FELJTON Amerikanci, Srbi i Albanci u Balkanskim i Prvom svetskom ratu (13)

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

"Kosovo je od pamtiveka naseljeno Albancima“

Nastavljajući da idealizuje svoju predstavu Albanaca, Fan Noli prelazi na verske teme, gde zaključuje da su u tom pogledu Albanci "superiorni" u odnosu na sve druge nacije na Balkanu, a takođe civlizovaniji od mnogih naprednih evropskih zemalja.

"Što se verske tolerancije tiče, Albanci su superiorni u odnosu na sve balkanske rase i neke visoko civilizovane zapadne nacije Evrope; Albanija je jedina zemlja na svetu u kojoj su muhamedanci, rimokatolici i grkokatolici oduvek živeli u miru i slozi, uvek su podnosili verske razlike i ujedinili se za odbranu svoje zajedničke otadžbine, hrišćani biraju muhamedanskog vođu, a muhamedanci hrišćanskog vođu bez predrasuda iz verskih razloga. Panalbanska federacija Amerike je imala muhamedanskog predsednika, kada su većina njenih članova bili hrišćani, protestantskog predsednika kada nijedan drugi član nije ispovedao njegovu veru, a sada kada su većina njenih članova muhamedanci, predsednik je pravoslavni hrišćanin; što objašnjava zašto Jevreji Južne Albanije i posebno Janine više vole da žive pod albanskom, nego grčkom vlašću. S druge strane, dobro je poznata činjenica da su Rumuni sa Pinda, ili Kucovlasi, nekoliko puta apelovali na Velike sile još od Londonske konferencije da se uključe u Albaniju i tako izbegnu grčko ugnjetavanje i pogrešnu vladavinu. Slično, Bugari iz zapadne Makedonije ne bi oklevali ni trenutka da se opredele za Albaniju ako bi alternativa za njih bila da budu podređeni Grčkoj ili Srbiji. Arogantna tvrdnja Grka i Srba da "civilizuju“ Albance podelom njihove zemlje može naći oštru zamerku na stranicama izveštaja Karnegijeve komisije gde su njihova zverstva i masakri u Albaniji i Makedoniji uredno evidentirani od strane nepristrasnih istražitelja sa dokumentarnim dokazi, dok bi viteško ponašanje Albanaca tokom katastrofalnog povlačenja srpskih vojski kroz Albaniju 1915. moglo poslužiti kao kontrast, koji u potpunosti ilustruje civilizaciju i humanost uključenih rasa", tvrdi Noli.

Zanimljivo je da se u ovim tvrdnjama preuzimaju zasluge Esat paše Toptanija, koji je zbog saradnje sa Srbijom i savezničkog i prijateljskog odnosa prema srpskoj vojsci 1915, prema ocenama od kraja Prvog svetskog rata, pa sve do modernih vremena, postao, pored Envera Hodže, druga najomraženija ličnost u albanskoj istoriji.

Još više od toga, albanska država svoj opstanak duguje upravo njemu, pošto je ta pomoć Srbiji omogućila Esat paši sasvim drugačiji položaj od drugih albanskih vođa koji su se tokom Velikog rata stavili u službu Centralnih sila.

Ali, o tome malo kasnije. Završimo najpre analizu kako je Fan Nolijev dokument bio programska osnova za albansko delovanje prema Pariskoj mirovnoj konferenciji.

Teorija Turhan paše o Srbima

Turhan paša Permeti je ponovio Nolijevu tvrdnju o Kosovu i Metohiji, pa je naveo da je „Kosovo, poznato i kao Stara Srbija, od pamtiveka je naseljeno Albancima“. "Srbi su se tu pojavili tek u 7. veku, ali nikada nisu mogli da uspostave svoju vlast zbog stalnih pobuna Albanaca i bugarskog rivalstva. Srpska prevlast u regionu Kosova uvek je bila prolazna, i uprkos srpskom ugnjetavanju i progonu velika većina njenog stanovništva je uvek bila albanska. Srpsko stanovništvo koje je tamo prodrlo, čini manjinu od svega 15 odsto“, napisao je Turhan paša.  

