Kreiranje novog svetskog poretka - osvajanje i dominacija

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

U svakom veku, kao po nekakvom prirodnom zakonu, međunarodni poredak dobija novo ruho, koje mu odeva uglavnom jedna zemlja koja poseduje moć i volju, intelektualnu i moralnu snagu da čitav međunarodni poredak oblikuje u skladu sa sopstvenim sistemom vrednosti. Uz to, dakako, idu i oružani sukobi, koji nas, nažalost, ne zaobilaze ni ovom, savremenom svetu. Menjalo se kroz istoriju oružje, menjale su se taktike, ali su ciljevi uvek bili isti: osvajanje i dominacija. Ove godine obeležava se 80-godišnjica pobede nad fašizmom, ali međunarodni poredak stvoren na Jalti nakon okončanja Drugog svetskog rata burno se raspada, a naziru se obrisi novog svetskog poretka, zasnovanog na nešto drugačijim temeljima i principima.

Novina u kreiranju novog svetskog poretka biće otvorene karte i jasno definisani, neprikriveni ciljevi. Rusija, sa predsednikom Putinom na čelu, u okviru 16. samita Briksa, kome je predsedavala, jasno je i javno iznela svoje viđenje pravaca razvoja novog multipolarnog međunarodnog poretka, baziranog na iskorišćenju prirodnih resursa i na vraćanju autoriteta UN, kojima je potrebna reformacija. Sa ovim gledištem složili su se svi lideri Briksa.

I dok su se Rusi borili na dva fronta – ratnom u Ukrajini i mirnodopskom frontu jačajući odnose unutar Samita Briksa, SAD i Nato vodili su bitku kolektivnog Zapada na neokolonijalnom potčinjavanju drugih zemalja, ujedno i razbijanju onih sa socijalističkim ideologijom. Međutim, Bajdenova administracija penzionisana je, te se očekuje ispunjenje obećanja koja je davao novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp još u svojoj predsedničkoj kampanji. Na Samitu Briksa u Kazanju ponuđen je korak ka ravnopravnom partnerstvu sa SAD, te su svetu predstavljeni novi vidici, uključujući i osvajanje svemira, ali i ono što je svetu najvažnije: nada da je mir dostižan.

I predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik SAD Donald Tramp u svojim inauguracijskim govorima naglasili su da im je cilj – Mars. No, i jedan i drugi su svesni činjenice da je, da bi stigli tako visoko u planetarnom sistemu, neophodno da se na Zemlji dogovore da svoj put pripremaju bez raznih sukoba i da prirodne resurse koriste za ostvarenje tih ciljeva u miru, prijateljskim i fer odnosima.

Obrisi novog svetskog poretka biće definisani u okviru iščekivanog dijaloga ova dva lidera, a svoju reč daće i predsednik Kine Si Đinping. Da su politički koraci ove tri vodeće administracije najznačajniji za sudbinu sveta, dokazuju i nedavni telefonski razgovori između Si Đinpinga i Trampa, te Si Đinpinga i Putina. Ova trilaterala preko Kine nije nimalo iznenađujuća, bar za nas novinare koji pratimo političke korake ove tri administracije. Putin je na 16. samitu Briksa i na pres-konferenciji u Moskvi 19. decembra svojim odgovorima američkom, britanskom, kineskom i turskom novinaru poslao poruku svetu da narodi ovih država nisu neprijatelji i da će sa njihovim rukovodstvom započeti razgovor na trasiranju novog svetskog poretka.

Iako se očekivalo da će novoizabrani predsednik SAD najsnažnije udariti na Kinu, kao konkurenta u trci za globalno liderstvo, Donald Tramp odstupio je od dugogodišnje američke tradicije, zvanično pozvavši šefa Kine Si Đinpinga na svoju inauguraciju, što je pokazalo volju Amerike za početak nove ere u odnosima između ove dve zemlje. Si Đinping se na ovaj korak novog predsednika SAD odazvao ličnim telefonskim pozivom, potvrdivši spremnost na dijalog i prekid, ili makar ublažavanje, istorijskog konflikta.

Iako su neke, možda, iznenadili ovi video-konferencijski razgovori između lidera Kine sa liderima SAD i Rusije, sasvim se logično uklapaju u kontekst velikih međunarodnih događaja, globalnih previranja usled raspadanja stare arhitekture međunarodnih odnosa. Sve jasnije počinju da se naziru konture novog svetskog poretka, a jasno je, takođe, da će trougao Peking‒Vašington‒Moskva postati važan činilac u kreiranju novog sveta.

Kao što se može primetiti, Evropa je izuzeta iz ovog konteksta, osim ukoliko italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je prisustvovala inauguraciji Donalda Trampa, ne prihvati ulogu novog lidera Evrope, skidajući s trona Evropske unije Britaniju, Francusku i Nemačku. Ako se ćutanje Rusije i Kine ovim povodom može protumačiti kao odobravanje, onda bi i predsedavanje Poljske, odnosno premijera Tuska, imati drugačiji status ukoliko želi da njegova zemlja ima upravljanje delom teritorije Ukrajine.

SAD, sa Trampom na čelu, postaviće drugačije političke i ekonomske odnose i sa Evropom, pre svega sa Francuskom i Nemačkom, gde će ući i Balkan, kome pripada i Srbija. Svakako, svet iščekuje važan samit Putina i Trampa, koji će uz Si Đinpinga biti neraskidiv trougao za kreiranje novog multipolarnog poretka. Svet se nada da će vazduh mira moći da udahne punim plućima, a korak do toga svakako je konstruktivni dijalog za okruglim stolom radi iznalaženja kompromisa koji će trajno utihnuti oružje.