Bezbednost i budućnost koju zaslužuje svaka zajednica na Kosovu počinju dijalogom

Svet je bučan i iz dana u dan postaje sve bučniji. Međutim, glasnoća ne znači i jasnoću. Širom društava uočava se poznat obrazac: stavovi postaju tvrđi, jezik oštriji, a ljudi sve češće govore jedni pored drugih, umesto jedni sa drugima. Dana 10. juna svet prvi put obeležava Međunarodni dan dijaloga među civilizacijama. Ovaj dan ustanovile su Ujedinjene nacije kako bi obnovile uverenje staro koliko i sama organizacija – da je dijalog put ka miru. To je stav koji Oebs čvrsto podržava.

Dijalog je previše važan da bi bio predmet lakog optimizma. Kosovo nosi teret teške prošlosti: sećanja su duga, nepravde stvarne, a poverenje, kada jednom bude narušeno, obnavlja se sporo i uz veliku cenu. Prečesto se dijalog posmatrao kao nagrada koja se daje kada uslovi postanu idealni, umesto kao alat kojim se ti uslovi stvaraju. Često je bio obustavljan upravo onda kada je bio najpotrebniji ili pogrešno tumačen kao ustupak, iako je zapravo predstavljao pokazatelj snage.

Ipak, argumenti u korist dijaloga ostaju snažni. Zajednice koje održavaju otvorene kanale komunikacije dokazano su otpornije. One se brže oporavljaju od kriza i rešavaju incidente pre nego što prerastu u ozbiljne sukobe. Koristi od toga nisu apstraktne. One se vide u pijaci koja ostaje otvorena, školskoj godini koja nije prekinuta, lokalnom sporu rešenom razgovorom umesto sukobom i mladima koji imaju razlog da gledaju u budućnost i ulažu u zajedničku budućnost, umesto da ostanu zarobljeni u podelama iz prošlosti.

Ali ako je dijalog težak, alternativa je još gora. Za Misiju Oebsa na Kosovu ovo nije pozajmljena ideja. Dijalog je, jednostavno rečeno, deo našeg identiteta. Naša sveobuhvatna vizija bezbednosti, koja povezuje političko-vojnu, ekonomsku, ekološku i ljudsku dimenziju, zasniva se na jednoj premisi – da se problemi rešavaju za istim stolom. To je bila radikalna ideja 1975. godine kada je potpisan Helsinški završni akt. Danas, 2026. godine, ona više nije radikalna.

Svakog dana, u svakoj zajednici u kojoj smo prisutni, obavljamo strpljiv posao održavanja tih stolova spremnim: okupljamo ljude, posredujemo i slušamo. Videli smo kako komšije koje su prestale da razgovaraju ponovo pronalaze razlog za komunikaciju kroz zajednički i praktičan problem. Takođe smo videli koliko brzo takav mali početak može prerasti u nešto veće i trajnije. Bezbednost počinje dijalogom – za nas to nije slogan, već lekcija iz iskustva.

Ta lekcija ima i neprijatnu posledicu. Odsustvo dijaloga samo po sebi predstavlja bezbednosni rizik. Kada se komunikacioni kanali zatvore, mala nerazumevanja nemaju gde da se reše i prerastaju u veće probleme. Glasine popunjavaju prostor koji bi inače zauzimao razgovor.

To je danas opasnije nego ikada, jer se neistine šire brže od istine. Izmenjena fotografija ili namerna laž mogu za nekoliko minuta obići Kosovo, podići tenzije pre nego što bilo koja strana progovori i izazvati trenutne i dugoročne posledice.

Oni koji žele da dijalog propadne to dobro razumeju. Odgovor nije povlačenje iz razgovora, već zaštita njegovog integriteta kroz proverene činjenice, nezavisne medije, veću medijsku pismenost mladih i lidere koji odbijaju da iskoriste viralnu neistinu radi kratkoročne političke koristi.

Dijalog je najubedljiviji kada donosi koristi koje nijedna zajednica ne može sama da ostvari. Kosovo je bogato takvim mogućnostima za kosovske Albance, kosovske Srbe, kao i romsku, aškalijsku, egipćansku, bošnjačku, tursku i goransku zajednicu. Tu spadaju smisleno učešće nevećinskih zajednica, posebno žena iz tih zajednica, u opštinskim odlukama koje oblikuju njihove sredine; svakodnevna upotreba sopstvenog jezika pred javnim institucijama; obrazovanje koje mladima omogućava da uče jezike jedni drugih i jednostavno se upoznaju; ekonomska saradnja koja ne poznaje etničke ili rodne podele; zaštita kulturnog i verskog nasleđa kao zajedničkog bogatstva, a ne sporne teritorije; jednak pristup pravdi i pravnim sredstvima; kao i humano rešavanje pitanja nestalih i dostojanstven povratak raseljenih.

Ništa od ovoga ne zahteva od bilo koga da odustane od svog političkog stava. Potrebna je samo spremnost da se sedne za sto i zajednički reši problem.

Opštinski saveti za bezbednost i lokalni odbori za javnu bezbednost predstavljaju konkretne mehanizme koji smanjuju rizike, posebno kada odražavaju punu raznolikost zajednica kojima služe, uključujući aktivno učešće žena. Ponosni smo što podržavamo njihov često nevidljiv, ali neprocenjivo važan rad.

To je posao liderstva i on se ne održava sam od sebe. Potrebni su lideri spremni da razmišljaju dugoročno, da prihvate kratkoročnu nelagodnost dijaloga zarad dugoročne sigurnosti i da normalizuju dijalog na svim nivoima – ne samo na diplomatskim samitima, već i u opštinskim skupštinama, učionicama i komšilucima.

Što se tiče uloge Oebsa, mi ne nudimo unapred određena politička rešenja. Upravo zato što ne prejudiciramo kuda će dijalog dovesti, svi nam mogu verovati da ćemo pomoći da se on dogodi.

Na prvi Međunarodni dan dijaloga među civilizacijama, moja poruka svim zajednicama na Kosovu jeste poruka poverenja i nade. Zamislite Kosovo koje dijalog može da izgradi: Kosovo u kojem mlada žena ili muškarac iz bilo koje zajednice vidi budućnost zbog koje vredi ostati; u kojem roditelj veruje da njegovo dete može da se školuje, radi i bude saslušano na svom jeziku, zagarantovanom Ustavom; u kojem se sporovi rešavaju rečima, a ne strahom; i u kojem se različitost ne doživljava kao linija podele, već, kako se navodi u rezoluciji koju danas obeležavamo, kao deo zajedničkog nasleđa čovečanstva.

Kao nepopravljivi optimista, verujem da je Kosovo koje sam upravo opisao dostižno i da nam je sve bliže svaki put kada neko izabere razgovor umesto ćutanja. Mi ćemo biti tu na svakom koraku. Ne da određujemo odredište, već da pomognemo da razgovor opstane. Zato što je dijalog deo našeg identiteta i zato što ovde, kao i svuda, bezbednost počinje dijalogom.

Budućnost pripada onima koji imaju hrabrosti i dalekovidosti da razgovaraju jedni sa drugima već danas. S obzirom na to da su nedavni izbori sada iza nas, vreme je da počnemo da razgovaramo o budućnosti.

Piše: Džerard Mekgark, šef Misije Oebsa na Kosovu u autorskom tekstu objavljenom na sajtu Oebsa