FELJTON 25 godina NATO bombardovanja Srbije (28): Bergerova poruka da Kosovo ostaje u Srbiji

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Sledećeg jutra, na sastanku za doručak u rezidenciji potpredsednika Gora, Černomirdin je rekao da je spreman da nastavi da pritiska Beograd, ali da Rusija ne želi da bude previše vidljiva ili sama. Milošević je, kako je rekao, bio previše tvrdoglav i emotivan da bi ikada popustio pred NATO-om. « Trebalo nam je treće lice, otuda i predlog Moskve da se generalni sekretar UN pošalje u Beograd. Za Miloševića bi bilo manje ponižavajuće da pregovara sa nekim ko je takođe neutralan. Ideja je imala nekog smisla, ali, kao što je rekao predsednik Klinton, Milošević nije mogao jednostavno da pregovara sa UN. Trebao nam je drugačiji partner od Kofija Anana, pa sam predložila predsednika Ahtisarija. Černomirdin je odmah udario rukom po stolu i osmehnuo se. "To je pravi čovek."

Finski predsednik Marti Ahtisari je zaista bio „pravi čovek“ – veoma cenjen diplomata, sa iskustvom u UN, iz zemlje koja je istorijski bila neutralna. Prethodnog meseca Ahtisari je već bkio predložen za jednog od dva izaslanika UN-a za Kosovo, ali je on odbio jer nije želeo drugu poziciju sa punim radnim vremenom, pošto je već bio finski predsednik. On je, međutim, pristao da radi sa Černomirdinom na onome što je Ahtisari predviđao da će biti jednomesečni napor da se okonča rat.

Razgovor koji su 3, maja vodili sa američke strane potpredsednik SAD, Al Gor, savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berger, zamenik državnog sekretara Strob Talbot, a sa ruske Viktor Černomirdin i američki ambassador u Vašingtonu, Jurij Ušakov, pokazuje s kolikim opsegom obećanja koja nisu ispunjena se baratalo dok su pripramalo preuzimanje “mača predaje” od Miloševića. Mogućno je da su ta obećanja data namerno ili su data sa uverenjem da će biti ispunjena ili zbog toga što se nije razumeo razvoj dogašaja, ali ona suštinski pokazuju koliko malo takva obećanje danas vrede. U svakom slučaju, Amerikanci su nedvosmisleno tvrdili da Kosovo ostaje u Srbiji i da na Kosovu ostaju izvesne, tada još nedefinisane, srpske snage.

GOR: Naša diskusija u Ovalnom kabinetu bila je produktivna i zanimljiva. Možda smo o nekim nijansama pričali jedno mimo drugog. Ali uglavnom, dobro smo se razumeli. Čuli ste i razumeli naše uslove. Određena metodološka pitanja mogu imati koristi od diskusije ove večeri. Postavili ste određena pitanja Strobu u Moskvi i on vam je rekao da ćemo vam dati odgovore. Napravili smo nonpaper samo da bismo vam odgovorili na ova pitanja. Piter će prevesti dokument dok Sandi pregleda pet pitanja za koja ste tražili veću jasnoću.

BERGER: Prvo, veličina, tempo i način povlačenja snaga SRJ. Postoje dve tačke: NATO treba da obustavi udare kada Beograd nedvosmisleno prihvati uslove NATO-a i očigledno počne da povlači snage prema preciznom rasporedu; sve srpske snage moraju biti povučene u roku od određenog broja dana. Piše 7, ali to nije magičan broj. Drugo, kako će se verifikovati povlačenje i da li će Rusija učestvovati? Može se odvijati pod međunarodnim snagama; Rusija je dobrodošla da učestvuje i treba da se razviju mehanizmi verifikacije. Po pitanju alternativnog mehanizma za tačnu verifikaciju – o tome možemo da razgovaramo. Treće, preostalo vojno prisustvo Srba na Kosovu.

GOR: Ovaj dokument smo podelili sa NATO saveznicima i stoga je to zajednički proizvod koji se ne može lako promeniti bez teških konsultacija unutar NATO-a.

BERGER: (u trećoj tački) Sve snage se povlače. Ograničenom broju bi se moglo dozvoliti da se vrati pod dogovorenim uslovima radi zaštite srpske baštine...

