FELJTON Henri Kisindžer, Amerika i Kosovo (16): Preispitivanje koncepta humanitarne intervencije

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Dobar primer, naveo je Kisindžer, bila je poseta kineskog premijera Džua Rongđija Vašingtonu početkom aprila– koji se generalno smatra jednim od najreformističkijih i tržišno orijentisanih kineskih lidera. Ta poseta je bila u dovedena u pitanje najavom – neposredno pre Žuovog dolaska – da će Sjedinjene Države podržati rezoluciju UN kojom se osuđuje kineska praksa ljudskih prava, a odmah zatim i prodajom radara dugog dometa Tajvanu.

A, tokom posete, administracija je odbila da potpiše sporazum o ulasku Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, za šta su Kinezi napravili velike ustupke i za koji su imali razloga da veruju da će biti centralni deo Džuove posete. Da bi pojačala Žuovu sramotu, administracija je objavila sve ustupke koje je napravio.

Sagledavajući suštinu ovih odluka, njihov tajming je odavao utisak vlade koju su njeni kritičari naterali da podredi unutrašnjoj politici politiku koja treba da se zasniva na zajedničkim nacionalnim interesima, konstatovao je Kisindžer.

Ipak, bombardovanje beogradske ambasade bio je događaj koji je izazvao eksploziju. Međusobne sumnje su se hranile jedna na drugoj. Kinezi su prvo predsednikovo izvinjenje – dato kao odgovor na pitanje na konferenciji za novinare tokom posete Oklahomi i povezano sa opravdanjem NATO bombardovanja – smatrali neadekvatnim.

Konfrontacija uvod u katastrofu

Amerikanci su kinesko nasilje nad američkom ambasadom u Pekingu smatrali neprihvatljivim. Ali da se kinesko-američki odnosi ne bi razvijali u pravcu konfrontacije, neophodno je zaustaviti međusobno optuživanje i nastojati da se obnovi dijalog.

Kisindžer je uočio da su lideri obe zemlje svesni da bi konfrontacija bila katastrofalna za obe strane, ali i za mir u svetu. Ali i jedni i drugi su pod pritiskom ideoloških protivnika kod kuće. Međutim, ne postoji način da se izbegne ova debata. U Sjedinjenim Državama, kritičari su ozbiljni, a mora biti i administracija.

On je predočio da se kritičari kooperativne kineske politike dele u dva tabora. Prva grupa smatra da pojava Kine kao velike sile automatski ugrožava vitalne interese Amerike, posebno pod komunističkim vođstvom. Druga grupa je zabrinuta zbog specifične kineske politike ljudskih prava. Naravno, akcije Kine na mnogim frontovima odražavaju nesentimentalnu politiku sile u nastajanju. Ipak, strpljiva i čvrsta diplomatija može da spreči sukobe između Kine i Amerike. I postoje mnoge oblasti podudarnih interesa.

"Ako se, u odsustvu direktnog izazova, pojavljivanje Kine kao velike sile i njenog političkog sistema pretvore u povod za američko neprijateljstvo, krenućemo na usamljeni put bez podrške bilo koje veće nacije u Evropi ili Aziji. Upozorio bih na takvu avanturu koja će decenijama iskrivljavati našu azijsku politiku. Za američku spoljnu politiku nema važnijeg zadatka od osmišljavanja strategije koja će prepoznati i upravljati neprijateljskim elementima u našim odnosima sa Kinom, a istovremeno uvući Peking dalje u međunarodni sistem. Ne smemo u Aziji ponoviti emotivnu i nepromišljenu politiku koja nam je donela takvu nesreću na Balkanu. Zakon neželjenih posledica i dalje deluje“, naglasio je Kisindžer.

Treće pitanje bilo je budućnost NATO, koja prema mišljenju Henrija Kisindžera, nije bilo nimalo poboljšana bombardovanjem. Uprkos prividnom jedinstvu samita NATO-a, Kosovo je učinilo debatu o budućnosti Alijanse neizbežnom, naveo je on. Nove evropske levičarske vlade – posebno u Nemačkoj i Italiji – plaše da će biti optužene da potkopavaju nasleđe svojih konzervativnih prethodnika o proameričkom i pro-NATO spoljnoj politici.

