FELJTON Henri Kisindžer, Amerika i Kosovo (7): Novi Berlinski kongres za Balkan

Izvor: Baumi - commons.wikimedia.org

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Kisindžer je još povodom krize u Bosni rekao da „ne razume šta Amerika želi da postigne na Balkanu“. Mogli smo nešto da učinimo na početku rata, kada su Srbi optuživani da su masovno kršili ljudska prava, kako bismo to sprečili. Sada se, međutim, ponašamo kao da silom pokušavamo da vratimo Srbe u nekakvu mitsku Bosnu, koja nije postojala nikada u istoriji. Ne postoji bosanski jezik, ne postoji bosanska kultura. Bosna je administrativna jedinica koja se sastoji od Hrvata, muslimana i Srba, veštački stvorena u bivšoj Jugoslaviji i glupavo priznata kao država od zapadnih sila", kategoričan je bio Kisindžer.

Osvrćući se na odnose koji su vladali u BiH, Kisindžer je posebno istakao položaj i istoriju srpskog naroda.

Srbima u Bosni dozvoliti samoopredeljenje

"Ako pogledate srpsku istoriju, videćete da su se 600 godina borili da njima ne vladaju muslimani. Zato SAD krši vlastito načelo samoopredeljenja naroda i zašto ih naši mediji nazivaju "srpskim separatistima"? Zar pokušavaju da se odvoje od nečega što nije postojalo nikada u istoriji? Smatram da treba da stvorimo muslimansku državu, a ostalim nacionalnostima dozvoliti da osnuju svoje nezavisne države ili da se priključe Hrvatskoj i Srbiji. Ne moramo da se mešamo u balkanski rat koji se ne može završiti čak i ako bismo pobedili", rekao je tada Kisindžer.

On je isti način razmišljanja primenio i na Kosovu kada se obraćao američkim senatorima. „Da počnem sa Kosovom. Dozvolite mi da se pozabavim tim u tri dela: uvod u vojne operacije, vojne operacije i mogući izlazak iz vojnih operacija. Kao što neki od vas možda znaju, osećao sam se krajnje nelagodno zbog diplomatije koja je prethodila vojnim operacijama. Imao sam veoma ozbiljna pitanja u vezi sa izborom ciljeva i načinom njihovog ostvarivanja“, rekao je Kisindžer.

Kisindžer je istakao da su Amerikanci i Zapad na Kosovu suočeni s liderom čija je posvećenost Kosovu „bila mnogo veća nego što je to bila za Bosnu koja, uostalom, nikada nije bila deo Srbije“. „Srbi smatraju Kosovo mestom svog nacionalnog porekla, svojom kolevkom i sastavnim delom srpske istorije. Dakle, odvajanje Kosova od Srbije je složeniji zadatak od čak i Bosne, a to je bilo dovoljno teško“, naglasio je Kisindžer.

Pregovori u Rambujeu počeli su 6. februara i trajali su do 19. marta 1999. Jugoslavija je bila spremna da Albancima na Kosovu obezbedi autonomiju u sastavu Srbije, ali su oni to odbili. Predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević je u razgovoru s delegacijom kiparskog parlamenta 20. februara 1999. rekao: „Pretnje našoj zemlji da će biti bombardovana ako ne dozvoli stranu okupaciju dela svoje teritorije, predstavljaju upozorenje za ceo svet i sve narode i ljude kojima je stalo do slobode i mira. Nećemo dati Kosovo ni po cenu bombardovanja“.

Drugi problem prema Kisindžerovom mišljenju je postojanje Kosovske oslobodilačke vojske - KLA, „koju su mnogi ljudi smatrali da je predvođenom marksistima, strastveno posvećenom nezavisnosti Kosova“. Za prekid vatre koji je tada isposlovao Ričard Holbruk, Kisindžer je rekao da su ga obe strane kršile, a od KLA češće i brutalnije nego od strane Srba.

„Upravo u ovo stršljenovo gnezdo smo sleteli sa namerom da pronađemo sveobuhvatno rešenje. Sada, nije lako doći do sveobuhvatnih rešenja za sukobe stare 400 godina. Ponekad je bolje gurnuti problem ispred sebe bez namere da ga rešite jednim velikim naporom i potezom“, smatrao je Kisindžer.

On je naglasio da je „sredstvo koje je odabrano, takozvani sporazum iz Rambujea, koji je zaista predstavljen na principu uzmi ili ostavi, bez pregovora ni sa jedne strane, bio je nesumnjivo veoma pametan dokument, ali samo za akademsku vežbu“. Imajući u vidu strasti i istoriju koju je opisao, Kisindžer nije verovatno da će to biti prihvatljivo ni za jednu stranu, kao što zaista, nije bilo prihvaćeno ni sa jedne strane.

