Ministarski samit Oebs, rusko spasavanje "dodatka Nato"

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Noćašnji odlazak poslednjeg velikana diplomatije 20. veka Henrija Kisindžera podudario se s početkom 30. Ministarskog samita Oebsa, pa ova koincidencija može da ima nepovoljan završetak i za veliko delo Kisindžerovog "detanta" iz koga je nastao Helsinški završni akt kao instrument hladnoratovskog popuštanja i razumevanja između Istoka i Zapada. Samit u Skoplju ima egzistencijalni značaj za ovu organizaciju koja u ovom trenutku nema ni predsedavajućeg, ni budžet, niti legalno rukovodstvo. Rusija već dve godine blokira usvajanje budžeta, a stavila je veto i na estonski predlog za predsedavanje, jer je prošle godina, Poljska u svojstvu predsedavajućeg, odbila da pozove Rusiju na Ministarski samit. To je jedan razlog, zašto će ovaj Samit biti istorijski događaj. Ostali razlozi proističu iz činjenice da će ovo biti prvi susret ruskih i zapadnih zvaničnika posle dugo vremena. 

Događaj u Skoplju se formalno zove 30. Ministarski savet Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Ministarski savet je centralno telo za usvajanje odluka i upravljanje Oebsom. Godišnji sastanak je prilika da ministri spoljnih poslova sagledaju i procene bezbednosnu situaciju u evroatlantskom i evroazijskom prostoru, kao i rad organizacije u svim oblastima delovanja. Naravno, situacija u Ukrajini će biti visoko na dnevnom redu i verovatno će dominirati njome. Iz Moskve se najavljuje da će Sergej Lavrov biti posvećen tome da u potpunosti objasni poziciju Rusije – i kako ona vidi kraj sukoba.

Rusija smatra da su potrebne nove i smele političke inicijative, kao što je to bila priprema i sazivanje konferencije na vrhu i razvijanje Helsinškog završnog akta iz 1975. ili Pariske povelje iz 1990, pošto nekadašnja evropska bezbednosna arhitektura više neće funkcionisati. Pred i na samom početku ukrajinskog sukoba, Moskva je pozivala na oživljavanje koncepta "Helsinki 2.0". Ovaj pristup je dugo bio prilično realan. Sasvim prirodno se verovalo da je "Oebs jedina stalna platforma na kojoj Rusija može da razgovara o pitanjima jačanja bezbednosti i kontrole naoružanja sa zapadnim zemljama". U svetlu naglog intenziviranja antiruskih osećanja, pitanje preporučljivosti nastavka članstva u Oebsu se ponovo postavlja sa svom hitnošću.

Moskva je u međuvremenu nekoliko puta razmatrala, ali i najavljivala mogućnost napuštanja Oebsa. U januaru ove godine, baltičke zemlje postavila su pitanje isključenja Rusije iz Oebsa, ali je ta inicijativa odbijena.   

Nešto pre toga, vođena je javna debata u Moskvi gde se tvrdilo da je rusko rukovodstvo suočeno sa teškom dilemom: da nastavi svoje "besmisleno članstvo u Oebsu, podvrgnuto ponižavajućim napadima i, u najboljem slučaju, upuštajući se u beskrajne i beskorisne diskusije, ili da okrene stranicu Oebsa i pronađe drugu platformu za bezbednost i saradnju za Rusiju". Tada je naglašeno da se stvara alternativni poredak, gde ranija osovina Istok–Zapad više nije tako atraktivna. 

Ruski stratezi smatraju da je na nedavno završenom sastanku G20 u Nju Delhiju svetska zajednica napravila prvi korak ka postglobalnom, postukrajinskom svetu i učinila globalizaciju zasnovanu na zapadnim pravilima stvar prošlosti. Što se tiče Ukrajine, ocenjuje se da je Zapad učinio tri strateške pogrešne procene u vezi sa ovim sukobom: 1) nade u ekonomsku katastrofu u Rusiji propale su kao rezultat neviđenog (više od 15 hiljada sankcija) finansijskog i ekonomskog rata; 2) široko najavljena junska ofanziva ukrajinskih oružanih snaga takođe nije uspela; 3) propao je i pokušaj da se Rusija izoluje od svetskih tržišta. 

