represivnih država. Postoji tenzija izmedju ta dva principa i tu se javljaju pitanja takozvane humanitarne intervencije. Teško pitanje međunarodnog prava jeste da li i kada zemlje imaju pravo da intervenišu kršeći Povelju da bi zaštitile prava koja garantuje Univerzalna deklaracija. U Minhenu je Hitler zastupao pravo "humanitarne intervencije" u Čehoslovačkoj, da se okonča konflikt. Većina agresija u istoriji su bile opravdavane tvrdnjom ili nekom vrstom tvrdnje za potrebom "humanitarne intervencije", rekao je Čomski. 

Sta je nova uloga NATO-a u Evropi? Da li je razlog ove intervencije pre opstanak NATO-a nego briga za albanski narod?

- Delimično se slažem sa vama, ali mislim da NATO ima i širu svrhu. Delimično, NATO je bio savez protiv Istoka, ali i način da se integriše Zapadna Evropa pod dominacijom SAD. Setite se, kad je formiran posle Drugog svetskog rata, postojao je opravdan, znatan strah od ponovnog naoružavanja Nemačke, a to nije malo pitanje. Krupan zadatak NATO-a bio je da se omogući Zapadnoj Nemačkoj da se ponovo naoruža, ali u okviru saveza kojim će dominirati Sjedinjene Drzave. Politika je, dakle, da se obuzda Rusija, da se obuzda Nemačka i da se obezbedi da se Evropa nekako integriše, ali pod dominacijom SAD. Verujem da se upravo to u velikoj meri sada dešava.

Razmotrimo jos jedan razlog za intervenciju. Genocid? Prema podacima NATO-a, ubijeno je 2 000 ljudi, uglavnom kao odgovor srpske vojske na napade OVK, koja je osnovana i vođena iz inostranstva. Vojska od leta 1998. reaguje na napade OVK na policijske stanice i obične ljude. Kako bi reagovale SAD na napade na policijske stanice i civile u Njujorku, od strane naoružane gerile osnovane i podržavane od strane Libije.

- Ne bih koristio termin genocid za takve operacije - to je način ultradesnog revizionizma da bi se prikrile i zaboravile žrtve holokausta. Veoma je teško reći, kao što se govori, da je vojna intervencija bila neophodna da bi sprečila Milosevića da počini genocid, kao što je i 2. svetski rat bio neophodan da se zaustavi Hitler. U stvarnosti, to se uopšte nije dogodilo. SAD i Velika Britanija više su simpatisale, nego sprečavale Hitlera, a apsolutno su prihvatale Musolinija. Kada je Hitler napao Poljsku, objavile su mu "telefonski rat". Toliko su bile spremne da učine za nju. Tek kada su i same bile napadnute, krenule su u rat. Dodajmo još nešto onome što Klinton i njegovi britanski lovački psi zove kredibilitetom NATO-a. Ovde se vraćamo na zakone bosova mafije. Ako neko ne plati "reket", bos mora da uspostavi "kredibilitet" kako i drugi ne bi došli na istu simpatičnu ideju. Ono što Klinton i ostali žele da kažu, jeste da je neophodno da se svako u potrebnoj meri plaši "globalnog siledžije". Važno je znati da se Klintonov strateški dokument zove "Suština posthladnoratovskog zastrašivanja". Tu se SAD same prikazuju kao "iracionalna i osvetnička sila" ako su njeni interesi ugroženi. 

Kako objašnjavate da bi većina Amerikanaca podržala slanje kopnenih trupa na Kosovo?

- Morate misliti o tome šta ljudi slušaju. Publici se svakodnevno emituju naredbe iz Vašingtona. Fokusirajući pažnju samo na katastrofu, prisiljeni ste da mislite da je to delo samo jednog zlog čoveka koji sprovodi genocid. To je ono što se govori danju i noću preko naših medija. To deluje i većina ljudi, prihvatajući to, kaže: "Uradimo nešto, naprimer, pošaljimo trupe". Pentagon i evropske zemlje tome se veoma protive, uglavnom zbog tehničkih razloga. Bila bi to, mislim, katastrofa. Zvuči jednostavno - poslati kopnene snage - ali mislimo malo o tome. Neće biti jednostavno ni ući na Kosovo, a ako se uđe, trupe će se suočiti s takvom gerilom da će sve pretiti da rat zahvati ceo region. To će se desiti ako se pošalju kopnene snage. Biće to velika katastrofa. 

Predsednik Klinton je pre neki dan u svom govoru u San Francisku pomenuo Bugarsku kao idealnu zemlju na balkanskim prostorima...

- Da, zato što Bugarska čini ono što mi hoćemo. Ali, tamo ništa nije bolje. Čak je sve gore nego što je bilo pre 10 godina. I to je pitanje povezano sa zapadnom dominacijom.