KO je KO - Bedri Hamza: Oštar prema Kurtiju, kritičan prema dijalogu i rezoluciji 1244

Bedri Hamza, dugogodišnji ekonomista, bivši guverner Centralne banke Kosova i ministar finansija, danas je izabran za predsednika Demokratske partije Kosova na izbornoj konvenciji ove stranke, čime je postao njen najviši politički predstavnik u trenutku kada se na Kosovu sve glasnije govori o vanrednim izborima. Hamza se pozicionirao kao glavni protivkandidat Aljbinu Kurtiju, a oštro je kritikovao pristup vlade dijalogu sa Beogradom, ocenivši da je on degradiran i zahtevajući izbacivanje rezolucije 1244 iz sporazuma.

Od računovođe do guvernera

Hamza je diplomirao na Ekonomskom Fakultetu Univerziteta u Prištini, magistrirao je ekonomiju i doktorirao na Univerzitetu u Tirani.

Počeo da radi kao šef računovodstva i finansija u Metalurgiji Olova, u „Trepči” 1987, nakon čega je služnu nastavio u privatnim preduzećima. Potom je bio ministar finansija u dva navrata, bio je tri mandata u Skupštini Kosova i bio je guverner Centralne banke Kosova od 2013. do 2017. godine.

Na dužnost gradonačelnika Južne Mitrovice stupio je 26. novembra 2021, pobedivši tadašnjeg gradonačelnika Agima Bahtirija iz Samoopredeljenja. 

Na toj funkciji zameniće ga Faton Peci iz Samoopredeljenja koji je nakon drugog kruga lokalnih izbora pobedio Hamzinog stranačkog kolegu Ariana Tahirija.

Kandidat za premijera

Bedri Hamza je bio i kandidat DPK za premijera na parlamentarnim izborima, na kojima je uspeo da osvoji skoro 200 hiljada glasova. Za mnoge je to smatrano uspehom.

Nakon što su ga predložili za premijera nije gubio vreme i odmah je krenuo u kampanju. Javnosti nije promaklo da se za samo mesec dana sastao sa čak osam ambasadora evropskih zemalja, koji su akreditovani na Kosovu, i šefom Kancelarije EU na Kosovu. Svima je, kako je saopštio, predstavio svoje planove za novu vladu koju namerava da vodi nakon novih izbora.

Nakon što je danas izabran za predsednika DPK, očekuje se da će ponovo biti kandidat ove stranke za premijera na izborima koji, kako se čini, krajem godine postaju neizbežni.

Hamza VS Kurti

U izjavama za medije govorio je da je bolji od aktuelnog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija i da je ostvario bolje rezultate na kojoj god poziciji da je bio.

Kritikovao je i predsednicu Kosova Vjosu Osmani i istakao da u nekim slučajevima nije odigrala svoju “objedinjujuću ulogu”, već da je godinama “blanko pristalica politike Kurtijeve vlade”.

Kurtija je kritikovao zbog odlaska građana sa Kosova, gušenja medija i slobode izražavanja, a zakon o Nezavisnoj komisiji za medije nazvao je apsurdnim.

O koaliciji sa Samoopredeljenjem

Hamza je potvrdio da vodi razgovore sa svim opozicionim partijama, uključujući DSK, ali ne i sa Samoopredeljenjem.

„Razgovaram sa DSK i svim drugim političkim strankama, osim sa Samoopredeljenjem“, rekao je.

Na pitanje da li su mogući zajednički aranžmani sa partijom Aljbina Kurtija, odgovorio je: „Nikada nije bilo crvenih linija za koalicije, ali prihvatljivije je napraviti koaliciju sa opozicionim partijama“.

Traži izbacivanje Rezolucije 1244

Hamza je u izjavama govorio da je poslednjih godina došlo do nazadovanja u dijalogu između Beograda i Prištine, imajući u vidu to da je Kosovo prihvatilo Sporazum iz Brisela i Aneks iz Ohrida koji ne podrazumevaju međusobno priznanje.

Komentarišući dogovoreni sporazum u Briselu i Ohridski aneks, Hamza je istakao da ti dokumenti predstavljaju problem za budućnost Kosova.

Drugom prilikom kazao je da neke delove sporazuma treba preispitati i promeniti, poput Rezolucije 1244 koja ne bi trebalo da bude njen deo.

