KO je KO - Saljih Mustafa: Albanci mu oprostili zločine, sud u Hagu prepolovio kaznu

Saljih Mustafa do 2020. godine je bio gotovo anoniman široj kosovskoj javnosti, a onda je preko noći postao heroj nacije kada je uhapšen za ratne zločine i poslat u Hag. Ono što je apsurdno u ovom slučaju je to što se Mustafa tereti za zločine nad albanskim civilima čiji je junak ubrzo postao. Da slučaj bude još intigrantniji pobrinuo se sud koji mu je, i pored dokazanih zlodela, prošle nedelje prvostepenu presudu gotovo prepolovio.

Saljih Mustafa rođen je 1973. godine i studirao je prava u Prištini. Krajem osamdesetih se pridružio Narodnom pokretu Kosova, koji se zalagao za veću autonomiju unutar socijalističke Jugoslavije. U aprilu 1993. Bio je među osnivačima Nacionalnog pokreta za oslobođenje Kosova, radikalnog levičarskog nacionalističkog političkog pokreta, koji je nakon rata na Kosovu postao politička stranka. Njegov angažman na podrivanju tadašnje Jugoslavije koštao ga je hapšenja i trogodišnjeg zatvora u kosovskom zatvoru Dubrava zbog oružanog ustanka.

Komandant Calji

Kada je izbio rat na Kosovu 1998. godine, Mustafa je prešao u redove OVK. Kao komandant jedinice BIA, koja je naziv dobila po inicijalima ubijenih članova OVK Bahrija Fazljiua, Iljira Konjuševcija i Agrona Rahmanija, Mustafa je predvodio više od 500 boraca u operativnoj zoni Lab, u regionu Podujeva. Tokom sukoba, bio je poznat pod nadimkom "komandant Calji".

Nakon rata, Mustafa je radio za kosovske obaveštajne službe i nije privlačio puno pažnje.

Između 2006. i 2007. godine bio je i savetnik tadašnjeg premijera Agima Čekua i, za razliku od drugih lidera OVK, bio je gotovo anonimna ličnost, ali je njegov život dobio drugačiji tok kada je 2020. godine uhapšen zbog optužbi za ratne zločine.

Optužbe za ratne zločine

Specijalizovani sud za Kosovo, osnovan 2015. godine za procesuiranje ratnih zločina na Kosovu, pokrenuo je postupak protiv Mustafe, optužujući ga za proizvoljno lišavanje slobode, mučenje i ubistvo pritvorenika u selu Zlaš 1999. godine.

Prema optužnici, Mustafa i njegovi podređeni zločine su činili nad albanskim civilima koje su neosnovano smatrali špijunima, kolaborantima sa srpskim vlastima ili političkim protivnicima.

„Videćete da su žrtve gospodina Mustafe bili kolege kosovski Albanci... Oni nisu bili neprijatelji države Kosovo, nisu bili špijuni, bili su članovi zajednice“, rekao je tužilac Smit na početku suđenja.

U optužnici se navodilo da je zlostavljanje uključivalo premlaćivanje bejzbol palicama, drškama od sekire, paljenje kože svećama i vrelim gvožđem i davanje elektrošokova, ali i pretnje smrću, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj osnovi, saslušavanje i prisilne ili iznuđene izjave i priznanja.

„Kada su, prema iskazu jednog svedoka, pritvoreni tražili vodu, vojnici Mustafine jedinice su urinirali po njima i rekli im: 'Evo vam voda'", rekla je kasnije obrazlažući prvostepenu presudu sudija Feld-Folja.

Mustafa, kako je navela sudija Feld-Folja, lično je mučio dvojicu pritvorenika, jednog je izložio „lažnom pogubljenju", a „bio je prisutan" kada su prebijani drugi pritvoreni.

Kriv za smrt zatvorenika

Teške povrede koje su mu naneli Mustafini ljudi, dovele su i do smrti Hakija Imerija, koji je smatram neprijateljem jer je bio aktivista Demokratskog saveza Kosova.

Raspravno veće utvrdilo je da je po Mustafinom nalogu Imeri najviše zlostavljan, a potom, 19. aprila 1999, u teškom stanju ostavljen u Zlašu bez medicinske pomoći, pred ofanzivom srpskih snaga.

Presudom je, po rečima sudije Feld-Folje, utvrđeno da je taj pritvorenik umro zbog „zlostavljanja i uskraćivanja medicinske pomoći", iako su na njegovom telu kasnije pronađene i rane od metaka za koje sud nije mogao da nesumnjivo utvrdi ko ih je ispalio.

„To ne menja zaključak da je Mustafa odgovoran za njegovu smrt zato što ga nije ni pustio, ni evakuisao", rekla je predsednica veća.

Prvo suđenje u Hagu

Proces Mustafi počeo je 15. septembra 2021, kao prvo suđenje za ratne zločine pred kosovskim sudom u Hagu. Tokom celog postupka je negirao krivicu, a sud uporedio sa nacističkom tajnom policijom.

„Nisam kriv za ono za šta me ovaj Gestapo krivi“, rekao je Mustafa.

Suđenje protiv Mustafe završeno je 2022. godine, kada je prvostepeno osuđen na 26 godina zatvora. Međutim, nakon žalbenog postupka, kazna je smanjena na 22 godine. Pored zatvorske kazne, Mustafi je naloženo da plati odštetu od 207.000 evra žrtvama. Pre nedelju dana Mustafi je Apelacioni sud u Hagu još smanjio kaznu na 15 godina zatvora!

Podrška od Kurtija

Iako se tereti za zločine nad albanskim civilima Mustafa je sve vreme imao veliku podršku albanskog naroda na Kosovu. Pošto je proglašenom krivim "u ime Kosova", to je šokiralo javno mnjenje i izazvalo brojne reakcije građana koji su čak i pokrenuli kampanju "ne u moje ime".

Reagovao je i premijer Aljbin Kurti koji je prvostepenu presudu kojom je osuđen na 26 godina nazvao “nečuvenom”.

„Borba svakog naroda protiv osvajača i okupatora je univerzalno pravo. Neprihvatljivo je kada se oslobodiocu sudi strože od genocidnog agresora. Danas i uvek smo solidarni sa borcima i sa našom OVK“, rekao je tada Kurti.

Glas žrtava ućutkivan

S druge strane, glas žrtava i danas, 25 godina kasnije, na Kosovu je teško čuti. Jedanu od retkih prilika imala je zastupnica Mustafinih žrtava i to u svom uvodnom izlaganju na prvom suđenju.

“Jedanaest hiljada žrtava (rata na Kosovu) bili su civili, neki od njih su bili žrtve pripadnika OVK. Veo ćutanja prekriva neke od tih zločina”, rekla je ona i izrazila "zabrinutost" zbog toga što se na kosovskim trgovima nalaze statue bivših boraca OVK, “dok nema nikoga da se seti žrtava albanskih civila, koje su ubili bivši borci OVK”.