Godina neizvesnosti do američkih izbora

Beograd_231228_Dragan Bisenić 01
Izvor: Kosovo Online

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

"Dajte šansu ratu". Tako je glasio naslov članka koji je davno objavio čuveni američki stručnjak za vojnu stretegiju, Edvard Lutvak. Lutvak je počeo rečenicom da je rat veliko zlo, ali da i takav on može da ima velike vrednosti – može da razreši političke sukobe i da vodi ka miru. Lutvak je stari cinični strateg. Naslov je ponikao zapravo iz satire. Bio je parafraza knjige "Dajte ratu šansu: Izveštaji očevidaca o borbi čovečanstva protiv tiranije, nepravde i bezalkoholnog piva" američkog pisca i satiričara Patrika O'Rurka iz 1992. godine. Delovi u knjizi počinju izveštajima o glasnosti i završavaju se njegovim izveštajima kao reportera Roling Stone o Zalivskom ratu. Lutvakov tekst je objavljen 1999. usred Nato bombardovanja Srbije, kada  su se svih strana čuli ratni pokliči i nije bilo razumno govoriti o miru. Nato je odbijao mogućnost čak i kratotrajnog, uskršnjeg, prekida bombardovanja. Zato je jedino bilo logično da se podrži rat, jer je njegova neminovnost u glavama onih koji su ga vodili, bila svima očevidna. Danas bismo mogli da učinimo isto, bez mnogo bojazni da ćemo da pogrešimo. 

Zapadno strateško mišljenje je pod prevelikim uticajem istorije napoleonovskih ratova koji su se svi odreda brzo završavali, na jedan skoro avanturistički način. Evropska istorija, međutim, prepuna je druge vrste ratova koje simbolizuje pruski kralj, Fridrih Veliki. "Fridrihovski" ratovi, za razliku od "napoleonovskih", ratovi su dugotrajni i iscrpljujući. Najpoznatiji od njih je "Nulti svetski rat" – Sedmogodišnji rat, čiji je Fridrih glavni protagonista. Rat koji je trajao od 1756. do 1763. uključio je sav tada poznati svet – od Velike Britanije, Austrije, Francuske, Rusije, Švedske, Svetog Rimskog Carstva do Otomanske imperije, zbog čega se smatra svetskim ratom pre svetskih ratova. 

Pre dve godine bio je jedan veliki rat, ukrajinski, sada imamo dva velika rata, od kojih ni jedan, po svemu sudeći, neće brzo da prestane. Mogućne su, naprotiv, metastaze ovih sukoba, koje mogu da dobiju neočekivane forme. To je, upravo, međunarodno okruženje koje će da utiče na dalje oblikovanje i nastojanja za razrešenje kosovskog pitanja u godini koja je pred nama. Među njima, nekoliko događaja imaće verovatno veću ulogu od ostalih.  

Podsetimo se koliko je nezahvalno predviđati kakav će biti tok događaja, posebno kratkoročno. Arapska poslovica kaže da postoje dve vrste prorokovanja – jeftino koje govori o tome šta će se desiti za nekoliko meseci i godina i skupo, koje govori šta će se dogoditi sutra. Nemački ARD pre godinu dana smatrao je da je upravo to bilo vreme za promenu kursa kursa u Srbiji. "Osnivanje Zajednice srpskih opština je izvesno, a postignuto je uz ogroman pritisak EU i SAD na Kurtija, pa je i to uspeh politike koja kosovskim Srbima na severu i jugu Kosova treba da obezbedi dalekosežna prava i značajnu autonomiju", ocenio je nemački radio. Vidimo sada, da nije bilo nikakve izvesnosti, a posebno kada je reč o Zajednici srpskih opština. Zapravo, samo o Zajednici srpskih opština se radi već godinama i u tome nema nikakvog napretka.  

Ove godine Nato će da obeleži 75 godina postojanja na gotovo istom mestu, u Vašingtonu kao što je pre 25 godina, opet usred bombardovanja Srbije, obeležio 50 godina postojanja. Nato će i za ovu godišnjicu biti u ratu, ali samo drugačijem, takozvanom "proksi" sukobu sa Rusijom na ukrajinskim žitnicama. Ovogodišnja proslava, prema rečima harvardskog profesora, Stivena Volta, imaće "dve senke". Prva je da rat u Ukrajini verovatno neće ići dobro—i to će se smatrati neuspehom alijanse. Drugi mračni oblak je mogućni reizbor Donalda Trampa, koji sumnja u budućnost Natoa i ne voli ga, kao ni Evropsku uniju.

Ovogodišnja proslava, zapravo koriguje zanemarivanje jubileja 70 godina postojanja Nato koje je izveo Donald Tramp u svom mandatu. Tada nije bilo velikog skupa u Vašingtonu i nije bilo samita sa predsednikom. Godišnjica je obeležena u Velikoj Britaniji, a generalni sekretar Nato održao je govor ispred Kongresa. 

