FELJTON Henri Kisindžer, Amerika i Kosovo (13): Poređenje bombardovanja Srbije i Vijetnama

NATO bombardovanje Srbije
Izvor: Večernje novosti

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić 

U intervjuu za Asošiejted Pres 20. maja 1999. Kisindžer je ponovio da nije podržavao američku politiku pre napada NATO na SRJ 1999.

Intervju se bavio pitanjem humantarnih intervencija i povezivao događaje u Ruandi sa događajima na Balkanu. Kisindžer je ponovio da su etnički konflikti deo istorije mnogih afričkih država, ali da je na neki način to istorija Balkana.

Rekao je da pre NATO akcije nije bilo etničkog čišćenja „u punom obimu“, i dodao da smatra da ono ne bi ni počelo da nije bilo bombardovanja, iako je prokomentarisao da se tako ulazi u raspravu koja se vrti u krug, šta je prvo. Na pitanje da li Klintonova kosovska politika ima iste probleme koje je imala politika Indokine, Kisindžer je odgovorio da je postojala sličnost u tome da su administracije Kenedija i Džonsona otišle u Vijetnam misleći da mogu da pobede tehnološkom superiornošću, pe procenjujući element izdržljivosti, a to je „jasno tačno na Kosovu i na Balkanu“.

Kisindžer je potvrdio da su rizici u Indokini bili mnogo veći. 

Reč je bila o tome što se nije računalo na to da će mnogo slabiji protivnici kao što je ranije bio Vijetnam ili tada Srbija, biti u stanju da se odupru i bore mnogo duže vreme, nego što je iko verovao. Za Srbiju se polazilo od toga da će nekoliko dana bombardovanja biti dovoljno da se Srbija prisili da kapitulira. 

Kisindžer je u razgovoru sa senatorima još u aprilu da ne veruje da će Srbija brzo da kapitulira.

"Verujem da je bar deo organizacije odražavao uverenje, barem svih sa kojima sam razgovarao, da će Milošević vrlo brzo popustiti. Često su mi govorili da će, kada počne bombardovanje, imati izgovor da se nagodi. Moram da kažem da nikada nisam verovao u to, iako ne bih verovao da je mogao da izdrži ovoliko protiv kombinovanog vazduhoplovstva NATO-a“, priznao je Kisindžer.

Zbog toga je predložio da u budućim vojnim operacijama treba praviti jasnu razliku između odluke da se ide u rat i vođenja rata.

"Ne bih išao ovim putem"

"Ako je neko odlučio da ide u rat, onda mora imati strategiju za pobedu. Ova postepena eskalacija bila je prokletstvo američke strategije od Vijetnamskog rata pa nadalje“, uporedio je Kisindžer.

Greška je bila i to, prema njegovom mišljenju što je Savet NATO odlučio da se ide u rat, a Savet NATO je grupa ambasadora. Odluku je trebalo prihvatiti na najvišem nivou. Kada se to uradi, trebalo bi imenovati vojnog komandanta, dati mu ovlašćenja da radi do pobede koja je definisana pre početak rata.

"Veoma je čudan način da se ide u rat da kažemo, hajde da počnemo da bombardujemo i vidimo šta će se desiti, pa ćemo ponovo videti. To je put do paralize“, predočio je Kisindžer. NATO nije imao strategiju pobede, nego da je saopštio da želi da spreči etničko čišćenje, što se nije ostvarilo, jer ga je bombardovanje samo pojačalo.

Kisindžer je ponovio da “sporazum iz Rambujea, ‘takozvani sporazum’, više nije primenjiv. Stalno čitam kako govorimo da što duže ovo traje, Milošević više rizikuje da izgubi Kosovo. On je Kosovo izgubio već preduzetim delima. Sve što bi značilo da se Kosovo zadrži u srpskim rukama, biće sada poraz za NATO, i to je činjenica sa kojom se moramo suočiti. Da sam ja bio u poziciji da to uradim, ja ne bih išao ovim putem. Pustio bih da se autonomija razvija tokom dužeg vremenskog perioda”, objasnio je Kisindžer.

Na slično pitanje senatora Snoua, na aprilskoj raspravi, da li pre i posle Rambujea je učinjeno dovoljno da se iskoristi ruski uticaj na Srbije, Kisindžer je da odogvor koji je ponovio demonstrirao njegovu naklonost prema Holbruku, a ne prema Madlen Olbrajt. „Mislio sam da bi bolja strategija bila da se razradi sporazum koji je Holbruk pregovarao prošlog oktobra, a to je prekid vatre, i da se tome dodaju političke odredbe Rambujea, odnosno definicija autonomije, ojačaju nenaoružani inspektori koji su tamo i da se svemu tome dodalo upozorenje da će svako etničko čišćenje naići na otpor NATO“, rekao je Kisindžer.

Kisindžerovo proročanstvo

On je ponovio da na tom putu "autonomija nastala postepeno". U nekom trenutku Srbi su možda odlučili da se politički ne isplati da se sve ovo nastavlja. Čak i da je ovo pogrešno, da su sve ovo rasturili, mogli bismo da iznesemo mnogo odlučniji protivudar od onog koji smo uradili. Ovo bi mi se činilo mudrijim od ove komplikovane procedure koju smo izabrali, i politički i strateški“, ponovio je Kisindžer.