Ali, ove nove vlade  verovatno će smatrati da su sada odale dovoljno poštovanja tradicijama savezničke solidarnosti, pa može da se očekuje da će na njih da utiče rastuće ogorčenje iz njihovih redova, koji bi u desetinama hiljada protestovali na ulicama Nemačke da je bivši kancelar Helmut Kol pobedio na izborima i vodio sličnu politiku. Kada se kriza na Kosovu završi – ili ako se rat oduži – ovi izborni krugovi će postati dominantniji. A njihov uticaj se već pokazao u neviđeno naglom odbijanju nemačkog kancelara da razmotri slanje kopnenih trupa na Kosovo.

Sve to postavljalo je mnogo fundamentalnija pitanja.

Kredibilitet NATO sporan

“Pitanja koja su zaklonjena na samitu NATO ne trpe dalje odlaganje. Konkretno, koja je prava misija NATO u takozvanim sukobima „van zone“? Koje su relativne uloge Evrope i Amerike? Da li Alijansa ima ozbiljnu političku ili vojnu strategiju za stabilizaciju delova Evrope ili susednih strateških regiona? Evropa (uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo) već je počela da izvlači zaključak sa Kosova da treba da ubrza razradu sopstvenih institucija kako bi ojačala svoju autonomiju od Sjedinjenih Država – teško da je glasanje o poverenju usred rata", smatrao je Kisindžer.

On je predvideo scenario koji je već neko vreme na delu u američko – evropskim odnosima. "Ali, ako Evropa ne obezbedi resurse za ovaj zadatak – kao što je verovatno – Alijansi će ostati najgori od svih scenarija: Evropa koja traži veću slobodu delovanja od Sjedinjenih Država, ali sa malo stvarne sposobnosti da deluje sama; i Amerika otuđena od Evrope", predočio je Kisindžer.

Ali, za njega, ni jedno pitanje nije bilo toliko važno kao "preispitivanje koncepta humanitarne intervencije koji je predstavljen kao doprinos administracije novom pristupu spoljnoj politici ». Vazdušni rat na Kosovu opravdan je kao uspostavljanje principa da će međunarodna zajednica – ili barem NATO – od sada kažnjavati prestupe vlada prema sopstvenom narodu. « Ali to nismo uradili u Alžiru, Sudanu, Sijera Leoneu, Hrvatskoj, Ruandi, Kavkazu, kurdskim oblastima i mnogim drugim regionima. A kakav će biti naš stav prema novonastalim etničkim sukobima u Aziji, na primer u Indoneziji i na Filipinima? Često se daje odgovor da delujemo tamo gde smo u mogućnosti bez nepotrebnog rizika , ne drugde. Ali koji su kriterijumi za ovu razliku? I kakav humanizam izražava svoje oklevanje da trpi vojne žrtve razarajući civilnu ekonomiju svog protivnika u decenijama koje dolaze », pitao je Kisindžer?

Moralni principi su izraženi u apsolutima, ali spoljna politika mora zauvek da se bavi pomirenjem ciljeva i sredstava.

"Činjenica da je etničko čišćenje odvratno ne otklanja potrebu da se osmisli najprikladniji odgovor. U svakoj fazi kosovske tragedije, druge mešavine diplomatije i sile bile su dostupne, mada nije jasno da su ikada ozbiljno razmatrane. Strategija koja opravdava svoja moralna ubeđenja samo sa visina iznad 15.000 stopa – i pritom uništava Srbiju i čini Kosovo nesposobnim za život – već je proizvela više izbeglica i žrtava nego što bi bilo koja zamisliva alternativna mešavina sile i diplomatije. Ona, stoga, zaslužuje da bude doveden u pitanje i na političkim i na moralnim osnovama", zaključio je KIisindžer.

Iako su sve ovo bile zamerke na američku spoljnu politiku, Kisindžer je smatrao da je kradibilitet NATO doveden u pitanje tako nepromišljenim potezima, te stoga, potrebno je da Alijansa istraje, jer će u suprotnom dovesti u pitanje svoje postojanje.

Sutra nastavak: Bio bih začuđen da, kada se dim raziđe, na Kosovu ostane mnogo Srba