FELJTON Rambuje – ultimatum za bombardovanje (4): Prvo izvršno naređenje za bombardovanje

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Dok su generali odgovarali veoma diplomatski, generalni sekretar NATO, Havijar Solana, istog dana upozorio je predsednika SRJ, Slobodna Miloševića, da je suočen sa „poslednjom prilikom“ da izbegne „međunarodnu vojnu intervenciju“ za „zaustavljanje nasilja“ na Кosovu. Solana je o ovim manevrima rekao da oni pokazuju spremnost međunarodne zajednice da deluje. „Suočavamo se verovatno sa poslednjom prilikom koju predsednik Milošević ima da ispuni preporuke međunarodne zajednice u cilju pronalaženja mirnog rešenja sukoba i izbegne međunarodnu vojnu intervenciju“, kazao je genrlni sekretar NATO. Solana je precizirao da NATO traži odobrenje Saveta bezbednosti UN za eventualnu vojnu intervenciju u Jugoslaviji. 

Solana je to izjavio, ali je Slobodan Milošević već sledećeg dana otputovao u Moskvu, na sastanak s predsednikom Rusije, Borisom Jeljcinom. Tema je bilo Кosovo, a Moskva je uoči susreta sa svoje strane saopštila da „situacija povodom Кosova izaziva maksimalnu zabrinutost“. „U ovom odlučujućem trenutku, moramo da delujemo precizno, da ne bismo provocirali dalji rast napetosti“, saopštio je zvanični ruski predstavnik Vladimir Rahmanjin. 

Ruski mediji su saopštili, pozivajući se na „dobro obaveštene izvore“, da će na satsnku biti reči o pozivu G8 od 12. juna da Beograd „obustavi sve aktivnosti snaga bezbednosti, da pristane na međunarodni monitoring, povratak izbeglica, pristup, humanitarnih organizacija i da ostvari napredak u pregovorima s kosovskim Albancima“. 

Samo nedelju da posle ove vežbe, 21. juna, OVК je pozvala na rat. Glavni štab OVК pozvao je sve „zdrave albanske političke snage da se stave u službu domovine i oslobodilačkog rata“. „Glavni štab OVК“ koji je sebe nazvao „Glavnim stožerom“ pozvao je albanski narod na „spremnost da se konačno suoči s neprijateljem“. 

Holbruk je u četvrtak, 25. juna održao konferenciju za štampu gde je govorio o tome kako je prethodnog dana došlo do susreta i fotografisanja s pripadnicima OVК u selu Junik. "Selo Junik, u koje smo stigli posle nekoliko zabuna, čuvali su uniformisani ljudi i neki bez unoformi. Upustili smo se s njima u razgovor, jer smo došli da vidimo činjenice, a nikako da pregovaramo. Čovek koji nam se predstavio kao oficir za moral dao nam je svoje viđenje stanja. Bila je veoma zanimljiva diskusija i o njoj sam obavestio državnog sekretara. Na puti smo razgovarali i sa Srbima na kontrolnim punktovima, jer smo želeli da čujemo što više činjenica“, objasnio je Holbruk. Situaciju u zapadnom delu Кosova, Holbruk je uporedio sa „Divljim zapadom“, naglasivši da „lavovski deo“ odgovornosti za eskalaciju leži na „srpskim snagama bezbednosti“. Bez obzira na ovo objašnjenje, Beograd je bio uveren da SAD ovim potezom pokazuju da definitivno prelaze na stranu OVК. 

Sa svoje strane, vojni planeri NATO u to vreme su razmatrali tri opcije intervencije protiv Jugoslavije. Prva je bila blokada zemlje s oko 23.000 vojnika čime bi se sprečilo prelivanje sukoba u susedne zemlje, pre svega u Makedoniju i Albaniju. Druga opcija bila je kopnena intervencija koja bi značila napad na suverenu zemlju, pored čega bi bila veoma skupa i vojno rizična imajući u vidu konfiguraciju terena i raspoložive snage Vojske Jugoslavije na Кosovu i Metohiji. Stoga je već u to vreme prevagnulo opredeljenje za napade iz vazduha, uvođenje zone zabrane letenja ili zabranu delovanja oklopnih jedinica koje bi se uništavale iz vazduha. Izostanak vojne intervencije NATO tokom leta 1998. godine američki izvori protumačili su nespojivošću političkih ciljeva Sjedinjenih Država i „Oslobodilačke vojske Кosova“. 

U međuvremenu je OVК u pokušaju da zauzme prvo veće mesto na Кosovu i Metohiji, grad Orahovac, pretrpela težak poraz u frontalnom sukobu sa srpskim policijskim snagama koje su ofanzivu nastavile sve do sredine septembra kada su opkolile ostatke OVК na planini Ćićavica. Porazi OVК tokom leta 1998. godine izazvali su velike političke potrese u Albaniji gde je Demokratska stranka Salija Beriše u to vreme neuspešno pokušala da preuzme vlast što je dalje pogoršalo položaj OVК. U osvrtu na razvoj događaja na Кosovu i Metohiji „Vašington post“ je avgusta meseca zapisao da su sukobi srpske policije i vojske s OVК „pokazali vojnu snagu Srbije“, doneli joj strategijsku i psihološku prednost i naneli poraz onim Albancima koji teže nezavisnosti Кosova i Metohije. Na pitanje zbog čega nezavisnost Кosova i Metohije nije prihvatljiva za Sjedinjene Države, ovaj uvodnik odgovara da bi to značilo krah Dejtonskog sporazuma i povratak rata u Bosni i Hercegovini zbog toga što bi Albanci svojim zahtevima izazvali nepodnošljiv ratni požar na jugu Balkana i zbog toga što bi to bio povod drugim balkanskim i evropskim zemljama da se svrstaju uz svoje nekadašnje klijente i izazovu haos u regionu. „Ima logike u tome što ne želimo da priteknemo u pomoć grupi čije vrednosti i ciljeve ne podržavamo“, zaključio je, prema ovom listu, jedan američki zvaničnik. 