Vodeći ruski stručnjaci najavljuju da Rusija planira da obavi reviziju svoje spoljnopolitičke doktrine i da se velika pažnja posveti zemljama, regionima i asocijacijama koje su od ključnog značaja za Rusiju. U tom okviru, posebno je važno drugačije kreiranje ruske geopolitike. 

To što je Rusija oborila estonsku kandidaturu za predsedavanje Oebsom, deo je takve politike.

"Recimo, trenutno nema estonskog ambasadora u Moskvi, a ni ruskog u Talinu. Čemu punopravni diplomatski odnosi sa zemljom koja se, relativno gledano, takmiči sa Poljskom za titulu glavnog rusofoba Evrope? Kakva 'nagrada' čeka Estoniju na ovom 'prvenstvu'? Mesto za generalnog sekretara Natoa za premijerku Kaju Kalas? Ako je tako, onda će 'estonizacija' Evrope ići u sledeću fazu. Dokle će to Evropljani i ceo Stari svet tolerisati? Već danas privreda EU, prema Fajnenšel tajmsu, čini 65 odsto veličine američke ekonomije. Pre 10 godina, 2013. godine, ova brojka je bila 91 odsto, uprkos činjenici da EU ima sto miliona ljudi više od Sjedinjenih Država. Kao rezultat toga, američki BDP po glavi stanovnika je sada više nego dvostruko veći od EU, a jaz se povećava", rekao je vodeći ruski strateg Aleksandar Dinjkin, na upravo završenoj konferenciji "Primakovljevi dani".

On navodi da je Evropa 300 godina bila uzor Rusiji, ali da se ovaj period završava.

"Moramo da se preispitamo kao samodovoljan, razvijen Sever, partner Velike Azije i globalnog Juga, aktivni učesnik budućeg policentričnog svetskog poretka, koji se danas više ne oblikuje u Evropi, već u Evroaziji", naglasio je Dinjkin. 

Glavno obeležje savremenog doba jesu odnosi Kine i SAD.

"U globalnoj dinamici Kina je svetska sila u usponu, a SAD sila u opadanju", zaključuje Dinjkin. 

Uoči dolaska u Skoplje, Sergej Lavrov je rekao da se Oebs pretvara u "dodatak Natou" i "marginalnu strukturu". Ruski ministar je rekao da šanse za spas Oebsa postoje, ali su male.

"Oni (Savet Evrope i Oebs) opsesivno se pretvaraju, u stvari, u dodatke EU i Nato, u čisto marginalne strukture koje Zapad pokušava, u najgorem smislu te reči, da iskoristi u interesu svoje sebične politike. Još uvek možete da pokušate da spasete Oebs, ali, da budem iskren, male su šanse", rekao je Lavrov 27. novembra.

Sastanak i prisustvo ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova važni su iz dva razloga: EU sada veruje da mora da razgovara sa Rusijom o evropskoj bezbednosti i signalizira da evropske zemlje sada prepoznaju potrebu dijaloga s Rusijom – što je situacija u suprotnosti sa Ukrajinom, koja i dalje odbija da vodi razgovore sa Moskvom.

Ono što će biti od interesa u Oebsu jeste da bi razgovori mogli da evoluiraju i uključuju uslove bilo kakvog ukrajinskog sporazuma. Čini se da u Evropi i Sjedinjenim Državama raste svest da je sada potrebno da se razradi političko, a ne samo vojno rešenje. Malo je verovatno da će se to desiti odmah u Skoplju, ali postoje svi znaci da će dve strane – zapadni blok i Rusija očigledno voditi razgovore u tom pravcu. Činjenica da su se na skupu našli Blinken i Lavrov, iako se nisu sreli, ukazuje na to da su obojica diplomata svesni važnosti skupa i mogućnosti koje on pruža za buduće odnose. Ne treba sumnjati da je američki državni sekretar iza sebe ostavio tim saradnika koji će voditi razgovore s ruskim partnerima na radnom nivou o gotovo svim pitanjima koja sada onemogućavaju međusobne odnose. Ruski ministar je došao sa velikom grupom od 80 diplomata, što ukazuje na ambiciozni plan rada i sastanaka tokom skupa. 

