Izborni "cunami" u Francuskoj: Menja li Pariz odnos prema Zapadnom Balkanu i Kosovu?

Za matematičare je to jednačina sa tri nepoznate, ali za političke stručnjake upravo završeni parlamentarni izbori više su u domenu vremenske prognoze: Francusku čeka "politički vrelo leto". Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da će od izgleda nove vlade zavisiti i da li će i koliko Francuska promeniti odnos prema Zapadnom Balkanu, Srbiji i pregovorima Beograda i Prištine.

Piše: Arsenije Vučković

Nakon drugog kruga vanrednih parlamentarnih izbora, francuski parlament dobio je tri dominantne stranke.

Najviše poslanika ima levičarska koalicija okupljena oko “Novog narodnog fronta”, a sledi koalicija oko partije predsednika Emanuela Makrona.

Mada sa najviše ikada dobijenih glasova, gubitnikom izbora može se nazvati Nacionalno okupljanje Marin Le Pen koja je prema svim prognozama trebalo da osvoji najviše glasova.

Bez obzira što ni jedna od stranaka ne može sama da formira vladu i što će uslediti postizborna kombinatorika, premijer Gabrijel Atal je odmah nakon izbora najavio da će podneti ostavku.

"Znam da u svetlu rezultata ove večeri mnogi Francuzi osećaju oblik neizvesnosti u pogledu budućnosti, pošto se nije pojavila apsolutna većina. Naša zemlja doživljava političku situaciju bez presedana i sprema se da dočeka svet za nekoliko nedelja. Stoga ću očito preuzimati svoje dužnosti onoliko dugo koliko dužnost bude zahtevala", kazao je Atal.

Aksiomi i kombinatorika

Stručnjak za istoriju međunarodnih odnosa, istoričar Stanislav Sretenović kaže da izborni rezultati u Francuskoj nisu iznenađenje i da bez obzira što ni jedna stranka nema većinu, postoji mogućnost da stranka predsednika Emanuela Makrona mogla da okupi levo-desnu koaliciju koja bi imala većinu u parlamentu.

“U ovoj situaciji vidim da bi Makronistička grupacija koja je osvojila oko 160 poslanika ipak mogla da formira koaliciju koja bi okupljala i umerenu levicu i umerenu desnicu. Ovi izbori su pokazali da je veliki koalicioni potencijal klasične ‘degolističke partije’ - Republikanaca koji su dobili 65 poslanika. Ako bi došlo do raspada levičarske koalicije koja sadrži u sebi ekstremne levičare kao što su Melanšolisti i Komunisti, ako bi se Socijalisti i Ekolosti odvojili, oni bi sa Makronističkim centrum i ovom partijom Republikanaca možda bi mogli da formiraju jednu centristričku, umereno levičarsko-desničarsku koaliciju koja bi možda mogla da ima apsolutnu većinu od 289 od 577”, kaže za Kosovo onlajn Sretenović.

Kaže da za njega nije iznenađenje što Nacionalni front Marin Le Pen nije pobedio i to objašnjava - francuskim aksiomom.

“Ovo je bila jedna od dve mogućnosti posle prvog kruga francuskih izbora kada je Nacionalni front došao na prvo mesto. Pokazalo se da aksiom francuske unutrašnje politike i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima uvek funkcioniše, a to je - kada je Nacionalni front na prvom mestu, druga ili treća partija ili grupacija partija ili cela Francuska se okuplja da ih spreči da pobedi. To je funkcionisalo i ovog puta”, ističe Sretenović.

U slučaju da Markon uspe da formira novu vladu, Francuska neće menjati svoju spoljnu politiku.

“Srbija nije glavna tema francuske spoljne politike. Dok se dođe do Srbije moraće da se prođe kroz puno drugih važnih tema za Francusku. Osnovne teme spoljne politike od 1945. godine i ranije, tokom 19. veka je odnos sa Nemačkom. To je konstanta francuske spoljne politike. U tim prioritetima su i atlanska savezništva, pre svega sa SAD. Treći nivo je odnos prema ratu u Ukrajini i celokupni stav Francuske prema ostalim neuralgičnim tačkama u svetu: Africi, Indokini... U svakom slučaju jugoistok Evrope će biti poslednji kojim će se Francuzi baviti”, kaže Sretenović.

Slično je, ističe i kada je reč o dijalogu između Beograda i Prištine.

“Francuska svakako doprinosi dijalogu, doprinosi traženju rešenja koje će biti prihvatiljivo za sve strane. Ona je u svom pristupu nešto blaža nego Nemačka i to smo mogli da vidimo kod blokiranja Kosova u Savetu Evropu. Međutim, suštinska pitanje oko pritiska na Srbiju da prizna samoproglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine neće se menjati. Francuzi će ostati na tom zahtevu, a moguće da će se ipak insistirati prvenstveno na konkretnim rešenjima na terenu, za dobrobit svih građana, i Srba i Albanaca, a da će možda taj vrlo neprijatan zahtev koji je protiv srpskih interesa koji Srbija ne može da prihvati možda će ipak ići u drugi plan”, naglašava Sretenović.

Prognoze i promašaji

S druge strane, francuski istoričar i profesor geopolitike Univerziteta u Versaju Aleksis Trud u razgovoru za Kosovo onlajn rezultate izbora ocenjuje kao “izuzetno važan istorijski momenat za Francusku”, te će se to reflektovati i na dosadašnji tvrd stav prema Srbiji i Kosovu.

