KOmpilacija godine

Čekamo, ali se ne nadamo mnogo. Raspoloženje je koje je obeležilo godinu, pa i njen kraj. Neke od slika koje se ne brišu lako sabrali smo u kompilaciju.

„Protekla godina“, rezimira jedan meštanin Štrpca, „ da vam kažem, hvala Bogu da je prošla. Znači da nije valjala!“ I utisci ostalih građana Kosova o godini koju ispraćamo, ne razlikuju se mnogo.

Ipak, bilo je i trenutaka za pamćenje, pa i za ples. Otkrili smo neke nove boje, ukuse, planove. Poput kosovskog ministra policije, prelazili kilometre samo da bismo uživali u momentu. Jer, kako nam je rekao letos:

„Šta je neobično u tome što sam došao na most na Ibru da popijem kafu“, pitao se Dželjaj Svečlja.

Pre i posle kafe most na Ibru i ove godine ispunjavao je svoju davno ustanovljenu misiju. Prkosio je  novom teretu i zagrebao stare rane.

Neke druge muke stigle su u naletu vode posle eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac. Dok se ne pronađu odgovorni, kažnjavaju se ostali.

Sve u svemu, zatezanje dok se ne pokida. Jedna je od strategija koja je obeležila godinu: redovi, dinar,  banke,  pošte, druge institucije. Sve do zastave. Jedni su je skidali sa zgrada, drugi pokazivali, slavili svoju i čikali. Nije zato neobično što su građani mnogo puta bukvalno propištali od besa.

Ili kako je na Dan albanske zastave, posle dolaska nepozvanih gostiju u Gračanicu, rekao jedan meštanin: „Osećam se poraženo. Nemoćno“.

Bila je ovo i godina tuđih velikih pobeda. Velikih očekivanja i brzog prilagođavanja na nove američke i svetske okolnosti.  

Prilagođavanje istorije stara je disciplina za koju smo se i ove godine kvalifikovali i podigli na viši, digitalni nivo.

Za dokazivanje prošlosti mnogi više nemaju vremena ni strpljenja. Zagledani u budućnost, konačno sa pasošem u ruci, i godinu i probleme mnogi su ostavili  iza sebe.

Ostalima, ostaje da u istom društvu i sa istim željama čekaju ponoć i nove dane.

Srećna Nova godina!