Grenland, najskuplja danska reč

Piše za Kosovo onlajn: Muharem Bazdulj

Još pre nego je stupio na dužnost, novi-stari američki predsednik Donald Tramp javno je iskazao, kako se to kaže, teritorijalne pretenzije prema Grenlandu, velikom ostrvu koje unutar Kraljevine Danske ima autonomni status. Intenzitet oduševljenja koji je taj potez izazvao u srpskoj javnosti teško je preceniti. Razloge za to nije teško prepoznati. Već četvrt veka članice NATO-a i zapadne zemlje ubeđuju srpsku javnost da treba da prihvate promenu državnih granica svoje zemlje, mada je to svugde drugo u svetu težak tabu.

Sada, kad se odjednom, makar i samo retorički, pojavila mogućnost da najjača članica NATO-a posegne za delom teritorije druge, mnogo slabije, to je, naravno, savršeno ilustrovalo licemerje celokupnog oficijelnog „kosovskog narativa“. Naročito su tu privlačne dodatne sličnosti među dva slučaja, kao što je, recimo, autonomni status koji po ustavu Danske ima Grenland, odnosno koji je Kosovo i Metohija imalo po Ustavu Srbije.

Širom društvenih mreža, naročito (bivšeg) Tvitera, danima se deljene manje ili više duhovite fore tipa „više od autonomije, manje od nezavisnosti“, „Grenland je srce Danske“, „čujte danski dobrovoljci, bando vikinzi“, i tako dalje, i tome slično. Nisu takve napadi kolektivne duhovitosti nevažni, ali pomalo skreću pažnju sa suštine. Takav humor skupa s površnom interpretacijom Trampove politike koja se pokušava svesti na voluntarizam i budalaštine, ignoriše suštinu koja se ukazuje u formama „dugog trajanja“.

Jer daleko od toga da je Tramp ovu ideju isisao iz malog prsta. I daleko od toga da je Tramp prvi američki predsednik koji smatra da Grenland treba da pripada SAD-u. Nije čak ni prvi koji je zvanično otvorio to pitanje. On tu, naime, sledi stav prvog američkog hladnoratovskog predsednika, inače demokrate, sa jednakim inicijalom prezimena koji ima i Tramp. Radi se, naravno, o Hariju Trumanu.

Pre nepunih osamdeset godina, 1946, dakle, u Njujorku su se sastale delegacije Ministarstva spoljnih poslova Danske i američkog Stejt dipartmenta. Amerikanci su Dancima predali zvaničnu ponudu za kupovinu Grenlanda. Cena je bila vrlo konkretna: 100 (stotinu) miliona dolara u zlatu, što bi danas bilo ekvivalentno iznosu od jednu milijardu i šest stotina miliona dolara. Danska delegacija je ponudu odbila i cela stvar decenijama nije bila poznata svetskoj javnosti. Tek pred kraj dvadesetog veka, vodeći danski štampani medij, dnevni list „Jilands-Posten“, isti onaj koji je u fokus globalne pažnje došao zbog objavljivanja karikatura sa likom poslanika Muhameda, u arhivama je pronašao trag o pomenutom sastanku pa je storija postala opštepoznata.

Ipak, da li zbog Trumanovog karaktera ili nekih drugih okolnosti, Amerika nakon odbijenice od strane Danske nije insistirala. Mada je istorijski trenutak u mnogo čemu bio poseban. Doskorašnji američki saveznik SSSR polako je postajao neprijatelj. U Sjedinjenim Državama je rastao strah od sukoba sa komunističkom supersilom. U nadolazećem Hladnom Ratu, Vašington je pokušao da preuzme kontrolu nad ključnim oblastima na geopolitičkoj šahovskoj tabli. Grenland je bio idealan kao baza za strateške bombardere. Ako i nisu uspeli da Grenland učine delom Amerike, tadašnje strukture američke vlasti su deo svog cilja postigle na drugi način. Početkom pedesetih, Danska daje dozvolu na NATO na severozapadu Grenlanda napravi veliku bazu ratnog vazduhoplovstva. Takođe, ulaskom Kraljevine Danske u NATO strateška pozicija Grenlanda se uklapa u američke planove.

Treba takođe naglasiti jednu stvar: ideja kupovine teritorije donedavno nije ni izbliza delovala kao nešto preterano neobično. Uostalom, čak i u odnosima Amerike i Danske odranije je postojao presedan. SAD su od Danske za 25 miliona dolara 1917. godine kupile današnja Devičanska ostrva. Usput budi rečeno, slične transakcije između SAD i evropskih država su nekoć bile više pravilo nego izuzetak. SAD su od Francuske kupile Luizijanu, od Španije Floridu, a od carske Rusije Aljasku.

Kako ovih dana piše jedan švajcarski analitačar, Trampova fiksacija na Grenland nema u sebi ničeg personalno bizarnog, to je vrlo racionalan izbor - s obzirom na novu konfrontaciju sa Moskvom, SAD imaju sve razloge da se skoncentrišu i na ovu ključnu stratešku zonu. Bilo kako bilo, posmatrajući ovo iz srpske perspektive, sve je jasnije da se na slučaj Kosmeta sve teže može gledati kao na nekakav presedan. Paralela s Grenlandom u kontekstu američke vojne baze je toliko očigledna da ju je praktično nemoguće ignorisati. Danci imaju sve šanse da se profilišu kao skandinavski Srbi.