Sve je bilo drugačije na proslavi 50 godina od osnivanja Nato. Tada je Nato obeležio svoju godišnjicu od 23 do 25. aprila 1999. spektakularnom proslavom na kojoj je prisustvovalo 2.500 gostiju, uz ratne pokliče koji su odjekivali Balkanom, zajedno uz fijuke raketa i bombi. Nekoliko meseci ranije, nekadašnji američki ambasador u Nato, Robert Hanter rekao mi je da je 50 godišnjica prikladan povod da Nato bombarduje Srbiju, ukoliko se na Kosovu ne bude ponašala onako kako se od nje traži. 

Četvrt veka kasnije, iako Nato nije glavni nosilac dijaloga, niti je formalno uključen u njega, jasno je da ima najvažniju ulogu na Kosovu. Sada bi, recimo, za ovaj jubilej Nato, bilo, možda, izvrsno da se saopšti da je Kosovo  "de facto" nezavisno i da je mogućno da se razmatra njegovo učešće u Nato i njegovim programima, pa čak i članstvo Kosova u Alijansi. Time bi bile razvejane sve nedoumice i sumnje koje su se pojavile pre 25 godina. Kosovska vlada je najavila pre dve godine da će predati prijavu za učešće u Partnerstvu za mir, ali to se nije desilo. Rukovodstvo Kosova je pred ovu Novu godinu ocenilo da još uvek "nema volje da se Kosovo prihvati kao članica Nato".  

Na poslednjem samitu u Viljnusu, Balkan je ponovo bio na vrhu dnevnog reda Nato. Na novembarskom susretu sa generalnom sekretarom Nato Jensom Stoltenbergom, državni sekretar Entoni Blinken, potvrdio je da će Zapadni Balkan biti tema i jubilarnog samita. "Očekujemo samit sledeće godine u Vašingtonu da proslavimo 75. godišnjicu Natoa – ali ne samo da slavimo tu godišnjicu, već nastavimo da nosimo Alijansu napred, uključujući i obaveze koje njene članice daju našoj kolektivnoj odbrani. Imamo mnogo posla koji ćemo raditi, kao što ste rekli, i na Zapadnom Balkanu, sa našim partnerima za Nato iz celog sveta, uključujući Azijsko-pacifički region. I naravno, govorićemo o krizi u Gazi i širem Bliskom istoku," najavio je Blinken.   

Tesno povezani sa ovim događejem su naredni američki izbori. Na njima će Amerikanci, gotovo izvesno, ponovo da biraju između sadašnjeg predsednika Džoa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Bez obzira koji kandidat bude izabran, politika o najvažnijim pitanjima biće promenjena. Profesor Volt, koji je inače poznat po svojim tumačenjima političkih događaja koja su obojena snažnom nezavisnošću i individualizmom, navodi da će novi Bajdenov mandat, uglavnom, biti kontinuitet, gde se neće videti dramatične promene.

"Ako Bajden bude ponovo izabran, videćete kako Sjedinjene Države počinju mnogo direktnije da pregovaraju o rešenju rata u Ukrajini. Oni neće želeti da priznaju da Ukrajina ne može da pobedi pre izbora, ali posle, mislim da će biti zainteresovane za sklapanje sporazuma", smatra Volt. 

Drugačije će biti ukoliko pobedi Tramp. "Ako Tramp bude izabran, pokret da se distanciramo od Ukrajine i da ih u suštini primoramo da sklope bilo kakav dogovor koji mogu, biće skoro trenutan. Evropa je region koji bi zaista trebalo da bude zabrinut. Trampu nije preostalo mnogo ljubavi prema Evropskoj uniji. On smatra da je i Nato možda zastareo. Da sam evropski lider, počeo bih mnogo da se štitim od mogućnosti Trampovog predsedavanja", upozorava Volt.

U tom kontekstu, sasvim novu perspektivu imaće i Kosovo. Tramp je kao predsednik pokazao veliku ambiciju da kosovsko pitanje reši na kompromisan način. Pri tome, uključio ga je u mnogo širi projekat "Avramovih sporazuma" kojima je cilj normalizacija odnosa Izraela sa arapskim državama. U okviru novih odnosa sa Evropom, verovatno je da bi Tramp obustavio dijalog na osnovu plana u kojem nema neposrednog američkog učešća i ponovo ga vratio pod direktnu američku kontrolu. 

Ali, ne samo to. Podsetimo se, Bajdenova administracija je sasvim odustala od potpisanog Vašingtonskog sporazuma koji su Beograd i Priština već potpisali sa SAD u vreme Trampa. To govori da potpisi ne znače previše, ukoliko Vašington ne želi da ih prizna. Ukoliko pobedi, može da se očekuje Trampov revanš istom merom, prema bilo kom papiru, čak i ako on u međuvemenu bude potpisan. Zato je kosovsko pitanje neizvesno, sve dok američki birači ne odluče ko će voditi Ameriku od 2025. godine.