Četvrto, priroda međunarodne vojnog prisustva. Poglavlje VII UN SCR, sa američkim snagama pod NATO-om, ruskim snagama. Očekivali bismo da učestvuju i druge zemlje koje nisu članice NATO-a, posebno Ukrajina i druge pravoslavne zemlje. Peto, priroda međunarodnog zaštićenog područja. Biće pod mandatom SB UN.

ČERNOMIRDIN: Šta se podrazumeva pod zaštićenim područjem?

BERGER: Kakav je status Kosova? Ostalo bi unutar Jugoslavije, ali pošto nema vlade ni srpske administracije, trebalo bi nam bar u početku neki mehanizam za administraciju.

GOR: Zaštititi Srbe od nasilja kosovskih Albanaca i protiv kosovskih Albanaca od strane Srba.

Berger je ponovio da „Kosovo treba da ostane deo Jugoslavije“, ali da na početku, Albanci neće prihvatiti jugoslovensku administraciju“, pa bi „UN  upravljale“, na šta je Al Gor dodao: „Pod suverenitetom Jugoslavije“. Berger je uslov za povlačenjem srpskih snaga bezbednost s Kosova objasnio time da Albanci neće da se vrate, „ako srpske snage ne budu napolju; i neće se vratiti osim ako ne postoje međunarodne bezbednosne snage koje će ih zaštititi. To je mehanizam kojim Kosovo ostaje u Jugoslaviji, mi izbegavamo građanski rat, i ironično, jedini način na koji Milošević može da zadrži Kosovo“, ponovo je rekao savetnik za nacionalnu bezbednost, Samjuel Berger.

Berger je zatim zamolio Stroba Talbota da objasni šta znači da je Kosovo „područje pod međunarodnom zaštitom“, zbog toga što u Moskvi postoji zabrinutost da je to samo maska koja bi „zauvek otcepila Kosovo iz Jugoslavije“.

Talbot je naglasio da se ima na umu upravo suprotna posledica – « pomoglo bi da se Kosovo zadrži u Jugoslaviji. » On je podsetio da je povratak izbeglica suštinska tačka o kojoj se slažu Rusi i Amerikanci. Za to su na raspolaganju četiri opcije:

Prvo: beogradske vlasti ostaju nadležne na Kosovu. Verujemo Milošević bi ovo voleo. Ali to je nemoguće jer sa Beogradom na čelu, prava vrsta izbeglica se neće vratiti. Jedini koji će se vratiti su teroristi UČK naoružani kalašnjikovima koji žele da ubijaju Srbe.

Drugo, glavni su kosovski Albanci. Ovo bi značilo da dobija UČK koja veruje da snaga izlazi iz cevi puške. To je neprihvatljivo i dovelo bi do rata za nezavisnost ili secesije.

Treće, niko nije nadležan. To bi značilo haos, raspad Jugoslavija, i širenje nasilja u regionu.

Četvrto, jedina moguća opcija. Mi – međunarodna zajednica – bismo preuzeli privremenu odgovornost. To bi moglo značiti da će UN i OEBS sa detaljima i strukturom biti razrađeni u razgovorima poput ovog, preuzeti upravljanje. Međunarodna zaštićena zona ne znači  vojnu upravo predvođenu NATO-om”, uveravao je ponovo ruske predstavnike Strob Talbot.

BERGER; Ovo su odgovori, ali dozvolite mi da primetim gde postoji fleksibilnost, a gde ne. Postoji fleksibilnost u prirodi međunarodnih snaga, priznajući da ne možemo da učestvujemo osim u kontekstu NATO-a. Ovo je delimično iz unutrašnjepolitičkih razloga. Dakle, mora postojati NATO jezgro – ali to su reči i o njima se može razgovarati.

Svi Srbi moraju da odu, ali možemo zamisliti spasonosni način da srpske snage budu na posebnim mestima od istorijskog i kulturnog značaja. Ali 10.000 srpskih vojnika znači da se izbeglice neće vratiti. OVK će se vratiti i boriti se protiv Srba. Ovo je siva zona o kojoj je govorio predsednik. I postoji fleksibilnost u dizajnu režima verifikacije i tačne prirode međunarodnog prisustva. Ne trebaju nam zastave NATO-a. Možemo dati formu ako je supstanca u redu. I postoji određena fleksibilnost u rasporedu, iako bismo rekli dani i nedelje, a ne meseci.

