FELJTON Rambuje – ultimatum za bombardovanje (8): Moskovske izjave Miloševića i Jeljcina

Milošević i Jeljcin
Izvor: Pečat.rs

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Boraveći u Moskvi, Milošević se 16. juna sreo s predsednikom Jeljcinom i ministrom spoljnih poslova Jevgenijem Primakovim, sa kojima je održao konfernecije za štampu, a na kraju s ruskim predsednikom potpisao Zajedničko saopštenje.

Predsednik Jugoslavije je na konferenciji za novinare, posle razgovora sa šefom ruske diplomatije Primakovim, izjavio da je za mirno rešenje kosovskog problema, da na Kosovu nema etničkog čišćenja i da nema povlačenja VJ jer je pokrajina deo jugoslovenske teritorije.

Jeljcin i Milošević potpisali su Zajedničku izjavu o Kosovu, u 9 tačaka, kojom se insistira na očuvanju teritorijalnog integriteta i poštovanju suvereniteta SR Jugoslavije, i osuđuje svaka forma terorizma i separatizma. Zajedničkom izjavom Milošević se, između ostalog, obavezao na rešavanje problema Kosova političkim sredstvima i nastavak pregovora sa liderom kosovskih Albanaca, Ibrahimom Rugovom.

U zajedničkoj izjavi koju je potpisao sa predsednikom Borisom Jeljcinom, a još direktnije lično, odgovarajući na pitanja na konferenciji za novinare, Milošević je jasno stavio do znanja da je za mirno rešenje kosovskog konflikta, da na Kosovu nema etničkog čiščenja, već samo suzbijanja terorizma, da nema povlačenja armije jer je i pokrajina deo jugogoslovenske teritorije, a da će specijalne policijske snage moći da se povlače u svoje baze srazmerno smanjivanju teroristickih akcija. Posredno je taj stav, na pres konferenciji, potvrdio i šef ruske diplomatije Jevgenij Primakov, rekavši da moskovski pregovori predsednika Jeljcina i Miloševića stvaraju mogućnosti za mirno rešenje konflikta i čitave situacije oko Kosova. "Lopta je sada na delu terena kosovskih Albanaca", rekao je Primakov, na šta je Milošević dodao "Spasibo" (Hvala).

Ruski predsednik Boris Jeljcin izrazio je nadu da će njegovi razgovori sa Miloševićem doprineti okončanju krize na Kosovu. "Mislim da će zadatak koji nam je poveren oko razgovora sa Miloševićem biti ostvaren", rekao je Jeljcin. Jeljcin i Milošević razgovarali su jedan sat nasamo u predsedničkoj rezidenciji u Kremlju uz prevod Miloševićevog brata, Bore Miloševića a zatim su im se pridružili ministar inostranih poslova Jevgenij Primakov, ministar odbrane, Igor Sergejev, i šef spoljne obaveštajne službe, Vjačeslav Trubnjikov.

Posle jednoičasovnog susreta sa Jeljcinom, Milošević je vodio i tročasovni razgovor u dve runde sa Primakovom, u kojem su učestvovali i ministar odbrane, maršal Igor Sergejev, šef Obavestajne službe, Vjačeslav Trubnjikov i Jeljcinov spoljnopoliticki savetnik, Sergej Prihodko.

Učešće Trubnjikova u razgovorima izazvalo je iznenađenje među novinarima, pošto se on do sada nikada nije pojavljivao u grupi Jeljcinovih saradnika koji obično prisustvuju razgovorima sa inostranim državnicima. Prisustvo "čoveka izuzetno inteligentnog lica", kako se Trubnjikov često opisuje, u obaveštenim krugovima u Moskvi se ocenjuje kao pokazatelj da je u razgovorima sa Miloševićem Kremlj koristio i neke "nestandardne prilaze, koji se, inače, ne koriste otvoreno u razgovorima sa stranim državnicima".

U zajedničkoj izjavi, dvojica predsednika potvrđuju da se mora očuvati teritorijalni integritet i poštovati suverenitet SR Jugoslavije (Srbija se ne pominje), osuđuju sve oblike terorizma, separatizma i borbenih dejstava koja pogađaju civilno stanovništvo. U interesu stabilizacije situacije na Kosovu, Milošević je spreman da sve probleme rešava političkim sredstvima i bez odgađanja nastavi pregovore sa kosovskim Albancima koji bi - ističe se u izjavi - uključili i autonomiju u skladu sa važećim međunarodnim standardima. Naglašava se da neće biti preduzimane nikakve represivne akcije protiv mirnog stanovništva, što, naravno, ne obuhvata snage Kosovske oslobodilačke armije.

Dva predsednika se izjašnjavaju za jačanje mera poverenja između vlasti u Beogradu i lokalnog stanovništva, obezbediće se puna sloboda kretanja na celoj teritoriji Kosova, a neće biti nikakvih ograničenja za strane diplomate i predstavnike međunarodnih organizacija. Jedan od ključnih stavova izjave je da se garantuje povratak izbeglica bez ikakvih prepreka i da će država pružiti pomoć u obnovi poruđenih kuća i naselja. Najvažniji stav, koji se neposredno dodiruje sa pozicijom koju je Kontakt grupa zauzela u Londonu, tiče se akcija specijalnih policijskih snaga. Ove snage će se povući sa teritorije van mesta svog stalnog baziranja srazmerno obustavljanju terorističke aktivnosti. Što se pak povratka Misije OEBS-a tiče, Milošević je objavio da je spreman da počne pregovore koji bi obuhvatili istovremeno povratak i misije i Jugoslavije u tu organizaciju. Za pregovore je rečeno da su bili otvoreni i sadržajni.

