Kurti se predomislio oko Dečana: Efekat Eskobarovog dolaska i zašto je imovina SPC tabu tema na Kosovu

"Jedan od kosovskih paradoksa je da lokalna samouprava u Dečanima već osam godina potpuno ignoriše rešenje najviše pravne instance - Ustavnog suda. Današnja iznuđena odluka vlade Aljbina Kurtija da se dosuđena 24 hektara konačno uknjiže na manastir Visoki Dečani, kao "cena" mogućeg učlanjenja Kosova u Savet Evrope, potvrdila je u čijoj fioci je to rešenje stajalo prethodnih nekoliko godina"

Priredio: Miloš Garić

Kosovo neće moći da uđe u Savet Evrope dok albanski politički lideri ne budu sproveli odluku Ustavnog suda iz 2016. godine o vraćanju 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani. Ovo je u prethodnih desetak dana izgovoreno više puta sa najznačajnijih međunarodnih adresa i čini se, zaista, da oko pomenutog dela dečanske imovine postoji slaganje čak i u onim krugovima na Zapadu, koji su do sada imali ogromnu dozu tolerancije prema brojnim kršenjima pravnih obaveza vlasti u Prištini.

Svako ko i malo poznaje način razmišljanja i politiku aktuelnog premijera Aljbina Kurtija, zna da je on istrajan u svojoj rigidnoj politici prema bilo kakvom srpskom prisustvu i pravu na Kosovu, i u vezi s tim apsolutno protivan ostvarenju imovinskih prava Srpske pravoslavne crkve, ali današnji dolazak specijalnog izaslanika američkog Stejt departmenta Gabrijela Eskobara u Prištinu pokazao je da neke stvari, ipak, mogu da se menjaju. 

Stara srpska poslovica kaže - i nad popom ima pop. Koliko i na koji način je Vlada SAD uticala na Kurtijevo razmišljanje u ovom slučaju ostaće tajna, kako god, on se predomislio i odlučio da postupi po davnašnjem rešenju Ustavnog suda o vraćanju zemljišta Visokim Dečanima. 

Zanimljivo je da se ova tačka našla na dnevnom redu Kosovske vlade odmah nakon sastanka koji je jutros Gabrijel Eskobar obavio u Prištini sa predsednicom Vjosom Osmani, u vezi sa ukidanjem dinara i obavezom o formiranju ZSO. Dakle, i bez sastanka Eskobara sa Kurtijem.

U tom pogledu, nema dileme da je odustajanje od dalje blokade vraćanja zemljišta Visokim Dečanima za Kurtija bolna odluka, jer je on po mnogim ocenama bio spreman i da žrtvuje moguće učlanjenje Kosova u Savet Evrope kako bi sprečio da se manastirsko imanje “proširi”, makar i za samo 24 presuđena hektara izvan sadašnjeg zida i bodljikave žice. Ipak, doneo je odluku koja pokazuje da nije "nesalomiv", i videćemo kako će to uticati na njegovu dalju političku karijeru. 

Vratimo se ovde osnovnoj temi, imovini SPC na Kosovu i pitanju zbog čega albanska politička elita toliko odbija da prihvati neke neosporne činjenice u vezi s tim.

Istorijski podaci, naime, govore da je manastir Visoki Dečani nekada u svom posedu imao više stotina hektara, skoro kompletan prostor na kome se danas nalazi grad Dečani, a gde od leta 1999. apsolutnu većinu čine Albanci. Da podsetimo, radi se o manastiru koga ekstremni Albanci inače svojataju i bez ikakvih osnova pripisuju albanskom nasleđu, iako su na njega u prethodnih dvadesetak godina potezali minobacače i planirali terorističke napade, pa je pod 24-satnom zaštitom Kfora. Šta bi tek bilo da ga ne smatraju svojim?

Lokalna vlast protiv 

Stvari su se od srednjevekovnog vremena, od srpskog pa osmanskog carstva, preko prve i druge Jugoslavije do današnjih dana, za Visoke Dečane i ostale srpske manastire dramatično menjale. Sva je prilika da bi sadašnjom sudbinom SPC na Kosovu, da je među živima, bio izuzetno zadovoljan drug Edvard Kardelj. Jer, od 1945. i uspostavljanja komunističke vlasti, agrarnim reformama i propisima koji su tada doneti, brojnim srpskim bogomoljama na Kosovu oduzeta je ogromna imovina, a posebno plodno zemljište i šuma, kojima je raspolagala Srpska pravoslavna crkva.

Na Kosovu je danas pominjanje imovine SPC tabu tema među albanskim političarima. Predsednik opštine Dečani Baškim Ramosaj, na primer, više puta je poručio da odluku suda u Prištini o vraćanju oduzete zemlje manastiru nikada neće poštovati. I, treba mu verovati. Videćemo zato i kako će se današnja odluka Kurtijeve vlade dalje u praksi sprovoditi. I, da li će monasima u Dečanima biti dopušteno da slobodno koriste manastirsko zemljište. Ne bi, nažalost, bio prvi put da se neke odluke kosovskih vlasti u praksi ne sprovode, ako su u interesu srpske strane. 

"Eparhiju raško-prizrensku, ni manastir Visoki Dečani, niko iz kosovskih institucija nije kontaktirao u vezi izvršenja odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine u vezi zemlje manastira. Poslednjih godina svedoci smo više izjava najviših kosovskih zvaničnika da odluka Ustavnog Suda o zemlji manastira Dečani navodno nije legalno donesena i da ne može biti izvršena i da o njoj treba da se vodi nekakav dijalog sa Crkvom", rekli su pre nekoliko dana iz Eparhije za Kosovo onlajn.