Dakle, u određenim stvarima u vezi sa vraćanjem kosovskih izbeglica – praktične realnosti – postoji [manje fleksibilnosti]. S druge strane, ima više prostora za diskusiju.

GOR: Još jedno metodološko pitanje. Mislim da je lako zamisliti sporazum o zaustavljanju krvoprolića, zaustavljanju prisilnog preseljenja izbeglica i zaustavljanju bombardovanja. Ali Miloševiću bi moglo biti teško da kaže “da” iako je govorio “da” SAD ili NATO, a možda čak i Rusiji. Ako postoji neki mehanizam pomoću kojeg UN mogu da odigraju ulogu da mu daju način da kaže “da”, ali to nas ne stavlja na milost i nemilost Kofija Anana koji odlazi u sopstvenu avanturu – imali smo neprijatna iskustva sa njim – onda smo otvoreni ste za ovu vrstu metoda. Ali inače će se bombardovanje nastaviti, svih 19 zemalja je ujedinjeno, naša javnost je užasnuta ubistvima kao što znam i Rusi kad god vide dokaze. A istorija je isprepletena na ovim prostorima, Balkan je Balkan... Jevtušenko je nedavno napisao da je istorija kao Raskoljnikov – uvek se vraća na mesto zločina. S vremena na vreme, kada je priseban, smisli sjajnu liniju.

ČERNOMIRDIN: Imam nekoliko pitanja. Povlačenje snaga – kako to zamišljate? Ko će imati kontrolu? Ko će proveriti?

GOR: Rusija može da igra ulogu u verifikaciji sa nama.

ČERNOMIRDIN: Dok bombe padaju?

GOR: Ne. Ako povlačenje počne nakon dogovora od strane Miloševića na plan koji predviđa povlačenje, bombardovanje bi prestalo.

BERGER: Razmislite o sledećim koracima: Korak 1 – dogovor sa mapom puta;

Korak 2 - Milošević daje predujam, jer je prekršio mnoge prethodne sporazume. Ne mora se meriti za 10 dana. Sve dok ga vidimo kako se izvlači. Ne bi imalo smisla da nastavimo sa bombardovanjem.

ČERNOMIRDIN: Šta podrazumevate pod predujmom?

GOR: Prvi koraci.

BERGER: Ako bi se Milošević obavezao da će povući snage, ne bi imalo smisla nastaviti bombardovanje.

ČERNOMIRDIN: To nije predujam. To su uslovi. Uplata je kao kada spustim sat na sto.

BERGER: Sklopili smo oktobarski sporazum o povlačenju, a on to nije učinio.

ČERNOMIRDIN: Ne raspravljam se.

GOR: Dozvolite mi da objasnim frazu. U SAD, ako porodica želi da kupi kuću, ona potpisuje ugovor i pristaje na plaćanje. Ali oni počinju sa velikom uplatom - avansom - i obavezni su da nastave. To je skoro kao kupovina benzina.

ČERNOMIRDIN: [: [u šali] Gotovo je isto – ali kupovina i prodaja gasa su dve različite stvari. Sve je jasno. Sa Strobom u Moskvi sam razgovarao o zaštiti baštine na  Kosovu - ima mnogo manastira, istorijskih mesta, itd.... Više od 30.000 lokacija i 8.000 koje su već zaštićene od strane međunarodnih organizacija kao što je UNESCO. Dakle, reč je o svetinjama za svakog Srbina. Kako se mogu zaštititi? Kako to zamišljate?

GOR: Dozvolite mi da dam neke odgovore. Ako pitate ljude bilo koje zemlje, koja su vaša sveta mesta, oni bi imali listu svetih. Ali ako želite da navedete svako mesto, dali biste ime svakog groblja, itd. Dakle, 8000 zvuči previsoko. Recimo pristanak na razuman broj važnih lokacija. Mogli smo da zamislimo kako bi bilo nemoguće da srpska policija ili straža budu stacionirani da štite tolike ljude. Dakle, mogli bismo da navedemo neke važne lokalitete – na primer, centar srpske pravoslavne crkve je u Peći, tu je Kosovo polje.

ČERNOMIRDIN; Razumem i slažem se. Recimo da smo imenovali 500 lokacija - šta biste imali na umu? Da li bi stražari bili naoružani?