“Do pre par  godina sve velike stranke, Socijalistička stranka i naročito desna Konzervativna stranka bile su strogo za Albance. Imali su poslanike poput Olivijea Dožona koji je prethodno radio za Kušnera. Ti ljudi su bili strogo opredeljeni prema Albancima. Sećamo se i Kušnera, Levija, levičara... Te stranke koje su vladale Francuskom više od 30 godina su sada vrlo male stranke. I na desnici Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i na levici Novi narodni front Žan-Lik Melanšon mnogo su više opredeljeni prema Srbima. Marin Le Pen je razgovarala i sa Vučićem i sa Dodikom u Parizu. Stranka Melanšoa je strogo opredeljena za Rusiju, anti Nato i vrlo dobro poznaju balkanske teme i vrlo dobro se opredeljuju prema Srbima”, naglašava Trud.

Zato ne isključuje mogućnost i francuskog otpriznavanja Kosova.

“Mislim da prvi put posle 25 godina, od Nato bombardovanja da će neki novi lideri biti vrlo strogi protiv kosovskog priznanja”, kaže Trudi.

Istovremeno, treba očekivati promene kako u unutrašnjoj, tako i spoljnoj politici Francuskoj.

“S jedne strane izbori dokazuju da će biti neka vrsta blokade reformi u Francuskoj i obrazovanja, imigrantske politike i svesocijalne ili penzione politike. A s druge strane, mislim da će rezultati izbora deblokirati, otvoriti novu eru na međunarodnoj sceni. Bilo da vladu formira Nacionalno okupljanje ili Novi narodni front koji se spore po unutrašnjim pitanjima imaju isti pogled prema Rusiji, Kini, novom svetskom poretku. Možemo očekivati novu politiku što će Francuskoj dati bolju ulogu na međunarodnoj sceni i nadam se da će Srbiji dati više mogućnosti da se približi Francuskoj”, ocenjuje Trud.

Ishod ovih izbora, naglašava, označava i činjenica da su prvi put većinske stranke izgubile taj status u parlamentu i da se to nije dogodilo od vremena Šarl De Gola.

“Ni jedna stranka nije dostigla većinu što se do sada nije dogodilo u Francuskoj. Od De Gola, 1958. godine svaki put pobećuju većinske stranke. Prvi put one nemaju većinu i bilo koja vlada koju predsednik izabere ona će imati velike teškoće da upravlja Francuskom”, kaže Trud.

Naglašava da su rezultati izbora bili potpuno iznenađenje, ali i činjenica da su institucije koje se bave procenama - prvi put u istoriji ove zemlje - pogrešile u svojim analizama.

“Sve ankete su govorile, posebno između prvog i drugog kruga izbora da će Nacionalno okupljanje, stranka Marin Le Pen imati 200-220 poslanika. Rezultat je mnogo manji jer su dobili oko 150 što je vrlo dobro za njih jer su duplirali broj svojih poslanika. To u istraživanju javnog mnjenja u Francuskoj nikada se nije dogodilo da se napravi tolika greška u projekcijama”, naglašava Trud.

Pet scenarija

Predsednik udruženja „Svi Srbi u Parizu“ Saša Pešić ocenjuje da su rezultati izbora u Francuskoj pokazali stepen podeljenosti društva i da je pet scenarija oko formiranja nove vlade, ali da Francuska najverovatnije neće promeniti svoju politiku prema Srbiji.

“Ovi parlamentarni izbori su pokazali još jednu podelu u francuskom društvu. Posle socijalnih i etničkih podela vidimo da je Francuska podeljena na tri bloka. Jedan blok je predsednika Emanuela Makrona, drugi levičarski blok i koalicija leve struje i treći Nacionalno okupljanje. Pomalo je neočekivani rezultati znajući da su sve projekcije i istraživanja govorili da će Nacionalno okupljanje odneti najveći broj glasova. To je rezultat prećutne podrške između Emanuela Makrona i Levog centra”, kaže Pešić za Kosovo onlajn.

Naglašava da je ukupno pet scenarija na koji način može da se formira nova vlada Francuske.

“Prvi scenario je da Narodni front koji je osvojio najveći broj glasova bez obzira što nema apsolutnu većinu da formira vladu. Drugi scenario je da Emanuel Makron i njegova stranka formira manjinsku vladu uz podršku Republikanaca. Treći scenario je Makron, poput Nemačke, napravi vladu sa Republikancima i Socijalistima koji su u Narodnom frontu, ali su ga iznedrili kao političara jer je bio u vladi Olanda ministar ekonomije. Četvrti scenario je da imamo tehničku vladu koja bi nastavila mandat i poslednji scenario je da Francuska uđe u institucionalnu krizu gde bi se možda u doglednom period išlo na novo raspisivanje izbora”, kaže Pešić.

U slučaju da vlasti ostane stranka predsednika Emanuela Makrona ne očekuje promenu u politici prema Srbiji.

“Neće radikalno Francuska promeniti politiku u vezi Srbiji. Da je makar relativnu većinu imalo Nacionalno okupljanje verovatno bi se neke stvari i promenile, možda ne radikalno i ne u doglednom vremenu. Znamo da u Nacionalnom okupljanju već imamo par istaknutih političara srpskog porekla, Aleksandra Nikolića, Stefana Miloševića i Andrea Kotarca. Oni nažalost nisu uspeli u drugom krugu da dobiju poslaničko mesto. Međutim, sa leve strane imamo Melanšona koji je poslednjih godina, naročito 2018. govorio kako Kosovo nije završena priča i kako je Kosovo sastavni deo Srbije”, ističe Pešić.