KO je KO - Marin Le Pen: Francuska političarka koja bi povukla priznanje nezavisnosti Kosova

Francuska političarka Marin Le Pen, čija je stranka Nacionalno okupljanje prvi put ostvarila značajan uspeh na izborima za francuski Senat, ima dosledan stav po pitanju suvereniteta Srbije i smatra da jednostrani potezi Prištine ne doprinose stabilnosti i miru u regionu.

Marin Le Pen je tokom političke karijere više puta izjavljivala da Kosovo ne treba da bude nezavisno i da je Srbima učinjena velika nepravda.

Tokom izborne kampanje 2017. godine, ona je poručila da bi poništila francusko priznanje Kosova ako pobedi, navodeći da je Kosovo „sveta srpska i hrišćanska zemlja“.

„Kosovo je sveta srpska i hrišćanska zemlja, koja je poslednja brana stvaranju nove Islamske države u Evropi. Prema Srbima je načinjena ogromna nepravda devedesetih i Evropa je dužna da tu nepravdu ispravi“, rekla je tada Le Pen.

U novijem periodu i tokom kasnijih izbornih ciklusa, Le Pen i njena partija su ređe pominjali poništavanje priznanja nezavisnosti Kosova, mada su anti-Nato i antievropski stavovi ostali nepromenjeni.

Odnos prema Srbiji

Le Pen je u nekoliko navrata kritikovala odnos evropskih zvaničnika prema Srbiji, protivi se njenom članstvu u Evropskoj uniji, jer ni sama ne voli taj evropski projekat.

Ona je poručila da je bila šokirana odnosom svoje zemlje prema Srbiji i njenom predsedniku prilikom obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata.

„Bila sam prilično šokirana načinom na koji su se odnosili prema predsedniku Srbije, dok je predsednik Kosova, zemlje koja nije postojala 1914-1918, bio odmah iza Emanuela Makrona. Koliko se sećam, Srbija je izgubila u tom ratu četvrtinu stanovništva“, navela je Le Pen 2018. godine.

Kada je reč o proširenju EU, ona tvrdi da je svako proširenje loše.

„Srbija nam je prijateljska zemlja. A, kada smo nekome prijatelji i kada ga volite, ne zovemo ga da nam se pridruži u košmaru. Ulazak u EU je siguran put za bankrot, za urušavanje društvenog napretka postignutog proteklih pedeset godina“, tvrdila je Le Pen 2016. godine.

Politika prema Natou

Le Pen se zalaže se za izlazak Francuske iz Natoa. Takva politika bi podrazumevala i povlačenje francuskih vojnika iz svih zajedničkih ili potčinjenih komandnih struktura Alijanse, među kojima je i Kfor.

U delu programa o politici odbrane tokom predsedničkih izbora 2022. godine, Le Pen je govorila da će Francuska nastojati da ojača i produbi sva strateška partnerstva, koja je već sklopila u ključnim oblastima, a nastojaće da uđe i u nova, sa Grčkom i Kiprom u Evropi, kojima bio trebalo pridodati Mađarsku i Srbiju.

Nova predsednička kandidatura

Le Pen je lidersku poziciju u stranci Nacionalni front, kasnije preimenovanu u Nacionalno okupljanje, preuzela od oca, Žan-Mari Le Pena. Bila je kandidatkinja te stranke na francuskim predsedničkim izborima 2012, 2017. i 2022. godine. 

Posle predsedničkih izbora 2022. godine, podnela je ostavku na funkciju predsednice stranke, a 2025. godine je proglašena krivom za proneveru i zabranjeno joj je pet godina da se kandiduje za javne funkcije. Ta kazna je smanjena posle žalbe, čime je stekla pravo da se kandiduje na predsedničkim izborima 2027. godine.

Na poslednjim izborima održanim u nedelju 27.septembra osvojili su 14 mesta u Senatu.

Biografija

Rođena je 5. avgusta 1968. godine u Neji sir Sen, u blizini Pariza, a po struci je advokatica.

Ćerka je Žan-Mari Le Pena, osnivača Nacionalnog fronta, stranke koja je 2018. promenila naziv u Nacionalno okupljanje. U politiku je ušla još kao tinejdžerka, a 2011. godine nasledila je oca na čelu stranke.

Časopis Tajm je proglasio Le Pen jednom od 100 najuticajnijih ljudi na svetu 2011. i 2015. godine. Časopis Politiko ju je proglasio 2016. godine drugom najuticajnijom poslanicom u Evropskom parlamentu, posle predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca. U januaru 2024. godine, posle višemesečnog rasta broja glasova u anketama i prvi put ikada, Le Pen je postala najpopularnija političarka u Francuskoj.