FELJTON Strani faktor i izgradnja albanske nacije (10): Nacionalni simboli nezavisne Albanije

Izvor: Reporteri

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Lajoš Taloci je imao najvažniju ulogu u stvaranju i razvoju albanskih nacionalnih simbola. Cilj knjige koju je 1896. pisao kao „Gega“ nije bio samo stvaranje i oblikovanje istorije, nego i stvaranje potencijalnih sibola zajednice. Uz tu knjigu, one pripremao plan zastave i grba iz 1897. Milorad Ekmečić je u knjizi „Stvaranje Jugoslavije“ objavio da je Taloci stvorio albansku zastavu i grb Albanije iz 14. veka, crni dvoglavi orao na crvenoj podlozi.

Ekmečić je pronašao dokument, odnosno priznanicu da je Taloci platio 25. novembra 1897. 15 zlatnih forinti jednom bečkom slikaru za slikanje zastave i grba Albanaca.

Odlukom Londonske konferencije od 29. jula 1913. odlučeno je da nova albanska država dobije sistem simbola koji bi trebalo da zameni osmansku simboliku. Pitanje je bilo kakvi treba da budu albanski simboli. Iako je svest o zajedničkom etničkom poreklu bila jaka, većina Albanaca se opredeljivala prema verskoj prioadnosti: katolici, pravoslavci ili muslimani. Verski simboli koje su koristili bisili su i državni simboli; albanski katolici su koristili zlatnu i srebrnu zastavu Vatikana bez papske tijare. Bila je to zastava austrougarskog kulturnog protektorata. Muslimani su mogli da korsite imperijalne simbole, pošto je sultan bio i kalifa, pa su se njeki od njegovih simbola sastojali i od verskih obeležja, dok su pravoslavni mogli da koriste niz grčkih obeležja ili sovensku trobojku.

U Talocijevoj koncepciji albanske istorije, istorijski moderni prethodnik moderne Albanije bila je nezavisna Albanija iz SKenderbegovog perioda, pa si simboli države morali da budu prilagođeni ovoj istorijskoj prethodnici i savremenom uzoru. Talci je zbog toga prikupio sve izvore u veri sa grbovima koje je Skenderneg koristio. U svom konceptu mislio je na državni/dinastički grb, čiji je glavni element bio cri dvoglavi orao na crvenoj podlozi. Prvi i najvažniji izvor Skenderegovog grba delo Mainusa Barletiusa „De vita, moribus ac rebus praecipue adversus Tureas gestis Georgii Castrioti etc“. Drugi izvor Skenderbegovog grba je pečat koji je ovaj koristio, pošto Skenderbegov otac, Ivan Kastriota, nije imao pravo na korišćenje dvoglavog vizantijskog orla. Dva primerka tog pečata pronađena su u tadašnjim arhivskim zbirkama u Beču. Ovaj pečat prikazuje dvoglavog nekrunisanog orla sa šetokrakom zvezdom između njegovih glava.

Prema Talocijevom predlogu, grb nove države mogao je da se zasniva ili Barletijevom opisu ili na Skenderbegovim pečatima. Postojala je i treća opcija: Taloci je sam dao carskom savetniku, heralidisti Ernestu Kralu, da izradi grb što je on i učinio. Ovde je albanski grb postavljen na disk štitu sa crnim dvoglavim orlom na crvenom polju sa oborenim krilima. Iz kljunova se izvijao crveni jezik.

Heraldika je prikazivala orla raširenih nogu i raširenh krila na repu. Štit ima zatvorenu kneževsku krunu, na njoj je jednokraki krst, između dve glave orla sija šetokraka zlatna zvezda. Crveno polje i crni dvoglavi orao su albanski simboli, kruna je oznaka kneževskog položanja, a zvezda može da bude ilirski simbol i jedna od oznaka Snederbegovog pečata.Taloci nije nužno insistirao na zlatnom boji zvezde i saglasio se sa srebrnom bojom, ali da bi izbegao kombinaciju nemačkih carskih boja, predložio je zlato, a takođe i pojačavanje sličnosti sa nemačkim crnim orlovima.

Na uspeh dizajna grba ukazuje činjenica da je telo velike moći vršilo nadzor nad Albanijom – Međunarodna kontrolna komisija.Na zajtev austrougarskog komesara Komisije, Aristotelesa Petrovića, Balhausplac je početkom 1914. uoči dolaska princa Vida, poslao nacrt grba u Drač, kako bi novi državni grb dočekao izabranog monarha na svečanom prijemu. Do sada nisu pronađeni pisani ili slikovni dokazi da je grb korišćen.

Taloci je pripremio i dizajn kneževog grba u Beču. Od državnog se razlikovao po tome što je jedan od elemenata kompleksnog grba porodice Vid, sa prikazom šarenog pauna, postavljen na vrh starog „državnog“ štita. Kraljevske insignije učinjene su još efektnijim zbog veoma kitanjstog grba. Taloci je takođe izradio i pomorske zastave za brodove koji bi plovili zbog pomorske trgovine. Zastava je troprugasta: crveno – crna – crvena sa šetokrakom srebrnom zvezdom na crnoj traci. Ovo je bila i značka Esat Paše Toptanija. Zastava je korišćena kao državni grb, što se vidi na fotografijama.

Taloci je opisao i kako je došlo do taga da zastava koju je on izradio, nije upotrebljena na posebno svečan dan, kada je 28. novembra, proglašavana nezavisnost Albanije. „Tom tipičnom albansko-orijentalnom nemarnošću“, zaboravljen je glavni predmet dana, „zastava“ kao simbol suvereniteta. Većina ljudi nije ni znala kako ova zastava izgleda. Niko ih nikada nije video ni koristio. Niko ga nije imao u Valoni. Veliki osnivači države zbunjeno su se gledali. Tada se javio moj prijatelj Hidai Efendi i javio da je u Ekrem-begovoj spavaćoj sobi albanska zastava u prelepom okviru zakucana na zid kreveta. Pitao je da li se mogu uzeti uprkos odsustvu vlasnika. Ismail beg se složio i tako je zastava, koju mi je svečano poklonio don Aladro Kastriota u Parizu, otišla u susednu kuću Konaka u ruke Ismail bega, koji ju je poklonio Murat begu Toptaniju sa naređenjem da je vijori dok je on stoji na prozoru pored njega", naveo je Taloci.

Ugledavši zastavu lokalni kadija je protestovao i pitao zašto nacionalni simbol nisu citati iz Korana, nego se na njoj nalazi „vrana“... U danima nakon ovog događaja, neki od Albanaca prisutnih na trgu, hvalili su na sledeći način podizanje ove zastave kao albanske: „E, dobro, dobro ste vi „učeni“ (tj. obrazovani ljudi) podigli zastavu „bab krali“ (otac kralj = car Franc Josif), pa neće moći ljigavi Srbin i ušljivi Crnogorac da nam naškode. " Upitani Gde su videli crnog orla, oni su ponosno odgovorili: „Sa vojnicima Bab-Kralija u Pazari Ri (Novipazar)."

Zbog svega ovoga, Taloci je jedini stranac koji je istovremeno, može se reći, najsitaknutija ličnost albanskog nacionalnog preporoda. On je, kako to ocenjuje Kristijan Čeplar Degović, proizveo i posejao seme albanskog nacionalnog identiteta na tle gde se ono plodno primilo. Degović zaključuje da je „talno znao gde da to radi, pa možda i nije slučajno što je aktivno učešće mađarskog istorilara bilo neophodno za formiranje muslimanskih naroda Balkana u modernu naciju“.

Sutra nastavak: Nopčin ljubavnik i albansko pitanje