Grčke navode da su pravoslavni Albanci Grci, odbacio je tvrdnjom da ne „može biti govora o civilizacijskoj razlici između dece iste rase koja žive zajedno pod istim uslovima, govore istim jezikom i imaju iste običaje“. Ako su pravoslavni Albanci pohađali grčke škole, muslimanski i katolički Albanci kojima je uskraćeno pravo da im se predaje na svom maternjem jeziku su, s druge strane, pohađali turske, francuske, italijanske, engleske i američke škole.

Veliki naglasak je stavljen na grčke simpatije pravoslavnih Albanaca, ali je prestavljeno nekoliko mišljenja koja to opovrgavaju, poput lorda Hobhausa, koji je pratio Bajrona u Albaniji i na početku 19. veka napisao sledeće o stanovništvu koje je formiralo Otomansko carstvo:„Samo su Albanci svesni svoje nacionalnosti; svi ostali narodi Carstva su grupisani prema veri”.

Francuski delegat u Komisiji za istočnu Rumeliju, monsinjer Oberat, naveo je u memorandumu koji je 13. avgusta 1880. godine predočen pomenutoj Komisiji: „Oni (Albanci) žive u potpunom jedinstvu; oni su Albanci pre svega. Ako je istina da su katolici toplo vezani za svoju veru, nije manje istina da i oni i njihovi muslimanski sunarodnici veoma visoko cene nacionalnu svest, ljubav prema tlu i poštovanje starih običaja i stavljaju ih ispred svih ostalih. razmatranja“. U časopisu „L’Illustration“ od 7. aprila 1917. M. Vošer piše o okrugu Korica:

"Albanija za Albance je moto svih stanovnika ove bogate ravnice Korica. Za dva meseca (kao republika) Albanci su pokazali da su sposobni da žive u dobrim odnosima jedni sa drugima. Nema više verskih svađa, iz odličnog razloga što sada nema ko da ih raspiri.”

Onda se pozvao i na pomoć srpskoj vojsci, za koju je rekao da ona „dobija novi značaj imajući u vidu zverstva i sistematske masakre koje su te iste srpske trupe činile nad albanskim stanovništvom Kosova tokom i posle balkanskih ratova, kako su tada izveštavali svi evropski dopisnici štampe“.

"Nemojte govoriti loše o škotskim planinama"

Albanski novinar i istraživač, Ilir Ikonomi, objavio je 2016. godine biografiju Esat paše Toptanija koja baca sasvim novo svetlo na stvarne događaje u njegovom životu i koja uklanja šovinističke i Kominternine stigme sa Toptanija.

Njihov preteča bila je Edit Daram, koja je demonstrirala ppostojanu netrpeljivost prema delovanju Esat paše i iznela niz netačnosti o njegovom životu i radu, a posle njegovog ubistva 1920. te ocene, zasnovane na antisrpskoj platformi, samo su se dalje multiplikovale.

Američki predsednik Vudro Vilson, u vreme mirovne konferencije, boravio je u rezidenciji 'Princ Murat', palati iz Napoleonovog doba. Njegov apartman su svakodnevno posećivali neki od najpoznatijih ljudi u svetu: predsednici, šefovi kabineta, ambasadori, naučnici i pisci. Vilson je viđen kao simbol pravde i veliki zaštitnik malih naroda.

Pred Vilsonom, koji je dobio veliki broj peticija u vezi sa italijanskim mandatom, ponekada se postavljalo pitanje da li bi Albaniji trebalo da se da nezavisnost. "Zaista ne znam šta bi s njom“, odgovorio je Lojd Džordž, "osim da se međusobno pokolju“. Albanija bi bila upravo ono što je škotska visoravan bila u XV stoleću.

"Nemojte govoriti loše o škotskim planinama – rekao je Vilson – to je kolevka moje porodice“.

Sutra nastavak feljtona Amerikanci, Srbi i Albanci u Balkanskim i Prvom svetskom ratu