Izbori u Severnoj Makedoniji - utvrđivanje puta ka stvaranju „velike Albanije”

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, dopisnik Politike iz Skoplja

Ovogodišnji politički izbori, predsednički i parlamentarni – kako u regionu tako i svetu – umnogome će doneti istorijski iskorak u nastojanju zemalja da ostvare svoje interese u globalnoj podeli sveta. Ekonomski nadmoćne države biće temelji uspostavljanja mira i stabilnosti u svetu, gde će se politička i bezbednosna crta povući između globalnih političkih frontmena – Ruske Federacije i SAD.

Dok su nam pogledi usmereni na svetsku političku scenu, čija je bezbednosna arhitektura poremećena fragmentarnim ratovima, Zapadni Balkan, u predvorju Evropske unije, sa klupe prati političku utakmicu kojom se kroji nova geopolitička karta sveta.

U Republici Severnoj Makedoniji zvanično je počela trka za predsedničke izbore, raspisane za 28. april, kada će biti održan prvi izborni krug, dok je drugi krug zakazan 8. maja. U borbi za čelo države najavljeno je oko 11 kandidata, među kojima je i aktuelni predsednik države Stevo Pendarovski, koji je na poslednjim predsedničkim izborima pobedio prof. Gordanu Siljanovsku Davkovu. Međutim, ovoga puta Pendarovskog podržava samo vladajuća Socijaldemokratska stranka, dok je njen koalicioni partner u vlasti – albanska partija DUI – ponudila građanima Makedonije svog kandidata, uz apostrofiranje nacionalne osnove.

Prema svim anketama, Gordana Siljanovska Davkova ima najveće šanse da pobedi na ovim predsedničkim izborima, budući da će je podržati najveća opoziciona makedonska parlamentarna partija – VMRO-DPMNE. Sasvim je izvesno da će Davkova ući u drugi izborni krug, ukoliko ne bude pobedu odnela već u prvom krugu.

S druge strane, veoma je neizvesno da li će Pendarovski ući u drugi krug izbora, s obzirom na to da će veliki broj kandidata koji dolaze iz drugih političkih partija umnogome oslabiti podršku Pendarovskom. Među njima su albanski opozicioni blok, zatim partija DUI, koalicioni partner SDSM u vlasti, koji na ovim izborima nastupa samostalno, kao i više manjih makedonskih partija, kao što je Levica profesora Apasijeva ili partija Znam gradonačelnika Kumanova Maksima Dimitrievskog. U izbornu kampanju uključuju se i muslimanske političke partije. Konačan broj kandidata još je neizvestan, jer se do 8. marta prikupljaju potpisi građana. Da bi se neko pojavio na izborima, mora imati 10.000 potpisa, a jedan građanin, po Ustavu, može da potpiše za više kandidata.

No, dok se u Severnoj Makedoniji vodi borba za dobijanje potpisa od makedonskih građana, politička ideologija Adema Demaćija dobija plodno tle za svoje oživljavanje i utvrđivanje puta ka stvaranju „velike Albanije”. Naime, kao što je poznato, Albin Kurti je pre nove godine u Tetovu od albanske opozicije, sa ikonografijom tzv. velike Albanije, izabran za predsednika svih Albanaca, a promociju je izvršio gradonačelnik Tetova Biljalj Kasimi. Kurti ne samo da se sa tom ulogom saživeo već je, samo nakon jednog dana pošto je izabran Talat Džaferi za premijera Severne Makedonije, pozvao u svoj kabinet u Prištini kompletnu albansku opoziciju iz Severne Makedonije i počeo da gradi put za ostvarivanje uticaja u ovoj državi, te osnaživanja ideje o stvaranju „velike Albanije”. U poseti Kurtiju bio je i dr Alben Taravari, kome je ponuđeno da na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji nastupi kao kandidat albanske opozicije koja se u Makedoniji suprotstavlja Aliju Ahmetiju, lideru partije DUI. Ali Ahmeti, iako za saveznika ima premijera Albanije Edija Ramu, sve je više ugrožen radom Kurtija i na teritoriji Severne Makedonije.

Zanimljivo je da se Taravari na razgovorima sa Kurtijem pojavio kao predsednik Albanske alijanse, partije koju je predvodio u koalicionoj vlasti. Ali nakon prihvatanja da se pojavi kao kandidat opozicije za predsednika u Severnoj Makedoniji, po nalogu Kurtija, Taravarijevi ministri u Vladi Makedonije rezrešeni su dužnosti i nastao je raskol u Albanskoj alijansi, čije drugo krilo predvodi Zijadin Sela.

Dakle, ukoliko dr Taravari legalno i legitimno ostvari pravo na kandidaturu za predsednika RSM, počeće i zvanična procedura za ostvarivanje Kurtijeve ideologije nasleđene od Adema Demaćija, u čemu mu vernu podršku daju, pre svih, Vokeristi.

Iz zvaničnih redova vlasti i opozicije na Kurtijevo mešanje u unutrašnje odnose države nije bilo reakcija, kao što nije bilo ni od stranog faktora. Doduše, teško je i bilo očekivati reakciju predstavnika državnih organa, jer su i premijer i ministar inostranih poslova – Talat Džaferi i Bujar Osmani – kadar albanske parlamentarne partije DUI. Obojici je veoma važno da se održe dobri odnosi sa Kosovom, kao susednom državom u kojoj određeni broj građana ima dvojno državljanstvo, te se očekuje njihova podrška Osmaniju, kao predsedničkom kandidatu partije DUI na predstojećim predsedničkim izborima.

Nakon što je Albanac Talat Džaferi, koji je bio predsednik makedonskog Sobranja, postao premijer Severne Makedonije, kandidovanje Osmanija za predsednika Severne Makedonije izazvalo je euforične komentare da je vreme da ova država ima i predsednika Albanca. Osmani se iz UN obratio svojim biračima i zahvalio svom lideru Aliju Ahmetiju što mu je pružio istorijsku šansu da se kandiduje za prvog Albanca predsednika Severne Makedonije.

Kako je veoma teško da se na direktnim predsedničkim izborima pored makedonskog glasačkog tela ostvari ovaj albanski san da predsednik Severne Makedonije bude iz njihovih redova, partija DUI i njen lider Ahmeti traže da se promeni način izbora predsednika i da se izbor preseli u Sobranje, gde bi se predsednički kandidat birao većinom glasova u parlamentu, isto kao što se bira vlada. Naglasimo da je albanska partija DUI, zajedno sa svim albanskim partijama u vladi, dostigla gotovo polovinu ministarskih mesta, što je znatno više nego što to odobrava Ohridski dogovor. Takvim načinom napredovanja Albanaca u izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti dovedeni su u diskriminišući položaj svi ostali narodi u Severnoj Makedoniji, među kojima su i Srbi.

Ukoliko se nastavi ovakva progresija albanskog faktora u Severnoj Makedoniji, te ukoliko dođe do prilagođavanja izbornog zakona i formiranja novih vlada i predsednika država kao i parlamenta, uskoro se možemo nadati da će Kurtijevi pobornici zatražiti samostalnost zapadnih opština do njihovog otcepljenja.

Dakle, ovi predsednički i parlamentarni izbori u Severnoj Makedoniji imaće istorijski iskorak za sve one koji podržavaju Kurtija na dalekosežnom i strpljivom putu ka tzv. velikoj Albaniji. Iskustvo iz SFR Jugoslavije kao da nije važan putokaz političarima Makedonije, verovatno zbog albanskog glasa kojem se nadaju, pre svih, Pendarovski.