KOmpilacija nedelje 3

Čeka se rešenje za dinare. Tako bi ukratko izgledala još jedna nedelja na Kosovu. Na pragu sledeće, s nadom i strepnjom gledamo ka Briselu i Strazburu. U vezi sa emocijom s kojom gledamo na proleće 1999. godine nema dileme. Ni danas ne boli manje. U ovonedeljnu kompilaciju, osim emocija i sećanja, smestili smo i velike poruke i još veće nerazumevanje.

Da su po dinar ubacili u "kasicu" svaki put kada su ga pomenuli, nakupilo bi se ove nedelje dovoljno da se bar neko zaostalo dugovanje isplati.

"Mi nismo zabranili dinar, nego jedino sredstvo plaćanja je evro", kaže kosovski premijer Aljbin Kurti. Iako se o njemu govori, dinar zapravo nije tema, pojasnio je ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer. Tema je Uredba CBK i njene posledice.

Tako, ovu nedelju završavamo bez pomaka i bez dinara.

"Nema po pitanju dinara nikakvog dogovora", zaključio je i pre kraja nedelje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Možda će sledeće biti. Nova nedelja donosi nove razgovore i mogućnost da se nađe najbolje, ili bar srednje rešenje između onoga što obe strane misle da je jedino ispravno.

"Srpska strana bi htela da to budu dinari, kosovska da to budu evri", podseća Dragiša Mijačić iz Nacionalnog Konventa za Poglavlje 35 na mesecima nerešivu formulu.

Težak je to zadatak i za najbolje đake. Iako bi da se bave drugim temama, novac im je, međutim, nepoznata u svakoj jednačini.

„Ovo je jedna od najtežih odluka od 99. godine“, kaže Živko Životić, direktor OŠ u Bostanu u Kosovskom Pomoravlju.

A treba im verovati, jer ako se neko dobro seća te godine, onda su to građani Kosova.

I da nas nisu podsetili u školi, tog proleća bismo se ove nedelje svakako setili. I 25 godina kasnije sa istim emocijama i zvukom u glavi.

„Sećam se bombi, pucanja prozora, sećam se kako sam se krio ispod stola sa bratom, grlio brata”, kaže Đorđe Borisavljević iz Gračanice koji je za vreme bombardovanja imao pet godina.

Oni stariji decenijama promišljaju da li je moglo i moralo drugačije. Mogući odgovor sada nudi Vuk Drašković, tadašnji šef diplomatije.

“Nikad nažalost nismo propustili priliku da propustimo priliku”, kaže Drašković sećajući se odluka koje su prethodile bombardovanju.

Postoji naravno i drugi pogled na priliku da se drugačije živi. Tako su građani Prištine zahvalni na svemu što su dobili te 99.godine.

“Od bombardiranja smo dobili sve što smo hteli. Hvala bogu što su nas bombardovali i spasili”, poručuju neki od onih koje smo zamolili da pogledaju 25 godina unazad.

I oni i njihove komšije svedoci su da se već decenijama traži  izlaz iz raznih ratova, trauma, kriza. Traži se put  ka boljem društvu. Taj pravac , međutim, mnogo je  teže pogoditi ako su znakovi pored puta, kao novi putokazi širom Kosova,  išarani I nerazumljivi.