Umesto Berlinskog, izgrađen politički zid između Zapada i Rusije

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Republika Severna Makedonija, u godini kada beleži dve decenije čekanja u predvorju Brisela, licemernom politikom od strane čelnika Evropske unije dovedena je na marginu evropskih perspektiva. Evroatlantske integracije stopirane su bilateralnom politikom od strane suseda, koja odstupa i od generalne spoljne politike Evropske unije.

Novoimenovana komesarka za proširenje EU Marta Kos u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta rekla je da je raspoloženje za proširenje EU vidljivo pozitivnije sada nego u proteklim godinama, te da se nada da će tokom ovog mandata Evropske komisije makar jedna zemlja iz procesa proširenja dostići „ciljnu liniju”. Kada je reč o Severnoj Makedoniji, ona najpre mora sprovesti ustavne promene.

Koliko će ovaj proces trajati, neizvesno je, budući da, sa jedne strane, EU ne pruža garancije Severnoj Makedoniji da će imati nesmetan evrointegrativni put, a sa druge strane, inauguracijom Donalda Trampa počinje nezaustavljiv proces formiranja multipolarnog sveta. Otvoreno je pitanje da li će moći da se oblikuje bez velikih konflikata, putem konstruktivnog dogovora, budući da je, u uslovima sadašnje krize, jedinstvo Zapada i Rusije srušeno.

Figurativno rečeno, umesto Berlinskog zida, koji je postojao između NATO-a i Varšavskog pakta, izgrađen je politički zid između Zapada i Rusije. Ova globalna strujanja u izgradnji novog multipolarnog sveta uticaće dakako i na sam status EU, pa i na njeno proširenje novim članicama, te je pitanje da li će EU zadržati nadnacionalni status koji je zadobila još 1951. godine integracijom Belgije, Francuske, Italije, Nemačke, Luksemburga i Holandije.

Severnoj Makedoniji i dalje je pristup Evropskoj uniji primarni strateški cilj, ali joj perspektivu evrointegrativnih procesa ne garantuje ni sam dogovor o bezbednosti i odbrambenom partnerstvu sa Evropskom unijom, potpisan prošle godine. Najveću nadu u okviru podrške na evrointegrativnom putu rukovodstvo ove države, predvođeno partijom VMRO-DPMNE, sa premijerom Hristijanom Mickoskim na čelu, vidi u SAD, sa kojima je, nakon osamostaljenja Makedonije iz SFR Jugoslavije, ova država potpisala vojno-politički strateški dogovor, te se nada da će Amerikanci ubediti Bugare da uklone barijeru na makedonskom evrointegrativnom putu, ali i da spreče ostale susede da se mešaju u ovaj strateški cilj zemlje.

Sa kakvim optimizmom će se makedonski premijer Mickoski vratiti iz Vašingtona, gde će, kao jedini državnik sa ovih prostora, prisustvovati Trampovoj inauguraciji, videćemo nakon njegovog povratka u Skoplje. Ipak, jasno je i neosporno da će Severna Makedonija, kao i sve balkanske zemlje, morati da sačeka svoje mesto na listi prioriteta koju će sačiniti Putin i Tramp na samitu koji je značajan za pravac razvoja čitavog sveta. Dakako, taj samit odrediće i pravce razvoja EU, kao i NATO-a.

„Koncept evropske bezbednosne strukture zasnovan je na evroatlantskom modelu sa NATO-om kao centrom, pod dominacijom SAD. Prvo pitanje koje se postavlja jeste od koga treba braniti Evropu. Ko joj je pretio krajem 1990-ih? Zašto je NATO, nakon raspuštanja Varšavskog pakta, ne samo nastavio da postoji već i počeo da se širi na Istok? Rusija smatra da je ovaj model neodrživ i da čitav koncept evropske bezbednosti, utemeljen u dokumentima OEBS-a, mora biti revidiran. Ovaj koncept nije samo u krizi – on je uništen”, izneo je direktor Odeljenja za planiranje spoljne politike Ministarstva spoljnih poslova Rusije A. J. Drobinin u intervjuu za mađarski medij „Megostas”.

Elem, dok je Rusija otvarala vrata novom multipolarnom svetu okupivši mnogoljudne zemlje sa prirodnim resursima i snažeći BRIKS i Šangajsku organizaciju za saradnju, Zapad je usmerio svoje snage na vojni poraz Rusije u Ukrajini. Novoimenovanom predsedniku SAD biće potrebna politička kondicija kako bi se izbegla snaga velikih konflikata, zbog čega će evropska odluka o proširenju ipak biti na čekanju. Rusija i članice BRIKS-a, na osnovu onoga što smo imali prilike da čujemo u Kazanju i u Moskvi od predsednika Rusije Vladimira Putina, polaze od političkih realnosti, a odnosi među članicama BRIKS-a učvršćeni su i ekonomskim i političkim temeljima kvalitetnog bilateralnog partnerstva.

Po mišljenju Putina, kao i Lavrova, rusko-kineski tandem je važan stabilizujući faktor u međunarodnoj politici koji obuzdava hegemonističke ambicije nekih država. I Putin i ministar inostranih poslova Ruske Federacije u više navrata naglasili su nadu da će BRIKS u budućnosti dovesti do pravičnijeg svetskog poretka, zasnovanog na ravnopravnim odnosima i uzajamnom poštovanju. Ovi principi već definišu funkcionisanje organizacija kao što je, uz BRIKS, Šangajska organizacija za saradnju.

Dakle, jasno je da je prioritet za Trampa i njegovu administraciju susret sa Vladimirom Putinom, predsednikom Ruske Federacije, koji će se održati na nekom neutralnom kutku ove planete, kako bi se zaustavio ratni vihor koji se nezvanično vodi između NATO pakta i Rusije. U sklopu bezbednosne arhitekture i stvaranja multipolarnog sveta, na Samitu Putin‒Tramp može se očekivati i otvaranje bezbednosnog pitanja koje će obuhvatiti i stagnaciju razvoja EU, kao i njeno proširenje, kome teže zemlje bivše Jugoslavije i Albanija. Takođe, pitanje Kosova i Metohije ostaće još neko vreme otvoreno.