"Čvrsto jezgro antiruskih država" kao što su Ukrajina i baltičke države, bojkotuju skup. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Rusiju da stvara "egzistencijalnu krizu unutar Oebsa" i da je ovu agenciju pretvorila "u taoca svojih hirova i agresije". Ministar spoljnih poslova Ukrajine je rekao da "treba da usmerimo zajedničke napore na to kako da spasimo Oebs od Rusije, a ne da šaljemo poruke o mogućnosti povratka saradnji". Značajno je da je šef Natoa, Jens Stoltenberg, pre nekoliko dana u Skoplju, odbio da da savet organizatorima u vezi sa učešćem Sergeja Lavrova na Samitu. Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksandar Šalenberg, istakao je da Lavrov treba da bude prisutan i nije isključio pregovore sa njim, jer je Oebs "neophodan za budućnost".

Sergej Lavrov je obelodanio da je nekoliko zapadnih ministara spoljnih poslova zatražilo da se sastanu sa njim na tom događaju, što je on prihvatio. U toj grupi mogu da budu Nemačka, Francuska, Austrija, Mađarska, Srbija, Bugarska, Češka, Slovačka, Kipar, Grčka, Italija, Holandija, Malta i druge države koje nisu preterale u izlivima antiruskih stavova. 

Najviše može da se očekuje od Nemačke. Nemački kancelar Šolc pre svega par nedelja rekao je da je spreman da nastavi dijalog s Putinom o miru u Ukrajini, a Nemačka je do sada održavala pragmatičan stav prema sukobu, imajući u vidu dalje potrebe za ruskim energetskim tržištem. Evropski blok država ne želi da rizikuje raspad EU, u Briselu žele da zaštite blok od takve sudbine i da ga pokrenu ka podsticanju eventualnog sporazuma sa Rusijom u pogledu evropske bezbednosti. To znači uspostavljanje bezbednosne arhitekture koja donosi pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini. Ako je tačno, Lavrovljevo dogovoreno prisustvo u Skoplju jeste oblik rane "maslinove grančice" iz EU i Sjedinjenih Država prema Rusiji koja kaže: "Moramo da razgovaramo". Stoga, čini se da optika u Skoplju nije idealna za Ukrajinu i njene pristalice.

Sudeći po njegovim poslednjim izjavama, Rusija nije zainteresovana za primirje samo radi primirja, jer će to, prema njenom mišljenju, dati mogućnost Kijevu da pokuša da se spase i preoruža. To znači da i za početak pregovora, Zapad mora da preduzme stvarne korake, a ne da daje deklarativne izjave. To, nagađaju ruski mediji, znači da će Rusija tražiti da Zapad prekine isporuke oružja Ukrajini.To je zahtev koji će Zapad teško moći da obeća, a ne samo da ispuni i pored toga što o ovom pitanju sve više dilema postoji i u SAD. 

U belešci upućenoj članicama EU, Stejt department je ocenio da bi "neuspeh da pronađemo predsedavajućeg značio pobedu Rusije", pa je otuda došlo do skoro grozničave potrage za odgovarajućim rešenjem. Na kraju je postignut dogovor da predsedavanje preuzme Malta, što garantuje da će Oebs opstati još najmanje godinu dana. To je za sada, najmanji rezultat ovog skupa, koji može da predstavlja koristan vremenski okvir i prostor za ambicioznije planove obnove evropske bezbednosti. Očekivanja su mala, pa bi zato u slučaju nekog proboja, iznenađenje bilo doista veliko.