„Rezolucija 1244 ne bi trebalo da bude deo ovog dokumenta, onda pitanje arbitraže obezvređuje kredibilitet pravosudnih institucija na Kosovu“, rekao je on.

O severu Kosova

Hamza se s Kurtijem sukobio i oko odluke Centralne banke o zabrani upotrebe dinara. Rekao je da je ona legitimna, ali da je sporno to što je kosovska vlada povlačenjem naglog poteza po tom pitanju iznenadila međunarodne partnere.

„Ne treba da iznenađujemo naše partnere, da preduzimamo akcije bez jasnog plana, moram da pronađem trenutak kada odluke treba da se dese“, naveo je Hamza.

Koordinaciju sa međunarodnom zajednicom je zahtevao i po pitanju otvaranja mosta na Ibru, a Kurtijeve akcije na severu okarakterisao je kao „unapred smišljenu propagandnu farsu“.

Dodao je i da aktuelna vlast pokušajima da otvori most - ruši sve druge mostove.

Protivio se i novoizgrađenom mostu preko reke Ibar, ocenjujući da bi mogao izazvati poplave u budućnosti, ukazujući pritom i na, kako je naveo, desetostruko višu cenu mosta u poređenju sa sličnim projektima.

Dodao je da je kao predsednik Opštine Južna Mitrovica srećan što je bez velike pompe, ali sa velikim značajem, završio projekte na obe strane grada.

„Jedan od njih je šetalište oko reke Ibar, kako u severnom tako i u južnom delu i naravno da sam uvek spreman za saradnju sa kolegama iz Severne Mitrovice i opštinama na severu Kosova, koje imaju zajednički interes u tom području“, rekao je Hamza. 

Saradnja sa SAD prioritet

Tokom karijere Hamza je uvek isticao kao prioritet održavanje dobrih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. U martu ove godine izjavio je da će, ukoliko ta stranka pobedi na izborima, popraviti odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.

„Moramo da razvijamo dobre odnose sa SAD i da im uvek budemo zahvalni. Neka to bude naša prva adresa kojoj ćemo se obratiti. Zato ćemo blisko sarađivati sa administracijom predsednika Trampa. Nažalost, poslednjih godina nismo dovoljno prisutni u Vašingtonu i drugim centrima za donošenje odluka širom sveta”, kazao je Hamza.

Kontroverze

Mnogi ga opisuju kao istaknutog intelektualca i jednog od najboljih ekonomista koje je Kosovo imalo. Iako važi za čoveka bez mrlje u karijeri mediji bliski Aljbinu Kurtiju podsećali su na nekoliko kontroverzi vezanih za njega.

Kao svedok je saslušan prošle godine na suđenju u predmetu poznatom kao „Slučaj 53 miliona evra“, u kom su za malverzacije u vezi s nabavkama optuženi bivši ministar za infrastrukturu Pal Lekaj i njegovi saradnici.

Hamza, koji je u to vreme bio ministar finansija, izjavio je pred sudom da je za isplatu i procedure dogovora u iznosu od 53 miliona evra ovlastio zamenika Fatmira Gašija i da on sam nije bio uključen ni u jednu fazu procesa.

Mediji su podsetili i na njegovu izjavu da Kosovo radi na tome da ima sopstvenu valutu. Nakon što je ismejan u javnosti nikada više to nije spomenuo.

Optužili su ga i za lažna obećanja da će kao minister finansija povećati plate, što se nije dogodilo, ali i da je nakon što je postao ministar tri godine protivno zakonu nastavio da prima 24.255 evra godišnje od CBK.

Agenciji za sprečavanje korupcije Hamza je prijavio da poseduje dva stana, kuću, tri garaže, zemljište vredno oko 50.000 evra i automobil vredan 25.000 evra.

Naveo je i da na računima ima više od sedam hiljada evra, ali i kredit koji je podigao za renoviranje kuće.

Biografija

Hamza je rođen 8. novembra 1963. godine u Gornjoj Klini. Osim bavljenja politikom, radi kao profesor na Univerzitetu u Prištini gde predaje predmete: Makroekonomija 2 i Bankarski menadžment.

Od stranih jezika govori engleski i srpsko-hrvatski, oženjen je i ima troje dece.