On je primetio „da je nekim čudom prihvaćeno, našli bismo se projektovani u sukobu sa obe strane, jer ne verujem da bi se KLA ikada dozvolila da je razoružaju NATO snage kao što je trebalo; i nikada nisam razumeo kako će srpske snage ostati i kako će snage NATO-a i OVK da reaguju u toj situaciji“.

Pitanje Makedonije

Konačno, autonomija Kosova i nezavisnost Kosova moraju otvoriti pitanje Makedonije. Sve su to bila pitanja koja je bilo veoma teško rešiti, i iskreno, nisam verovao da se mogu rešiti ultimatumom. Pokušaj da se oni reše ultimatumom verovatno bi proizveo sukob velike strasti na obe strane.

Kisindžer je upravo to i tvrdio. “Bilo mi je neprijatno i zbog odluke NATO-a da traži pravo na okupaciju zemlje sa kojom nije bio u ratu. Donošenje takve odluke je bez presedana u istoriji NATO-a, što nas je uključivalo u diplomatiju kojom upravlja 19 nacija i strategiju kojom upravlja 19 nacija“, naveo je Kisindžer u razgovoru sa američkim senatorima.

On je tražio da “nešto mora da se uradi na političkom i strateškom planiranju u NATO-u, a ne da se dozvoli — da ono zavisi od svakodnevnih odluka 19 vlada, vođenih mnogim različitim domaćim situacijama”. Ukazujući da još nije došao do jasnog zaključka šta bi to trebalo da bude, ali to je “vrsta filozofske debate koja može da se započne još istog vikenda”, ali ako ne može, “ako smo previše zaokupljeni, mora se pokrenuti u vrlo bliskoj budućnosti”.

Status Kosova bi „apsolutno trebalo da bude autonomija“, koja treba da bude „deo međunarodnog sporazuma”. Nakon što je NATO nametnuo političko rešenje, na njega treba gledati kao na političko rešenje koje je šire od NATO-a i šire od Kosova”, naveo je Kisindžer.

On je podsetio da je bio snažni pristalica širenja NATO-a i nije prihvatio argument da će to pokvariti američke odnose sa Rusijom. “Ali verujem da je rat sa Srbijom, prateći tako blisko širenje NATO-a, izazvao u Rusiji i širom slovenskog sveta, pa i u Ukrajini, najdublje sumnje u svrhe NATO-a i mogućnosti buduće saradnje. Stoga, verujem, Rusija bi trebalo da igra ulogu u licu političkog rešenja, a ne u prekidu vatre”, ukazao je Kisindžer.

Njega je brinulo da će se “politički put kojim sada idemo završiti sa američkim snagama u Bosni, američkim snagama u Albaniji, američkim snagama na Kosovu i predvidljivo američkim snagama u Makedoniji; jer moramo da shvatimo da će autonomija Kosova otvoriti pitanje Makedonije u kojoj je trećina stanovništva albanska — a i svi ostali okolni narodi imaju etnička prava”.

Kisindžer je rekao da nakon postizanja primirja pod uslovima koje je opisao, treba da dođe do balkanske konferencije. “Kao istoričar, mogu uzeti presedan Berlinskog kongresa 1878. koji je na neki način prekrajao mapu Balkana i umirio je 30 godina, što je više nego što je bilo ko drugi uspeo da postigne u tom region”, predložio je Kisindžer.

On je naglasio da američke snage ne bi trebalo da na svakom mestu služe “kao flaster”, posebno, imajući u vidu, druge izazove sa kojima će se Amerika suočiti širom sveta. “Prema tome, mislim da bi pitanjem Bosne trebalo da se bavi i ovakva konferencija. Ako je samoopredjeljenje primjenjivo na Kosovo, ono bi trebalo biti primenjivo i u Bosni. Pod tim mislim da bi možda svakoj nacionalnoj grupi trebalo dozvoliti da ide putem koji želi sa nezavisnom državom u Bosni i sa srpsko-hrvatskim delovima koji mogu se priključe, ako žele, svojim sunarodnicima. To je bolje nego multietnička država koja se pridružuje državi koja je razbijena na osnovu toga da ne može postojati multietnička država”, zaključio je Kisindžer.

On je upozorio senatore da, bez obzira da li je ovo rešenje tačno za Bosnu ili je u pitanju njegova modifikacija, važno je da Sjedinjene Države ne ispadnu naslednik imperija koje su nekada upravljale ovim teritorijama i koje su se na kraju našle u sukobu sa lokalnim stanovništvom čije su „strasti prevazilazile mogućnost stabilnosti“.

Varijacija Kisindžerove ideja o konferenciji o Kosovu, odnosno Balkanu, pojavila se sredinom ove godine. Albanski premijer Edi Rama posle susreta sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Žozepom Boreljom, 27. jun 2023. predložio je konferenciju sa liderima Srbije i Kosova, i zvaničnicima EU i SAD, te da im se „ne dozvoliti da izađu bez dogovora“. Tu ideju, Borelj je podržao na zajedničkoj konferenciji za štampu.

Sutra nastavak: Kosovski presedan koji će stići do Urala