Novinari AP podsetili su Kisindžera na njegovo čuveno proročanstvo iz razgovora sa britanskim ministrom spoljnih poslova Džejmsom Kalahanom u kojem je predvideo da će 21. vek biti brutalan, i da će biti srećan " što tome neće biti svedok", pitajući ga šta ga je navelo na takvu prognozu. 

Kisindžer je podsetio da je bilo vreme kolapsa Niksonove administracije u julu 1974, drugo, da se upravo završio bliskoistočni rat i da je to bilo usred etničkog sukoba na Kipru između Grka i Turaka koji su Kalagan i on pokušavali da obuzdamo. "Stranke, kao što se često dešava u etničkim sukobima, nisu bile zainteresovane za globalnu politiku, već za svoje probleme. I u tom smislu smo nekako iskreno razmenili ideje o tome da poželjnost mira nije sasvim ubedljiva za strane u etničkom sukobu“, objasnio je Kisindžer.

Polazeći od Kisindžerovog stava da postoje jedina dva ishoda etničkih sukoba - podela ili pobeda jedne grupe nad drugom, novinari AP su ga upitali da li postoji sredina i kakva je tu uloga supersila. On je odgovorio da u Sjedinjenim Državama govore kako ljudi različitih etničkih grupa žive zajedno, ali to su etničke grupe koje su okrenule leđa svojoj domovini i započele novu egzistenciju. "Dugotrajni etnički problemi su oni u kojima etničke grupe žive na manje-više istoj teritoriji i neće dozvoliti da njima upravlja druga strana", ukazao je Kisindžer.

Na novinarsko podsećanje na intervju sa bosanskim ambasadorom u UN, Mohamedom Šaćirbejom i njegovu ocenu da je Hladni rat u zatišju i da se sada pojavljuje crveno-crna koalicija sa nacionalistima koji se pridružuju bivšim komunistima, Kisindžer je odgovorio da bi u Rusiji to moglo da se dogodi. Upitan da li to pretnja, Kisindžer je rekao da jeste i dodao da "rat na Kosovu doprinosi tome, jer je izazvao reakciju javnosti za koju se svi slažu da prevazilazi moskovsku elitu". 

U tom intervjuu AP, 20. maja 1999. Kisindžer je pojasnio svoj odnos prema humanitarnoj intervenciji.

"Ako koristite vojnu silu, a niste voljni da podnosite žrtve, onda dolazite u dilemu u kojoj se sada nalazimo na Kosovu. A onda je jedini način da se pobedi da stanovništvo protivnika trpi zbog toga, što je čudna definicija morala i humanosti. Ne verujem, ne prihvatam ovaj koncept humanitarne spoljne politike. U konkretnim, užasnim slučajevima kao što je Ruanda, mogao bih da kažem da je savest čovečanstva toliko povređena da se zaista ne može biti u svetu gde se to dešava. Na Kosovu, verujem da smo diplomatskim putem mogli da sprečimo najgore etničko čišćenje i mislim da smo ovim putem krenuli barem prerano". 

Uticaj na čitav svet

Kako je napad NATO prevođenim SAD na Srbiju uticao je na čitav svet i svetski poredak. Kisindžer je uticaj ove vojne operacije elaborirao u tekstu „ Novi svetski nered“, objavljenom u „Njusviku“ 30. maja 1999. dakle, nekoliko nedelja pre okončanja ove NATO akcije. 

Kisindžer je počeo zaključkom da je rat na “krajnjoj ivici Balkana imao političke posledice koje se protežu daleko izvan Kosova”. U Rusiji je stvoren ogorčeni osećaj poniženja zbog delovanja NATO koji se proširio sa elita na stanovništvo u celini i preti da pokvari američko-ruske odnose u godinama koje dolaze; u Pekingu, žestoka reakcija na bombardovanje kineske ambasade u Beogradu dala je oduška frustracijama zbog nestabilne prirode kinesko-američkih odnosa koji su se gomilali već mesecima; u Evropi je naizgled jedinstvo Atlantskog saveza postalo krhko: ključni saveznici gledaju ka izlaznoj strategiji; domaća opozicija raste, a novoprimljenim članicama NATO u centralnoj Evropi neprijatno je što je njihova prva saveznička aktivnost bio rat koji je pokrenuo NATO.

Za Kisindžera, uzroci ponašanja i takvog reagovanja u Rusiji i Kini dovoljno su jasni. Njihovi lideri su proizvodi društava koja tumače odluke o ratu i miru prema tome da li one poboljšavaju bezbednost nacije ili druge vitalne interese. Ako ne mogu da razaznaju takvo tradicionalno obrazloženje za ponašanje SAD, oni američke motive ne pripisuju altruizmu, već skrivenom planu za dominaciju.

U Evropi je situacija složenija. Saveznici dele američke motive, ali počinju da dovode u pitanje američko rasuđivanje. I oni se nalaze pod sve većim domaćim pritiskom sa obrazloženjem da šteta od bombardovanja Srbije povećava razaranje Kosova.

Sutra nastavak: Razlike između Kisindžera i Madlen Olbrajt