Putin i Tramp do „nove Jalte” preko novinara

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin tradicionalno, i u decembru prošle godine, ugostio je na svojoj godišnjoj pres-konferenciji predstavnike najznačajnijih svetskih medija, među kojima je bio i potpisnik ovih redova. Osim na pitanja ruskih građana, predsednik ove velike i značajne zemlje u svetu odgovarao je četiri i po sata na pitanja novinara, kao važnih subjekata na svetskoj političkoj sceni. Time je Vladimir Putin pokazao da je jedan od retkih državnika u svetu koji, na sebi svojstven način, doprinosi vraćanju novinarstva na mesto koje mu i pripada u tokovima savremenog sveta, a naročito danas, kada čovečanstvu preti treći svetski rat.

U poslednjem kvartalu prošle godine, i na 16. Samitu Briksaa, u Kazanju, i na godišnjoj konferenciji u Moskvi, Vladimir Putin istakao je spremnost Rusije na pregovore, ali je istakao  da suprotna strana i dalje odbacuje. I ovom prilikom on je poslao jasnu poruku celom svetu i svim članicama UN: pregovaraće o svemu što nije na uštrb interesa Rusije, ali samo sa legitimnim i legalnim predstavnicima država i njihovih institucija. Mislio je, naravno, na to da Zelenski nema legitimitet, te da će Rusija razgovarati sa Zelenskim ako on izađe na izbore i dobije legitimni mandat. Dakle, sasvim je sigurno da će sudbina Ukrajine zavisiti od dijaloga za okruglim stolom za kojim će sedeti samo predsednici Ruske Federacije i SAD.

Kako smo saznala u Moskvi, na osnovu izjava Jurija Ušakova, pomoćnika predsednika Ruske Federacije, zapravo postoji nekoliko predloga zemalja koje su spremne da organizuju platformu za pregovore Putina i Trampa. To govori da proces dogovaranja formata pregovora već postoji, što je, svakako, veliki korak napred. Koja će zemlja ili koji grad biti „nova Jalta” – neizvesno je. Ono što je sigurno - Beograd to, u ovoj geopolitičkoj situaciji, ne može biti. Možda bi se neke naznake o mestu susreta mogle dobiti na obeležavanju godišnjice Krimske konferencije na Jalti, 4. februara. Moglo bi se naslutiti da će upravo Ušakov - koji je, kao bivši ambasador Rusije u SAD, odličan poznavalac prilika u Americi, i koji je bio predsednik organizacionog odbora za Samit Briksa u Kazanju - biti glavni čovek Rusije u organizaciji budućeg samita Putin-Tramp.

Putin je uputio indirektan poziv novoizabranom predsedniku Amerike za susret nakon njegove inauguracije. Mediji su ovu poruku preneli do Trampa, koji je, takođe preko medija, odgovorio da će se prvom prilikom sresti sa Putinom i razgovarati o situaciji u Ukrajini.

Na sastanku ova dva lidera moglo bi doći do kompromisa zasnovanog na ruskim uslovima i predlozima. Sa druge strane, još u američkoj predsedničkoj kampanji Trampov potpredsednik Vens vidi mogućnost zamrzavanja rata na deset godina i stvaranja tampon zone između zaraćenih strana, u kojoj bi bile stacionirane međunarodne mirovne snage, što bi bilo nalik modelu Karlovačkog mira (pre 325 godina), koji daje iskustvo da će u daljem razvoju događaja dve strane sesti za sto  sa osvojenim pozicijama na terenu.

To bi moglo značiti i da će doći do podele Ukrajine na tri dela - da istočni deo bude pripojen Rusiji, zapadni deo dat na upravljanje Mađarskoj, Rumuniji i Poljskoj, ali pod kontrolom SAD, a da središni deo, uključujući Kijev, kao država bude pod kontrolom Rusije. Moguće je i da oživi tvorevina nalik na Berlinski zid. Prema nezvaničnim informacijama iz diplomatskih izvora u Moskvi, Ukrajina bi mogla biti podeljena slično kako je Nemačka bila podeljena posle Drugog svetskog rata.Ovoga puta dogovor bi bio izmedju lidera Rusije i Amerike.

Putin je i ovom prilikom pokazao veštinu narodne diplomatije, približivši svoje stavove ne samo ruskom narodu već i američkim i britanskim narodima, odgovarajući na direktna pitanja njihovih novinara. Od njega je stigla i poruka sa kojom su se saglasili i lideri Briksa, a to je: svetu je potreban novi, održivi međunarodni poredak zasnovan na reformisanom mehanizmu - UN.

Kako bi saznali svoje mesto u novom svetskom poretku, balkanski narodi će pak morati da sačekaju da se ova istorijska saga ispiše do poslednjih redova, jer deluje da je Balkan van centra pažnje, u ovoj fazi. Pitanje potpisnika ovih redova kao  specijalnog izveštača „Politike” o sudbini Balkana, ni na Samitu Briksa u Kazanju, ni na godišnjoj pres-konferenciji u Moskvi nije dobilo priliku da bude postavljeno, što  indirektno ukazuje na to da Srbija i Balkan nisu tema dnevnog reda u ovom trenutku, na prvom susretu Putina i Trampa, koji obojica trasiraju preko novinara.