KO je KO - Džejms Rubin: Od desne ruke Medlin Olbrajt do glavnog svedoka odbrane u slučaju protiv bivših lidera OVK

Džejms Rubin se u politički život vratio 2022. godine i na Zapadni Balkan, a sada je u tri dana svedočio pred Specijalizovanim većima Kosova. Njegovo svedočenje na Kosovu je dočekano sa oduševljenjem, mada je Rubin uglavnom ponovio ono što je pričao prethodnih godina i decenija, citirali su se odlomci iz njegovih intervjua, a činilo se da jedva čeka da završi sa svedočenjem, pa se u jednom trenutku požalio i sudiji da će morati u hotelu da produži boravak zbog svedočenja.

Rubin je i u Hagu naveo da su SAD u početku osuđivale terorističke akcije OVK usmerene pre svega protiv srpskih civila, a u više navrata je naglašavao da Hašim Tači nije bio u mogučnosti da sam odlučuje. Pričao je o Ademu Demaćiju kao ideologu OVK i nekome ko je imao „veću moć od Tačija“, a u više navrata žalio se i na stav Kristofera Hila.

U jednom od svojih ranijih intervjua naglasio je da se pozicija SAD prema OVK razvijala tokom godina.

„U prvim danima SAD su osudile terorističke aktivnosti koje su sprovodile albanske grupe, ali evolucijom mirovnog procesa OVK je postala centar tog procesa“.

„OVK je odigrala odlučujuću ulogu u sporazumima koje su potpisali njeni lideri i u sprovođenju obećane demilitarizacije. Imam lepa sećanja na rad sa njihovim liderima. To ne znači da je sve što se dešavalo u to vreme rata nešto što bih ja podržao“, dodaje on.

Bivši diplomata i novinar

Rubin je bivši američki diplomata i novinar, a javnosti je najpoznatiji kao pomoćnik američkog državnog sekretara za javne poslove u administraciji bivšeg predsednika SAD Bila Klintona od 1997. do 2000. godine. Bio je i glavni portparol Stejt departmenta, a važio je za desnu ruku sekretarke Medlin Olbrajt.

Selidba u London i rad sa Veslijem Klarkom

Posle Klintonovog odlaska, preselio se u London i radio kao gostujući profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije. Po povratku u Njujork vratio se politici, bio je glavni spoljnopolitički portparol predsedničke kampanje generala Veslija Klarka dok se nije povukao, a onda je radio i za demokratskog kandidata Džona Kerija 2004, kao viši savetnik za pitanja nacionalne bezbednosti.

Radio i sa Hilari Klinton

Bio je i član predizbornog tima Hilari Klinton 2008. godine, a nakon toga je otišao u medijsku kuću “Blumberg”. Tri godine kasnije se preselio u Pariz, jer je postao diplomatski savetnik novoizabranog generalnog sekretara Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Nedavno se na velika vrata vratio u Stejt department, jer ga je 16. novembra 2022. državni sekretar Entoni Blinken imenovao za specijalnog izaslanika i koordinatora Centra za pitanja od globalnog značaja.

Medalja od Jahjage

Vrlo je poznat na Kosovu, gde ga je 2013. tadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga odlikovala ordenom za zasluge i to za, kako je rekla, "vanredni doprinos za Kosovo tokom ratnog perioda koje je pomoglo da se uspostavlja mir i sloboda i razvoj zemlje za sve njene građane, kao i posle rata u "izgradnji države Kosovo i njenu međunarodnu konsolidaciju". Pet godina kasnije oštro se protivio promeni granica između Beograda i Prištine, i snažno je kritikovao ulogu Rusije oko Kosova. Kako prenose albanski mediji, upitan da li će Rusija odobriti članstvo Kosova u UN, ukoliko Srbija prizna kosovsku nezavisnost, Rubin kaže da nikada ne bi verovao Srbiji.

„To ne znači da im ne bih verovao ako bih dobio sve garancije da će Rusija priznati kosovsku nezavisnost. Ipak, ništa ne bih radio na osnovu spekulacija“, rekao je 2018. godine.

Blinken ga vratio u „politički život“

Pre tri godine se na velika vrata vratio u Stejt department, jer ga je 16. novembra 2022. državni sekretar Entoni Blinken imenovao za specijalnog izaslanika i koordinatora Centra za pitanja od globalnog značaja, da bi se sada, vratio ovom njegovim neistinama još uvek opterećenom regionu.

Pre dve godine ponovo posetio Zapadni Balkan

Rubin je tada rekao da je cilj njegove nedavne posete Zapadnom Balkanu bio i borba protiv stranih manipulacija informacijama i SAD žele da stvori partnerstvo sa Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i, iako još nije članica Natoa, Kosovom.

„Zajedničkim radom, sa voljnim partnerima, na Zapadnom Balkanu, možemo smanjiti efekte dezinformacija koje dolaze iz Srbije koje imaju ugao Rusije i Kine i važno je da se to razotkrije. Na primer, dok RT i Sputnjik više ne emituju program u EU i SAD, oni nastavljaju da šire laži u Srbiji, a time i u regionu. Cilj mog nedavnog putovanja na Zapadni Balkan je bio da posetim dva nova NATO partnera koji pokušavaju da urade svoj deo posla, kao odgovorne članice Natoa, u borbi protiv stranih manipulacija informacijama i domaćih dezinformacija kako svojih tako i regiona“, pojasnio je Rubin.

„Dugoročni cilj normalizacije znači priznanje i to je američka politika“

Mogu samo da kažem da dugoročni cilj normalizacije znači priznanje i to je američka politika. Teško je zamisliti normalizovane odnose između Kosova i Srbije bez priznanja i činjenica da neke zemlje, koje su već članice EU, ne priznaju Kosovo nije relevantna, rekao je Rubin 2024. godine.

On je tada naveo da Kosovo i Srbija imaju problem koji mora da se reši i ističe da moraju da normalizuju odnose.

„To su standardi EU. Ja, kao Amerikanac, ne govorim Evropskoj uniji šta da radi. Znači, stavovi američkih ambasadora o tome šta EU misli zaista nisu relevantni. Relevantna je naša politika - a to je da predložimo da normalizacija obuhvati međusobno priznanje dve zemlje“.

Kosovo prijatelj SAD

„Kosovo je postalo demokratska, nezavisna zemlja sa demokratskim vrednostima koja je prijatelj Sjedinjenih Država, blizak partner SAD i sve je to urađeno uz minimum američkih života izloženih riziku“, kazao je jednom prilikom Rubin.

Privatan život

Rođen je 1960 godine u Njujorku. Bio je oženjen glavnom međunarodnom dopisnicom CNN-a i voditeljkom Kristijanom Amanpur. Imaju sina.Razveli su se 2018. godine.