GOR: 500 je previše.

ČERNOMIRDIN: U redu

GOR: Recimo 10. Mislim da bismo mogli da pregovaramo o sili koja bi mogla da simbolizuje srpski suverenitet, štiti od skrnavljenja, ali ne dovoljno veliku da izazove strah od napada – dakle negde između u smislu veličine.

BERGER: Sa Miloševićeve tačke gledišta, njegova najgora opcija je nedovoljna snaga na Kosovu. Sa 2, 3, 4 hiljade vojnika - on bi bio u gerilskom ratu.

ČERNOMIRDIN: Sa kim? A da nije bilo srpskih trupa, došlo bi i do gerilskog rata – ali u ime 250.000 kosovskih Srba. Nacionalističke paravojne snage bi ušle u zemlju da se bore protiv Albanaca.

BERGER; Zato je toliko važno da vi i mi budemo tamo.

ČERNOMIRDIN: Slažem se.

Drugo, kažete da neki deo srpskih snaga mora biti ostavljen da štiti lokacije. Treće, kažete da nema smisla ostavljati nedovoljan nivo trupa. Mi želimo da izbegnemo gerilski rat. Ali ko će zaštititi granicu?

GOR: U početku bi to morale da budu međunarodne bezbednosne snage, dok se uslovi ne normalizuju, dok ne bude reda, mira i poverenja koji će omogućiti da se ta funkcija vremenom vrati u Jugoslaviju. Ali to bi značilo velike probleme na početku jer je tako počelo etničko čišćenje.

ČERNOMIRDIN: Priznajem da je došlo do etničkog čišćenja – ali posle bombardovanja. NATO je pomogao u promovisanju totalne...

GOR: Ne slažemo se. Ne želim da se svađam. Ali, primetiću da je 350.000 izbeglica proterano pre bombardovanja.

ČERNOMIRDIN: Sada je milion. Uklopio sam 300.000, to je jedna stvar. Ali sad to je milion.

GOR: A razmislite o potencijalu negde drugde – u Vojvodini ima 350.000 Mađara.

ČERNOMIRDIN: Opet – treba razmišljati o istorijskim mestima, granicama, nekoj zaštiti opštinskih vlasti. Ako dođe do pijane ulične tuče, mora postojati neko ko će se pobrinuti za to, jer vojnici to neće učiniti. Postoji toliko mnogo životnih pitanja sa kojima profesionalna vojska ne može da se nosi.

GOR: Vidim kuda ste krenuli, ali naše poverenje u Miloševića je praktično na nuli. Ako bi rekao da želi da ima svoju policiju da štiti red, to bi bilo dovoljno da zadrži kosovske Albance podalje. Ali slažem se da ovo nije vojna funkcija. Za obračun sa pijanima nije potrebna ni vojska, ni NATO. Ali postoji način da se obuče ljudi za koje kosovski Albanci neće posumnjati u etničko čišćenje. Ako se opšti princip prihvati, postoje načini da NATO, OEBS i Rusija uspostave mehanizme za obezbeđivanje normalnih javnih funkcija. To smo uradili u Bosni i dobro je funkcionisalo.

BERGER: Još dve tačke. Predvideli bismo da bi jedna od odgovornosti međunarodnih snaga bila da razoruža OVK.

ČERNOMIRDIN: Ali ne možete ih naći. Milošević ih se svih otarasio.

BERGER: Naša informacija je da danas ima više OVK nego kada je Milošević počeo u martu, ali oni su u planinama ili u Albaniji.

ČERNOMIRDIN: Nema ko da se razoruža, ali to nije stvar. Oni će se vratiti. Pokušavam da shvatim tvoju logiku. Kako će se to primeniti u stvarnom životu? Sada će morati da povuku sve trupe, a onda će se možda neke trupe vratiti. Recimo pristajem na 10-12.000 ili 8.000. Treba vratiti Albance - Muslimane - Cigane, Srbe. Ne postoje samo albanske izbeglice, ima i drugih. Takođe, po grupama nacionalnosti treba ih koordinirati. Albanci, Cigani, Srbi. Pa zašto stavljati prepreke na put? Zašto im oduzimati priliku da izgrade svoj život? Takođe, kažete da sa tamošnjom vojnom silom niko neće dozvoliti gerilce ili neprijateljstva. Ali ako postoji 5, 7 ili 10.000 vojnika koji će brinuti o ogromnom regionu. Međunarodno prisustvo trebalo bi da bude najmanje 27-30.000 vojnika. 32.000 vojnika da dozvoli...

