KO je KO - Fatmir Ljimaj: Nekada kritikovao Kurtija, pa mu pružio ruku, sada u riziku da ostane ispod cenzusa

Za razliku od izbora 9. februara, kada je bila u koaliciji sa Alijansom za budućnost Kosova (ABK) Ramuša Haradinaja, Socijaldemokratska inicijativa (Nisma) Fatmira Ljimaja će 28. decembra na birališta samostalno. Pregovori sa većim strankama o koaliciji nisu urodili plodom, pa nekadašnji zamenik premijera, ministar saobraćaja i telekomunikacija, i jedan od bivših komandanta OVK sa nadimkom „Čelik“, prema oceni analitičara rizikuje da ponovo, kao 2021, ostane van parlamenta.

Posle februarskih izbora, Ljimajevoj stranci pripala su tri mandata i ona su mogla da odigraju ulogu pojasa za spasavanje Aljbinu Kurtiju tokom proteklih meseci, da je Kurti imao čistu situaciju sa podrškom poslanika nesrpskih manjina da formira svoju treću vladu. 

Krajem oktobra, Ljimaj je izjavio da Nisma ne želi da ide na izbore i da je premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju ponudio da tri poslanika Nisme podrže vladu „Kurti 3“, bez učešća u kabinetu, ali da je Kurti želeo partnerstvo i da Ljimaj bude deo vlade.

Kada je izbor Kurtija za premijera propao u parlamentu, a Samoopredeljenje za novog mandatara predložilo Gljauka Konjufcu, Ljimaj je poručio da je taj predlog došao kao posledica „izbornih proračuna“ i da neće glasati za partijske i izborne agende.

Po raspisivanju novih izbora za 28. decembar, Nisma je, prema rečima Ljimaja, bila u kontaktu sa Demokratskim savezom Kosova kako bi pokušali da postignu sporazum o izlasku na izbore. Bilo je i medijskih spekulacija da pregovara sa DPK, ali je Ljimaj demantovao da je sa tom strankom postignut dogovor.

Na kraju, Nisma pred birače ide samostalno.  

Inače, političku karijeru Ljimaj je započeo kao jedan od osnivača Demokratske partije Kosova, u koju je ušao posle okončanja sukoba na Kosovu. Socijaldemokratsku inicijativu osnovao je 2014. godine zajedno sa Jakupom Krasnićijem, takođe bivšim članom DPK, kome se sada sudi pred Specijalnim sudom u Hagu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

I protiv Ljimaja je 2003. godine bila podignuta optužnica za ratni zločin pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (Haškim tribunalom), a na teret mu se stavljalo navodno učešće u zločinima počinjenim na području Lapušnika i u logoru Lapušnik 1998. godine. Uhapšen je 18. februara 2003, a presudom Pretresnog veća 30. novembra 2005, oslobođen je krivice i pušten na slobodu. Oslobođen je krivice i presudom Žalbenog veća 27. septembra 2007. godine.

Sudilo mu se i na Kosovu u više navrata.

Bio je optužen za organizovani kriminal i zloupotrebu položaja u vreme kada je bio ministar saobraćaja i telekomunikacija 2008-2010. Posle procesa koji je trajao sedam godina, 2017. proglašen je nevinim. 

Za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva sudilo mu se 2017. Na teret mu se stavljalo da nije preduzeo razumne i neophodne mere da spreči ubistvo dva civila kosovskih Albanaca dok je bio komandant OVK u oktobru 1998. godine. U ovom slučaju Apelacioni sud je 2018. potvrdio presudu kojom je Ljimaj oslobođen optužbi.

Protivnik ZSO

Pre dve godine Ljimaj je izjavio da su on i njegova stranka kategorički protiv osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom, dok je za francusko-nemački plan govorio da Kosovu ne nudi ništa i da odlaže krizu za 10-20 godina.

„Takav nacrt statuta ZSO nikada neće imati moje odobrenje. On ne normalizuje odnose, već otvara nove sukobe. To je otvoren i trajan sukob dva naroda“, rekao je Ljimaj u februaru 2024. podovom ponuđenog evropskog nacrta statuta ZSO.

Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa postignut u dijalogu 2023. za njega je značio korak unazad za Kosovo, jer je usredsređen na ZSO, a ne na međusobno priznavanje, a posle postizanja Ohridskog aneksa zatražio je Kurtijevu ostavku. 

Oštre kritike Kurtija

Pre izbora 9. februara 2025. bio je oštar kritičar Aljbina Kurtija, govoreći da on i njegova vlada lažu međunarodnu zajednicu i da će se Kosovo suočavati sa posledicama lošeg upravljanja Kurtija u narednih 100 godina.

„Mislim da je najveći promašaj ove vlade njeno ponašanje na severu i najveća šteta koja je naneta Kosovu je upravo način na koji se približila severu“, naveo je Ljimaj prošle jeseni, kriveći vladu da je zbog situacije na severu proizvela sankcije Evropske unije i što je zbog nje pozicija Kosova u međunarodnoj areni „nula“.

Izjavljivao je i da se vlada kroz traumu, društvenu polarizaciju i strah, i da je Kosovo je postalo crna ovca regiona jer oni koji ga vode ne preuzimaju odgovornost.

Za vreme vlade Ramuša Haradinaja, u kojoj je bio zamenik premijera, 2018. godine bio je predložen za člana vladinog tima koji će predvoditi dijalog sa Beogradom, iako se u to vreme dijalog vodio na nivou predsednika Hašim Tači- Aleksandar Vučić. U kosovskoj javnosti se formiranje vladinog pregovaračkog tima tumačilo kao deo sukoba Tačija i Haradinaja. Na kraju je Ustavni sud oborio „zakon o dijalogu“ kojim je Haradinaj pregovore sa Beogradom prebacio na vladin tim, razvlašćujući Tačija. 

Pravnik iz Suve Reke

Ljimaj je rođen 4. februara 1971. u selu Banja u opštini Suva Reka. Završio je Pravni fakultet u Prištini. 

Ministar saobraćaja i pošte i telekomunikacija bio je u periodu od 2007. do 2010. godine. U vladi Ramuša Haradinaja od 2017. godine bio je zamenik premijera. Na izborima 2021. njegova Nisma je ostala van parlamenta. 

U trci za gradonačelnika Prištine bio je 2007. godine, kada je kao kandidat DPK izgubio od Ise Mustafe iz DSK. 

Ima četvoro dece.