FELJTON Rambuje – ultimatum za bombardovanje (3): NATO generali i vežbe spremnosti

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Poziv za prisustvo vojnoj vežbi NATO nazvanoj „Odlučni soko“ koja je trebalo da se održi u ponedeljak, 15. juna 1998. stigao je samo dan pre putovanja koje je počelo u nedelju. Poveća grupa beogradskih novinara koja je uključivala gotovo sve one koji su pratili kosovsko pitanje, prvo je otputovala do Budimpešte, odakle smo američkim vojnim „Herkulesom“ prebačeni u vazduhoplovnu vojnu bazu u Avijanu. Kada smo stigli, smestili smo se u vojničke krevete ili samo na dušeke na podu, kao i mnogi drugi novinari koji su bili pozvani iz svih država, članica NATO. Posebna pažnja bila je posvećena novinarima iz Srbije, sa Kosova i iz Albanije. 

Vežba „Odlučni soko“ za novinare počela je vojničkim režimom, ranom zorom, u četiri sata. Mnogima je to bilo prerano da nakon dockan završene večere krenu na demonstraciju mogućnosti NATO vazduhoplovstva koje je „zakazao“ Savet NATO. Razmatrajući kosovsko pitanje, Savet NATO je vojnom delu Alijanske zadao razradu mogućnih opcija koje bi mogle da budu primenjene. “Ovo je prvi od tih scenarija“ rekao je komandant NATO u Evropi, general Vesli Klark, u razgovoru koji je bio ekskluzivno organizovana za beogradske novinare, dodajuću da „nasilje na Kosovu mora da prestane“. 

Šort je rekao da je vojna vežba demonstrirala vazdušnu moć NATO i pokazala da je on spreman da odmah deluje, ukoliko to bude neophodno. On je rekao da „Odlučni soko“ ispunio sve ciljeve. 
- Cilj akcije je bio da pruži podršku miru i stabilnosti u regionu. Ona istovremeno pokazuje zabrinutost svih zemalja članica za esklaciju nasilja na Kosovu. Istovremeno, ovo pokazuje podršku NATO teritorijalnom integritetu Jugolavije, rekao je Šort.

Operacija je počela rano ujutru u 5.30 prvom konferencijom za štampu. Avioni su poleteli iz vazduhoplovnih baza pet zemalja – Nemačke, Velike Birtanije, Grčke, Francuske i najveći broj iz Italije. Poletanje borbenih aviona F-16 i F-18 pratili smo iz blizine i mi kao i dopisnici akreditovani u Briselu.

U vežbi je učestvovalo 85 vazduhoplova, od kojih je 68 vežbalo borbenu akciju, a 17 je bilo u njihovoj podršci. Pre početka, ne prvom susretu s novinarima, general Šort je rekao da ne očekuje nikakve incidente sa Jugoslovenskom armijom, „za koju znamo da ima dobre radarske sisteme“, niti da će NATO da naruši vazdušni prostor Jugoslavije.

General Šort je na kraju potvrdio da su avioni leteli na 25 kilometara od jugoslovenske granice. Avioni su leteli od severne Italije, opreko Jadrana, zatim preko severne Albanije i Makedonije, da bi se razdvojili u dve grupe, preleteli Tiranu i Skolje i vratili se nazad. Operaciju je pratio „avaks“ u kojem se nalazio načelnik Štaba Južnog krila NATO. 

Upitan od predstavnika medija kosovskih Albanaca, šta će biti sledeći koraci „ako Milošević ne zaustavi nasilje“, general Šoret je rekao da to ne može da predvidi, pošto to pripada političkim odlukama. Dopisnik Bi-Bi-Sija upitao je kakva se poruka šalje vlastima u Srbiji, general je odgovorio da je to već rekao generalni sekretar NATO, Havijar Solana, tvrdnjom da ovom vežbom NATO pokazuje sposobnost da brzo i efikasno deluje. 

U razgovoru s beogradskim novinarima, komandant NATO snaga u Evropi, general Vesli Klark, na pitanje da li je ova vežba neka vrsta političkog i vojnog pritiska na vlasti u Beogradu i kakav je njegov stav o teritorijalnom integritetu Jugoslavije, general Klark je rekao da su svi lideri zemalja, članica NATO tvrdili da poštuju teritorijalni integritet Jugoslavije. Poruka vežbe je da je NATO zabrinut za mir i stabilnost u regionu. Ova vežba je prilika da se pokaže sposobnost NATO u akciji ukoliko je potrebna  ida problem na Kosovu treba da bude rešen mirno i dijalogom. 

Na moje pitanje, „da li NATO preduzeo sličnu akciju da zaštiti teritorijalni integritet Jugoslavije“, Klark je odgovorio: „Ne bih mogao da predvidim šta bi NATO uradio. Bila bi usvojena gomila političkih odluka od suverenih zemalja članica NATO. Vojna komanda NATO delovala bi onako kako bi bilo odlučeno. U ovom trnuetku verujemo da je prestanak nasilja na Kosovu preduslov napretku i pregovorima“. 

Novo pitanje bilo je šta bi se desilo ako nasilje ne prestane? „Ne mogu da pravim predviđanja šta bi se desilo, jer to opet zavisi od članica NATO. Ministarski savet NATO imao je sastanak u Briselu na kojem je predloženo da se napravi studija mogućnih opcija. Ova vežba je prva opcija i prva odluka učinjena od strane NATO“, rekao je Klark. 

Na pitanje „da li NATO zbog Kosova planira vojne vežbe na kopnu“, Klark je rekao da se takva vežba planira u BJR Makedoniji i Albaniji u okviru „Partnerstva za mir“ u cilju podrške mirovnim operacijama i humantarnim pitanjima i biće održana nešto kasnije, tokom leta. 