Budući da su se kasnije ministri spoljnih poslova evropskih država pozivali na ovu izjavu, verovatno je da je ona bila usaglašena prethodno u Kontakt grupi i da je ruska strana uzela na sebe da je u najvažnijim crtama predstavi predsedniku Srbije, koji je trebalo da obeća odricanje od nasilja, ostavljajući rezerve koje je Rusija, inače, imala u celokupnom odnosu prema ovom pitanju.

U Avijanu sam odvojeno razgovarao i sa komandantom NATO avijacije, generalom Majklom Šortom, koji je sasvim jasno bio u toku planiranja napada.  On je to i najavio rekavši da će „NATO sve više da se okreće ka jugoistočnoj Evropi“ i da je "budućnost NATO povezana sa ovim regionom“, napomenuvši da "NATO nije mačiji kašalj“.

On je ukazao da "NATO kao politički i vojni savez ima velike mogućnosti“, a da je njegova odgovornost „da vojnu komandu pripremi da izvrši vojne opcije“, napominjući da ne može da proceni „šta će vođstvo NATO-a da izabere da učini“, jer to pripada „političkom nivou koji je u to uključen mnogo više“ od njega. Dok je govorio, general Šort bio je prekinut bukom lovaca koji su se spuštali na pistu. “Zvuk slobode", rekao je general okrećući se u pravcu aviona koji su sleteli.

Dok je trajala NATO vežba, OVK je učinila gest sa svoje strane i pozvala na opšti rat. Glavni štab ilegalne “Oslobodilačke vojske Kosova" (OVK) pozvao je “sve zdrave albanske političke snage da se stave u službu domovine i oslobodilačkog rata". U saopštenju se takođe pozivaju te snage da se “ograde od politike obmane i raskola unutar nacije i anarhije, koje u ime fiktivnih institucija, pokušavaju da eliminišu istinite nacionalne institucije i OVK". “Metodama manevrisanja pojedini politički krugovi pokušavaju da ugroze interese domovine i ciljeve oslobodilačkog rata, ali OVK upozorava da ce to biti osuđeno i kažnjeno", navedeno je u saopštenju.

Glavni stab OVK, koji sebe naziva “Glavnim stožerom" pozvao je albanski narod na "mobilizaciju i spremnost da se konačno suoče s neprijateljem“ i da ne napuštaju svoja etnička ognjišta, a svi oni koji žele da pomognu OVK, posebno sunarodnici u inostranstvu, svoje doprinose uplaćuju u fond 'Domovina zove'".

Velika Britanija je bila najodlučnije na strani Madlen Olbrajt. Do vojne intervencije NATO na Kosovu doci ce idućih nedelja "ako se predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević ogluši o vrlo snažna upozorenja" Kontakt grupe i međunarodne zajednice da tamo obustavi nasilje, izjavio je šef britanske diplomatije Robin Kuk.  Kuk je tada obelodanio da NATO već dve nedelja priprema i razrađuje planove bombardovanja Srbije. 

U opširnom intervjuu za britansku TV stanicu Bi-Bi-Si, Kuk je rekao da se "nikako ne može porediti" moguća intervencija na Kosovu sa "prikladnim i srazmernim odgovorom na terorizam" koji je Velika Britanija primenila u slamanju nasilja u Severnoj Irskoj. Prema njegovim rečima, policijsko - vojne snage pod kontrolom predsednika Miloševića počinile su "etničko čiđćenje", jer su iz sela i gradova "izbacile preko 50.000 civila". "Čak i da su neki od njih bili u vezi sa Oslobodilačkom vojskom Kosova, to nije opravdana akcija protiv terorista.

To je sasvim jasno etničko čišćenje sa ciljem da se ljudi oteraju sa tog područja i da se spreči njihov povratak", rekao je Kuk. On je ocenio da je takva Miloševićeva politika "potpuno kontraproduktivna" i da je takozvana Oslobodilačka vojska Kosova "sada još jača nego ranije", a albanska zajednica se još vise radikalizovala. On je dodao da mu je lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova prilikom susreta u Londonu u prošli petak rekao da je protiv svakog nasilja, uključujući i ono koje čini OVK.

"Isključivi cilj priprema za moguću vojnu intervenciju jeste da se zaustavi nasilje i komande NATO već dve nedelje rade na planovima za to. Veoma pažljivo razmatramo kako možemo intervenisati, ako se predsednik Milošević ogluši o vrlo snažno upozorenje", rekao je Kuk.

Kuk je otkrio i da je pitanje mandata za vojnu akciju među dilemama Evropljana, pa je preneo da "najnoviji sastanak šefova diplomatija Evropske unije i Kontakt grupe jasno ukazuju na to da Savet bezbednosti UN treba da odobri mandat za takvu vojnu intervenciju". Na dodatno pitanje da pojasni da li to znači da se "neće ništa učiniti bez rezolucije Saveta bezbednosti UN", on je odgovorio da je "Velika Britanija već krenula i da predvodi napore da se dobije saglasnost za rezoluciju, kojom se priznaje da je Kosovo pretnja međunarodnoj bezbednosti i da postoji međunarodna nužnost i pravo da se obezbedi da se takve stvari ne događaju, jer mogu ugroziti bezbednost regiona". "Moram reći da dobijamo snažnu podršku i stalnih i nestalnih članica Saveta bezbednosti", rekao je Kuk.

Sutra nastavak: Tesna soba "3 sa 3"