Izbor novog generalnog sekretara UN i Kosovo: Između Povelje UN i Rezolucije 1244

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Izbor novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, čiji prvi neformalni krug glasanja u Savetu bezbednosti počinje sutra, za Srbiju ima poseban značaj. Novi prvi čovek svetske organizacije preuzeće dužnost 1. januara 2027. godine, u trenutku kada pitanje Kosova ostaje jedno od najznačajnijih otvorenih pitanja kojima se i dalje bave Ujedinjene nacije.

Za funkciju generalnog sekretara kandiduju se Mišel Bešale iz Čilea, Rebeka Grinspen iz Kostarike, Rafael Grosi iz Argentine, Marija Fernanda Espinosa iz Ekvadora, Kerolin Rodrigez Birket iz Gvajane, Maki Sal iz Senegala i Olara Otunu iz Ugande. U diplomatskim krugovima u sedištu UN kao kandidatkinje sa najvećim izgledima najčešće se pominju Bešale i Grinspen, iako će konačan ishod zavisiti pre svega od toga da li će pet stalnih članica Saveta bezbednosti uspeti da postignu saglasnost oko jednog kandidata. Ukoliko bude izabrana jedna od njih, Ujedinjene nacije će prvi put od osnivanja 1945. godine dobiti ženu na mestu generalnog sekretara.

Za Srbiju je od posebnog značaja činjenica da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i dalje važeći međunarodnopravni akt kojim se potvrđuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, uz uspostavljanje međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu i Metohiji. Nijedna odluka doneta van okvira Saveta bezbednosti nije promenila njen pravni status niti je stavila van snage odredbe ove rezolucije.

Upravo zbog toga izbor novog generalnog sekretara nije samo pitanje izbora jednog međunarodnog zvaničnika, već i pitanje budućeg odnosa Sekretarijata Ujedinjenih nacija prema doslednoj primeni međunarodnog prava. Generalni sekretar nema mandat da menja niti da različito tumači obavezujuće odluke Saveta bezbednosti, ali kroz svoje izveštaje, imenovanja specijalnih predstavnika i način rada Sekretarijata može da utiče na političku dinamiku pojedinih međunarodnih procesa.

Za Srbiju će zato biti od posebne važnosti da budući generalni sekretar dosledno poštuje Povelju Ujedinjenih nacija, odluke Saveta bezbednosti i principe međunarodnog prava. Njegova uloga nije da menja međunarodnopravni okvir prema političkim interesima pojedinih država, već da štiti kredibilitet organizacije i doprinosi sprovođenju odluka koje su usvojile države članice.

Postupak izbora jasno pokazuje da ključnu odgovornost za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti i dalje ima Savet bezbednosti. Kandidat može biti izabran samo ukoliko dobije podršku najmanje devet članica i ne bude veta nijedne od pet stalnih članica – Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Francuske i Velike Britanije. Time se potvrđuje da najvažnija pitanja međunarodne bezbednosti, uključujući i Kosovo i Metohiju, ostaju u isključivoj nadležnosti Saveta bezbednosti.

U diplomatskim krugovima u sedištu UN ističe se da budući generalni sekretar mora biti nepristrasan čuvar Povelje Ujedinjenih nacija. To je posebno važno u slučajevima u kojima postoje različita politička tumačenja, dok pravni okvir ostaje nepromenjen. Kosovo i Metohija predstavljaju upravo takav primer, jer međunarodnopravni osnov i dalje počiva na Rezoluciji 1244, koja ostaje na snazi sve dok Savet bezbednosti ne donese drugačiju odluku Istovremeno, u diplomatskim krugovima u sedištu Ujedinjenih nacija može se čuti da pojedini kandidati imaju izraženiju podršku uticajnih zapadnih političkih i diplomatskih centara, dok drugi računaju na širu podršku država Globalnog juga. Međutim, dosadašnja praksa izbora pokazuje da nijedna takva podrška nije dovoljna ukoliko ne postoji saglasnost svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti.

Prvi neformalni krug glasanja neće dati konačan odgovor o tome ko će naslediti Antonija Gutereša, ali će pokazati početni odnos snaga među kandidatima i pružiti prve naznake o tome oko kojih imena bi mogao da se postigne međunarodni konsenzus. Prema diplomatskim izvorima u sedištu Ujedinjenih nacija, odmah po završetku prvog kruga uslediće nove konsultacije među članicama Saveta bezbednosti kako bi se procenile mogućnosti za postizanje dogovora u narednim rundama glasanja.

Za Srbiju će od posebne važnosti biti da novi generalni sekretar očuva dosadašnju praksu Sekretarijata Ujedinjenih nacija, u kojoj se svi izveštaji o Kosovu i Metohiji zasnivaju na mandatu utvrđenom Rezolucijom 1244 i radu Misije privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Generalni sekretar odgovoran je i za funkcionisanje Sekretarijata i rad Unmika, zbog čega njegov odnos prema mandatu ove misije ima neposredan značaj za sprovođenje Rezolucije 1244.

Za Beograd zato nije presudno iz koje države dolazi budući generalni sekretar, niti kojem političkom ili regionalnom krugu pripada, već da li će dosledno poštovati Povelju Ujedinjenih nacija, Rezoluciju 1244 i mandat koji je Savet bezbednosti poverio Ujedinjenim nacijama na Kosovu i Metohiji.

Istovremeno, izbor novog generalnog sekretara odvija se u trenutku kada međunarodni poredak prolazi kroz duboke promene. Rat u Ukrajini, kriza na Bliskom istoku, rastući uticaj država Globalnog juga, jačanje BRIKS-a i sve glasniji zahtevi za reformom međunarodnih institucija čine ovaj izbor jednim od politički najznačajnijih u novijoj istoriji Ujedinjenih nacija.

U takvim okolnostima budući generalni sekretar imaće zadatak da obnovi poverenje u multilateralni sistem, unapredi dijalog među velikim silama i sačuva autoritet Ujedinjenih nacija kao centralne organizacije međunarodnog poretka zasnovanog na Povelji UN.

Za Srbiju će izbor novog generalnog sekretara predstavljati i važan pokazatelj da li će Ujedinjene nacije u narednim godinama nastaviti da insistiraju na doslednoj primeni međunarodnog prava ili će politički interesi velikih sila imati veći uticaj na funkcionisanje međunarodnih institucija. Upravo zbog toga Beograd sa posebnom pažnjom prati izborni proces u Savetu bezbednosti, imajući u vidu da se pitanje Kosova i Metohije i dalje razmatra u okviru Ujedinjenih nacija na osnovu Rezolucije 1244.

U vremenu kada se međunarodni poredak ubrzano menja, izbor novog generalnog sekretara neće predstavljati samo izbor prvog diplomate sveta, već i pokazatelj da li će Ujedinjene nacije ostati dosledne principima na kojima su osnovane ili će uspeti da očuvaju autoritet međunarodnog prava u uslovima sve izraženijih geopolitičkih podela. Za Srbiju će odgovor na to pitanje imati neposredan značaj, jer će odnos budućeg generalnog sekretara prema Povelji Ujedinjenih nacija, Rezoluciji 1244 i mandatu Unmika predstavljati jedno od važnih merila njegove nepristrasnosti i privrženosti međunarodnom pravu.