Pred fiskulturnom dvoranom gde smo bili smešteni sa jednim delom od 200 novinara koji su pratili ovu vežbu, organizovan je mali pikink, gde je poslužen italijanski jelovnik, s picom, sirevima i vinima. Poručnik Jubenks koji je brinuo o nama, objasnio je da su svi hoteli bili zauzeti pod navalom hiljada novih gostiju i da nije bilo mesta za one koji su došli poslednji. 

Već u ponedeljak svi smo bili pored hangara odakle je trebalo da polste avioni. Sve je izgledalo bezazleno, da bezazlenije ne može biti. General Majkl Šort koji će se kasnije proslaviti izjavama da će da sravni ceo Beograd, uporno je odbijao svaku asocijaciju na provokaciju ili agresiju. Isto je činio i na pitanja o političkim ciljevima ili pretnju koja bi mogla da ukaže na NATO. “Ova vežba demonstrira spremnost NATO da brzo deluje i odmh dejstvuje ukoliko to bude potrebno. Ona istovremeno izražava zabrinutost zemalja članica NATO zbog situacije na Kosovu“, rekao je general Šort.

Ljudi koji su se predstavili kao novinari Kosovskog informacionog centra u Briselu u više navrata pitali su generala Šorta, da li bi NATO delovao i na Kosovu, bilo u borbenim akcijama ili da štiti zonu „zabranjenog leta“, ali on je to diplomatski izbegao. On je samo rekao da je „teritorijalni integritet SRJ veoma bitan za NATO“ kao i da Kosovo „treba da ima odgovarajući status“. 

General je bio mnoog pričljiviji o temama koje su se ticale budućnosti NATO, tako da je više puta ponovio da je ovo prva vežba NATO po modelu koji se stvara za organizaciju u 21. veku. Taj NATO bi operisao i van svojih tradicionalnih zonakoje su omeđene „Hladnim ratom“. 
- Po prvi put NATO deluje van svojih tadicionalnih zona, nad Albanijom i Makedonijom. Zbog toga, ova vežba se održava u okviru programa Partnerstvo za mir. Vazduhoplovi iz Portugalije koji su tradicionalno orijnetisani ka Atlantiku ovde su zajedno sa letilicama iz Danske koje su usmerene ka severu Evrope. Još je važnije to što posle mnogo vremena zajedno lete avioni Turske i Grčke, ponosno je opisivao general Šort nappore u građenju novog NATO-a. 

Ruski novinari, gledajući poletatanje aviona, poručili su posmatračima da je sve to „predstava režirana po pravilima holivudskih spektakakla“, te da su novinari došli da bi izvestili o tome. Rusija nije bila pozvana da prisustvuje ovoj vežbi čak ni kao posmatrač, niti su bile pozvane druge zemlje – nečlanice. General Šort je odbacio tvrdnje da Rusija nije bila obaveštena o ovoj vežbi. 

Piloti koji su leteli iznad Albanije i BJR Makedonije, po sletanju podelili su svoje utiske. Oni su zadovoljni prizorima koje su videli na zemlji. Major Denis Prokopovic već je bio u različitim misijama u Bosni i Hercegovini. “Vreme je bilo predvino. Gradovi su lepi. Leteo sam uglavnim iznad Makedonije, a gledajući mesta na severu, učinilo mi se kao da je tamo prijatno za život“, rekao je major. 

Španski major Luiz Viljar ima više od 3 000 sati letenja, od čega 500 na F-18 „hornet“. „U ovom letu nije bilo ničega specijalnog.To je bio običan mirnodopski put iznad Albanije i Makednoje. Let je trajao četiri i po sata“, rekao je major Viljar. On je od 1994. leteo u više od 100 misija iznad bivše Jugoslavije, sveukupno 260 sati. Njegova jedinica ima simbol bika, ali to ne zanči da to ima veze s koridom ili „Čikago bulsima“. To je oznaka jedinice „Licem u lice“, što podseća na naziv TV konatkat programa ili kviza. Od majora sam pokušao da saznam da li je učestvovao i u akcijama iznad Bosne i Hercegovine 1995. nije želeo da govori o tome, ali je potvrdio da je učestvovao u borbenim akcijama. “To su sasvim druge akcije“, rekao je major. 

Službenika Kosovskog informatinovg centra iz Brisela zanimalo je da sazna da li bi major i na Kosovu mogao da radi „ono što jeradio iznad Bosne“. Španac je bio rezervisan, rekavši da mu „Kosovo ne znači mnogo“. Kolega Miroslav Lazanski upitao je majora šta misli o jugoslovenskoj protivvazduhoplovnoj odrbani. „Suviše opasna“, rekao je major, što će u određenoj meri da se pokaže kao sasvim tačno. Na sledeće pitanje kako procenjuje kakvi bi mu jugoslovenski piloti bili protivnici, Viljar je diplomatski odgovorio: „Svaki protivnik je opasan“. 

Portugalski major Mario Bareto, nikada nije leteo iznad BiH. „Moja baza je portugalska vojna baza Montrial i letim mesečno oko 20 sati. Na ovoj vežbi, vreme je bilo odlično. Leteli smo na oko 20 kilometara od jugoslovenske granice. Video sam sela, gradove, aerodrome. Nemam utisak da je sve to baš mnogo naseljeno. Sve to pomalo je ličilo na severni deo moje zemlje. To je odgovaralo onome što smo čuli dok smo se pripremali za let“, kaže major Bareta. 
Završavajući razgovor s novinarima, general Šort je rekao da nikada vežba nije fukcionisala tako dobro kao ova i preporučio je razgovore s pilotima. 

Sutra nastavak: Prvo izvršno naređenje za bombardovanje