I dok u Beogradu pozvani stručnjaci za crkvena pitanja na ovu temu izbegavaju da govore, i ostavljaju nadležnima u SPC da se oko toga bore i izjašnjavaju, potpuno je jasno da je pitanje dečanskog zemljišta samo mali deo onoga što je na Kosovu uzurpirano i oteto.

Na ogromnu i vrednu imovinu koja je oduzeta srpskim manastirima ukazuje istoričar Aleksandar Gudžić iz Gračanice.

“Ne znam precizne podatke koliko je ukupno zemljišta oduzeto SPC nakon Drugog svetskog rata, ali znam da je manastirima Visoki Dečani i Gračanica u jednom danu na Vidovdan 1947. oduzeto preko 1.000 hektara zemljišta - šuma, livada, obradivih površina. I da su Dečani i Gračanica preko noći postali siromašni manastiri koji zavise od milostinje vernika”, napominje Gudžić.

Na pitanje zašto albanski funkcioneri na Kosovu ne žele da vrate imovinu SPC, on za Kosovo onlajn kaže da je to najbolji pokazatelj današnjeg stanja na Kosovu.

“Vrate ponešto tek pod pritiskom. Do pre par godina je Agencija za borbu protiv korupcije u Prištini protivpravno i bez naknade koristila prostorije crkve u Prištini, te je te pod pritiskom domaće i međunarodne javnosti pristala da plaća rentu Eparhiji raško – prizrenskoj. Ali, činjenica je da kosovske institucije, kao ni država Srbija devedesetih godina prošlog veka, ni crkvi ni pojedincima nisu vratili imovinu koju su oduzele komunističke vlasti nakon Drugog svetskog rata. Današnje političke elite kosovskih Albanaca ne pokazuju spremnost i političku volju da vrate oduzetu imovinu, a najpoznatiji primer je manastir Visoki Dečani gde lokalna samouprava odbija da implementira presudu Ustavnog suda i vrati 24 hektara zemljišta ovom manastiru. To je taj kosovski paradoks u kome je na terenu lokalna samouprava jača od najviše pravne instance, to sve govori u kakvom mi danas Kosovu živimo”, objašnjava Gudžić.

U Prištini beže od istine

Književnik i novinar Živojin Rakočević iz Gračanice ukazuje da će restitucija na Kosovu morati da se dogodi.

“Povratak i upis u katastar 24 hektara zemlje Visokih Dečana samo je delić – gotovo trun, imovine i objekata koji bi trebalo da se vrate srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu i Metohiji. Svaki put kada se pomene ta zemlja pred nama su njive, šume, pašnjaci, zgrade, konaci, poslovni prostori u gradovima koji su oteti od strane komunista i legalizovani poslednjom uzurpacijom kosovskog sistema. Restitucija će se sigurno dogoditi i vlasti, jako dobro znaju, da povratak zemlje visokim Dečanima jeste jedna vrsta uvoda u restituciju. Zamislite samo koliko osirotelom Deviču treba da se vrati ono što mu je oteto. Zbog svega toga vlasti nastoje da se odbrane od istine i činjenice da se privatna imovina SPC koja je sticana više od 700 godina mora vratiti svojim vlasnicima”, istakao je Živojin Rakočević za Kosovo onlajn.

Direktorka Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice Jovana Radosavljević, podseća da odluka Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine o manastiru Visoki Dečani već osam godina čeka na svoje izvršenje, iako je to odluka koja je obavezujuća i konačna.

“Najčešći izgovori koje smo mogli čuti od kosovskih zvaničnika su da odluka Ustavnog suda o zemlji manastira Dečani navodno nije legalno doneta i da ne može biti izvršena, kao i da o njoj treba da se vodi nekakav dijalog sa Crkvom, jer je to nekakva “Miloševićeva odluka”. Ovo odbijanje sprovođenja odluke najviše instance vlasti na Kosovu nije jedino, tu je između ostalog i odluka Ustavnog suda o Zajednici opština sa srpskom većinom, koje pored serije odluka sadašnje kosovske vlade donetih i sprovedenih jednostrano, a ne u duhu dijaloga ili želje za smislenom integracijom Srba, samo dodatno produbljuje nepoverenje između kosovskih Srba i kosovskih institucija, ali i jaz između srpske i albanske zajednice na Kosovu”, ukazuje Jovana Radosavljević.

Ona naglašava da je osam godina kasnije pritisak na vlasti na Kosovu da odluku suda sprovedu “jači nego ikad”.

“To je posebno jer se sprovođenje ove odluke vidi kao jedan od uslova prijema Kosova u Savet Evrope. Sa dosadašnjom praksom, ali i narativom koji prati Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu, bilo je teško da dođe do primene odluke Ustavnog suda Kosova, ali i bilo kakvog konstruktivnog pomeranja po drugim pitanjima kao što je na primer odluka Centralne banke Kosova ili usmena odluka o zabrani uvoza robe iz Srbije. Sprovođenje ove odluke bi se percipiralo kao ustupak Srbiji, a vladajuća partija na Kosovu to ne želi sebi da dozvoli, posebno ne u izbornoj godini”, zaključuje Radosavljević.