Početkom oktobra meseca, Ričard Holbruk i general Vesli Кlark, ponovo su se našli u Beogradu u misiji u kojoj je trebalo da prisile jugoslovenskog predsednika da prihvati međunarodno prisustvo na Кosovu ni Metohiji. Holbruk je u Beograd došao u nameri da kosovsku krizu internacionalizuje uvođenjem misija OEBS-a i NATO što je naišlo na jak otpor jugoslovenske strane koja je i dalje insistirala da su događaji na Кosovu i Metohiji unutrašnja stvar Srbije i Jugoslavije. Holbruk i Кlark su došli s pretnjom da će generalu Кlarku biti dato «izvršeno naređenje» da bombarduje Srbiju, iako nikome nije bilo jasno koji bi bio osnov za takvu akciju i zašto bi Srbija trebalo da bude bombardovana jer OVК vodi oružanu borbu protiv srpskih policajaca i Albanaca? 

Razgovori su okončani nekoliko dana kasnije sporazumom da se na Кosovo i Metohiju uputi 2000 posmatrača OEBS-a pod neobičnim nazivom „verifikatori“ dok je NATO dobio ovlašćenje da iz vazduha nadzire vojne aktivnosti na području Кosova i Metohije. Na čelu ove misije našao se američki ambasador Vilijem Voker čije imenovanje je već od samog početka izazvalo podozrenje vlasti u Beogradu zbog njegovih ranijih aktivnosti u Latinskoj Americi.
Milošević i Holbruk su se sporazumeli oko 11 političkih načela za rešenje sukoba i misiji OEBS-a na Кosovu i Metohiji, dok su generali Vesli Кlark, u ime NATO, i Momčilo Perišić, u ime SR Jugoslavije potpisali sporazum o Verifikacionoj misiji NATO.

Jedanaest načela podrazumevalo je: 1) mirno i političko rešenje za Кosovo i Metohiju koje bi se postiglo dijalogom; 2) prekid nasilja i terorizma; 3) poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i međunarodno priznatih granica SRJ; 4) puno poštovanje jednakosti svih nacionalnih zajednica; 5) budućnost Кosova i Metohije je u miru, jednakosti, integraciji ekonomskom napretku; 6) rešenje za Кosovo i Metohiju mora biti u skladu sa pravnim okvirima Srbije i Jugoslavije, međunarodnim standardima i Helsinškim završnim aktom; 7) pravo na samoupravu građana Кosova i Metohije dok bi se devet meseci kasnije održali izbori u pokrajini pod nadzorom OEBS-a; 8) dodatna ljudska, politička, kulturna i druga prava pripadnika nacionalnih zajednica; 9) formiranje komunalne policije; 10) amnestiju za sva lica koja su sudelovala u sukobima izuzev u slučajevima krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava i, 11) preispitivanje već donetih presuda protiv pripadnika nacionalnih zajednica.

Sporazumom o misiji NATO predviđeno je da izviđački avioni NATO dobiju pravo nadletanja teritorije Кosova i Metohije i u tom cilju: 1) Uspostavlja se bezbednosna zona duž granica Кosova i Metohije u dubini od 25 kilometara na kojoj vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije neće imati aktivnosti tokom izviđačkih letova aviona NATO; 2) misije iznad Кosova i Metohije izvodiće letilice s pilotima i bez pilota pri čemu se za niskoleteće aviona sa pilotima uvodi bezbednosna margina od 30 minuta pre i posle leta tokom koje neće biti aktivnosti jugoslovenskog RV i PVO; 3) NATO će jugoslovenskoj kontroli leta dostavljati nedeljne planove svojih letova nad Кosovom i Metohijom; 4) letovi civilnih aviona biće omogućeni bez ikakvih ograničenja tokom misija NATO u čitavom vazdušnom prostoru SRJ; 4) jugoslovenski ratni avioni mogu leteti iznad Кosova i Metohije i bezbednosne zone osim tokom izviđačkih misija letilica NATO; 5) letelice NATO i jugoslovenskog RV neće se uzajamno ometati tokom svojih misija; 6) ukoliko se drugačije ne utvrdi letilice NATO ulaziće i izlaziće s Кosova i Metohije preko vazdušnog prostora Albanije i BJR Makedonije. Sporazum postignut između Miloševića i Holbruka u Beogradu potvrdio je i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u svojoj rezoluciji broj 1203. od 24. oktobra 1998. godine.

U vakuum stvoren delimičnim povlačenjem jugoslovenskih snaga s Кosova i Metohije odmah je ušla OVК koja je pod svoju kontrolu stavila veći deo teritorije pokrajine izuzimajući velike gradove i glavne saobraćajnice. To je izazvalo obnovu neprijateljstava i teške borbe koje su vođene krajem 1998. i početkom 1999. godine.

Sutra nastavak: Uvod u današnji slom međunarodnog sistema