GOR: Ovo zavisi od toga da li postoji istinska volja obe strane da se pitanja reše mirnim putem. Ako je tako, mislim da bi manje bilo dovoljno. U Bosni imamo ukupno 8-10.000.

ČERNOMIRDIN: Mislim da bi 8-12.000 bilo efikasno protiv gerilaca.

BERGER: S tim se ne slažem. Moramo da demilitarizujemo Kosovo osim međunarodnog vojnog prisustva. U suprotnom će doći do građanskog rata. Sa 8000 srpskih vojnika - i mržnjom u regionu - dolazi do prirodnog sagorevanja sa desetinama hiljada Kosovara koji su proterani iz svojih domova, ljuti i tražeći osvetu. Da sam srpski vojnik, ne bih želeo da budem stacioniran na albanskoj granici.

ČERNOMIRDIN: Razumem poentu. Ali nemojte misliti da će Albanci formirati gerilske jedinice i da će voditi gerilski rat samo zbog Srba. Srbi će formirati gerilske jedinice. [Oni su najbolji gerilski borci na svetu.] Hitler se borio sa njima četiri godine i nije mogao ništa da uradi. Albanci nisu rođeni gerilci. Ali Srbi jesu. Tada će ova snaga od 32.000 ljudi imati pune ruke posla. Nije na meni da odlučujem....Zašto insistirati na potpunom povlačenju?

Gerilski rat će voditi Srbi - trebaće vam 100.000 vojnika. Milošević bi to bio spreman da naredi. Da li biste mu dozvolili 8-10.000 vojnika? Možemo da napravimo proračune kako bismo mu omogućili snage da zaštite granicu i istorijska mesta - onoliko koliko je potrebno. Zašto povlačiti snage za stvaranje problema i slati ih nazad da ga reše?

GOR: Pa, mi se razlikujemo.

ČERNOMIRDIN: Hajde da minimiziramo naše razlike.

GOR: Posle svega što su srpske trupe i paravojske uradili, ne vidim kako mogu da zadrže hiljade vojnika na Kosovu i vrate izbeglice.

ČERNOMIRDIN: Ne. Ne sa 100.000 njegovih vojnika tamo. Trebalo bi da povuče neke. On je spreman za veliki rat, kopnene operacije, pa da ratuje sa 100.000 Srba, NATO treba najmanje 200.000. I Milošević je pristao da smanji neke snage. Koja je svrha da ga guramo na nulu? Možemo da prebrojimo snage i dogovorimo se da mu kažemo broj koji mu je potreban. Da je zadržao [8000?] ne bi bilo gerilskog rata. Kosovo je slično Čečeniji. Mogu da vam pokažem [iznosi mapu]. Pogledaj. Ima samo ovaj put za Prištinu, drugi za granicu, ostalo je šuma...

BERGER: Zašto mu treba 8000 vojnika?

ČERNOMIRDIN: Za zaštitu istorijskih mesta.

BERGER: 8000?

ČERNOMIRDIN: Ne znam. Neophodno je [proceniti] njegove potrebe. Možemo da tražimo koliko za sveta mesta - recimo 500, pa za policiju, pa za granicu recimo 2000, ukupno 2500-3000. Nismo razgovarali o tom pitanju. Ne znam kakva je situacija. Ne znam šta mu treba. Prvo ste rekli da sve trupe moraju da odu, a onda se neke moraju vratiti. Onda kažete da je Kosovo deo Jugoslavije. U isto vreme vi ste ukinuli njegovo prisustvo dok ga međunarodna zajednica nadgleda.

GOR: Međunarodna zajednica mora da odigra ulogu ili će biti krvoprolića bez kraja.

ČERNOMIRDIN: Slažem se.

