FELJTON Henri Kisindžer, Amerika i Kosovo (19): NATO posle Kosova nikada više neće biti isti

Samit NATO Viljnus
Izvor: NATO

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Kisindžer se opet vratio na svoju ideju da se sve okonča organizovanjem međunarodne konferencije na kojoj bi se mape na Balkanu, odnosno u bivšoj Jugoslaviji, dovele u sklad sa etničkom strukturom.

“Ukratko, ako pokušamo da implementiramo rezoluciju Ujedinjenih nacija na bilo koji vremenski period, mi ćemo se pojaviti kao stalna strana u tajanstvenim i ogorčenim balkanskim svađama. Bilo bi daleko mudrije preseći Gordijev čvor i priznati kosovsku nezavisnost kao deo opšteg balkanskog rešenja - možda uključujući samoopredeljenje za svaku od tri etničke grupe u Bosni. U takvom aranžmanu granice Kosova i njegovih suseda trebalo bi da garantuju NATO ili Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju. Kao i u Bosni, međunarodne snage bi tada patrolirale sa obe strane ovih granica barem jedan značajan prelazni period”, predložio je Kisindžer.

Veza s Ukrajinom

On je naveo još jednu važnu razliku između Dejtona i rešenja na Kosovu, pa je utoliko bilo važnije što je brže moguće pitanje pomeriti ka konačnom rešenju zbog neprijateljstva međunarodnog okruženja.

Njegovo obrazloženje na svoj način predskazalo je događaje koji će uslediti skoro četvrt veka kasnije i koji će ponovo skrenuti pažnju na ovo Kisindžerovo razmišljanje, kada se postavlja pitanje budućnosti Ukrajine.

Kisindžer je smatrao da je potrebno što pre “skinuti Kosovo” sa rusko - američkog dnevnog reda, ali to se ni do danas nije dogodilo.

“Većina nacija je ili podržavala ili tolerisala Dejtonski sporazum. To nije slučaj na Kosovu. Rusija je možda bacila peškir u nastojanju da značajno uobliči neposredan ishod. Ali, oseća se duboko poniženo. Kosovo je postalo javni simbol gubitka uticaja Rusije i javne degradacije od strane Zapada. Nema podsticaja da olakša aranžman kada se on uspostavi. Umesto toga, Moskva će, verovatno, tražiti prilike da opstruira ili da se suprotstavi negde drugde onome što doživljava kao hegemonističke tendencije Amerike. Sa stanovišta SAD, što se brže pitanje Kosova skine sa rusko-američkog dnevnog reda, to bolje za naše dugoročne odnose. A, Rusija ne bi trebalo da bude zainteresovana da održava stanje u kojem može da nas osramoti, ali ne može da pobedi”, rekao je Kisindžer.

Sve to važi i za Kinu, ali u manjoj meri. Kina odbacuje jednostrani način na koji je NATO intervenisao, u ono što Peking doživljava kao unutrašnja pitanja Jugoslavije. Jedna od globalnih posledica biće to da će većina nacija sveta imati podsticaj da stvara prepreke primeni principa iz Rambujea sadržanih u sporazumu o Kosovu.

“Zemlje zabrinute da bi mogle biti predmet jednostrane akcije NATO mogu se udaljiti od nas nakon što se prašina slegne. One mogu imati podsticaj da nabave oružje za masovno uništenje kao najsigurnije sredstvo odvraćanja od konvencionalne superiornosti Amerike. Kako ironično istorija ponavlja svoje obrasce! Tokom Hladnog rata, demokratije su se oslanjale na nuklearno oružje kako bi uravnotežile pretpostavljenu sovjetsku konvencionalnu superiornost. U postkosovskom periodu, manje zemlje mogu se okrenuti oružju za masovno uništenje kao odgovor na ogromnu američku tehnološku prednost u konvencionalnom naoružanju. Iz svih ovih razloga, imperativ je da se izvrši velika procena o tome kako povezati novu spoljnu politiku sa međunarodnim konsenzusom”, naveo je Kisindžer.

Divizija na stalnoj stražarskoj dužnosti

Ono što je izazvalo posebnu Kisindžerovu pažnju, bila je ocena da NATO više nikada neće biti isti posle Kosova.

“Klintonova administracija je vešto držala Alijansu na okupu tokom više od 10 nedelja bombardovanja. Ali, odluka šefova država Evropske unije u Kelnu da ubrzaju jedinstvenu evropsku odbrambenu i spoljnu politiku odražava duboku nelagodu zbog relativne nemoći Evrope suočena sa moćnom američkom taktikom. Ozbiljni evropski napori da se izgrade autonomni centri odlučivanja bili bi daleko od nepoželjnih pod uslovom da Evropa podrži svoje nove organizacije odgovarajućim resursima. Ali to takođe zahteva novu promišljenost sa obe strane Atlantika ako želimo da opstane vitalni američki interes za blisku transatlantsku saradnju”, upozorio je Kisindžer.

Krajnji ishod napada na Srbiju i američkog bombardovanja jeste da će Amerika “imati diviziju i po vojnika gotovo na stalnoj stražarskoj dužnosti na rubu Balkana”.

Kisindžer je zatražio da se stoga trijumfalizam “ublaži” nekim razmišljanjem o potrebi “utvrđivanja geopolitičkih prioriteta”.

“Pre nego što uzmemo Kosovo kao model za novu eru humanitarne diplomatije, trebalo bi da ispitamo gde bi se još mogla primeniti diplomatija ili strategija. Postoji oko 22 miliona izbeglica širom sveta i veliki broj etničkih sukoba. Za koga bi od njih bila relevantna uporediva mešavina sile i diplomatije? Gde bismo još mogli da bombardujemo 10 nedelja bez vojnih žrtava SAD, previsokog rizika od eskalacije ili stvaranja neodrživih presedana? Demonstracija onoga što demokratije mogu postići kada se probude će nam dobro poslužiti u godinama koje su pred nama. Ali konačno nasleđe Kosova zavisiće od toga da li će naš diplomatska završnica odgovarati ispoljavanju naše moći”, zaključio je Kisindžer.

Kisindžerove tvrdnje bile su predmet velikih osporavanja. Njih su nazvali „lažima“ lobisti određenih strana koji su bili upleteni u jugoslovenski sukob: Mihael Sels, Andreas Ridlmajer, Noel Malcolm, Norman Cigar, Rabia Ali, Kristofer Hičings, Lorens Lifšulc.

Sutra nastavak: Kosovo je bilo vekovni građanski rat