GOR: Budimo iskreni. Istorija je iskrivila predstavu o srpskoj. U SAD imamo priču o Ripu Van Vinklu. Napustio je selo i legao u šumu i spavao 100 godina. Kada se probudio sve je izgledalo isto. Ali kada se vratio u svoje selo sve je bilo drugačije. Srbija je kao Rip Van Vinkl. Kao nacija najveću slavu imali su u 14. veku. Onda su došli Turci Osmanlije i srpska nacionalnost je zaspala 500 godina. Onda se probudio 1914-15 i neke stvari su izgledale isto, kao Kosovo polje, ali 90 odsto ljudi koji su tamo živeli bili su Albanci. Ali tu bi bila veća nepravda. Samo zato što su se Srbi probudili iz nacionalnog sna ne daje im za pravo da ubijaju, siluju i sakate. Ali nacionalno srce je tamo [na Kosovu]. Dakle, šta je pravedan ishod? Pravda mi znači dve stvari; ublažavanje nacionalnih patnji [spaljivanje, silovanje, itd.]; ali u nepravdi prema Srbima i njihovom stradanju neophodna je neka zaštita njihovih prava i suvereniteta. Posebno za važne istorijske/kulturne lokacije. Dakle, suština je kako pomiriti san od pre 600 godina [i iz Titovog vremena], njihovu naciju, sa saosećanjem prema ljudima koji tamo žive. Ako se zaglavimo u reči "nacija" - ne možemo rešiti problem. Dakle, jedini način da se to reši jeste nekakva međunarodna zaštita da se izgradi poverenje da jedna strana neće koristiti nasilje protiv druge. Dakle, mi smo osetljivi na srpske snove, ali i na nevine ljude i zahteve pravde... Dakle, o tome se radi. Možemo se svađati oko formula, ali moramo pronaći način da zaustavimo krvoproliće.

ČERNOMIRDIN: Slažem se. Nisam zadovoljan argumentima koji su više oblik i forma i bez suštine.

AMBASADOR UŠAKOV: Šta SAD očekuju od Černomirdina kao posrednika? Sa kakvim rezultatom bi trebalo da napusti Vašington?

GOR: Želimo da Viktor Stepanovič govori u svoje ime i da u tom svojstvu objasni Miloševiću svoje razumevanje stava NATO-a i kakvu fleksibilnost može da vidi na pozicijama ovde. Znam da znaš da ove teške probleme ne možeš da rešiš u jednom putovanju. Pošto vam toliko verujemo i možemo iskreno da razgovaramo sa vama, vi ste u jedinstvenoj poziciji da opišete ono što vidite i čujete, a da ne ulazite u pregovore sa Miloševićem. Takođe smo voljni da čujemo vaše ideje o prisustvu OEBS-a ili UN-a. Sandi će opisati naše ideje.

BERGER: Postoji još jedna dimenzija. Potpredsednik je predložio da prnesete naše tačke i objasnite ih Miloševiću. Ali postoji i druga dimenzija. Predsednik i potpredsednik su pokušali da objasne logiku našeg stava. Da bi se Kosovari vratili, to mora da bude odlazak ogromne većine srpskih snaga i ubacivanje međunarodnih vojnih snaga. Šta možeš učiniti, nije samo prenošenje pozicija, već i logika. Mi smo uvereni da je jedini način na koji Milošević može zadržati Kosovo da prihvati međunarodne vojne snage. Inače je njegov Avganistan ili Vijetnam. Predsednik je objasnio kako je to u interesu samog Miloševića: jedini način da Kosovo ostane u Jugoslaviji; međunarodna zajednica može raditi na obnovi Balkana; i vazdušni pohod će se završiti, umesto da traje i dalje.

GOR: Takođe bi nam bilo drago da mu kažete da smo na raskršću. [Potpredsednik crta na papiru] Ovaj prvi način leži bombardovanje, nastavljeno i ubrzano. Razumemo da to nosi rizike za region. Ali NATO je jedinstven. Jedna ili dve zemlje mogu biti nervozne. I ovde u SAD možete videti da neki ljudi nisu sigurni, kao u Kongresu. Ali nastavićemo. ...i njegov ratni materijal će biti potpuno uništen. Ako uzme drugu viljušku, mogao bi da zadrži Kosovo. To takođe uključuje međunarodne napore da se Srbija obnovi, Srbija i Crna Gora integrišu u evropsku ekonomsku sferu i sa Rusijom. Ovo će pomoći i Rusiji. Budućnost ovog drugog puta je povratak prosperitetu. NATO je već pristao na masovnu pomoć. To je jedno ili drugo za njega.