Nova Kaledonija i Kosovo: „Nezavisnost bez nezavisnosti“ i „poseban slučaj“ (1)

Piše za Kosovo onlajn: Habib al Hadi

Da bismo istražili paralele između davanja nezavisnosti Kosovu i kontinuiranog uskraćivanja ili odlaganja nezavisnosti Novoj Kaledoniji, potrebno je da razmotrimo istorijske, političke, pravne i socio-ekonomske kontekste.

U novom političkom sporazumu Nove Kaledonije i Francuske đavo je u detaljima. Buživalski sporazum, potpisan 12. jula, čeka dug i spor proces sprovođenja kako bi, prema njegovim odredbama, bila uspostavljena država „Nova Kaledonija“ unutar Francuske Republike. Potpisivanje sporazuma, koje je francuski predsednik Emanuel Makron nazvao „istorijskim“, dogodilo se nakon deset dana zatvorenih razgovora u gradu Buživalu, na obodu Pariza. To se dešava nakon godina napetosti, uključujući smrtonosne nerede 2024. godine u kojima je poginulo 14 ljudi i došlo do 2.600 hapšenja, izazvanih sporovima oko izbornih reformi i prava starosedelaca Kanaka. 

Kompromis Buživalskog sporazuma – koji nudi „državu Novu Kaledoniju“ unutar Francuske – sasvim je sličan nekadašnjem rešenju za Kosovo i Metohiju o „nadgledanoj nezavisnosti“ iz 2007. godine. Za Novu Kaledoniju, puna nezavisnost ostaje nedostižna ukoliko globalni pritisak ili unutrašnji nemiri ne eskaliraju iznad trenutnih nivoa, scenario koji ovaj sporazum upravo ima za cilj da izbegne. 
Sporazum, detaljno predlaže novu kaledonsku nacionalnost i proširena prava glasa za francuske državljane, što je potencijalno u suprotnosti sa principima dekolonizacije UN, jer je Nova Kaledonija ponovo upisana na listu nesamoupravnih teritorija UN 1986. godine zbog francuskog kolonijalnog upravljanja ostrvom. 

Ekonomski ulozi su visoki, a sporazum obećava podršku industriji nikla u Novoj Kaledoniji – ključnoj za njenu ekonomiju i strateškom resursu za Evropu – ali su prošle francuske politike, poput brzopletih referenduma tokom pandemije COVID-19 2021. godine, podstakle nepoverenje, a pristalice nezavisnosti bojkotuju ključna glasanja.

Nakon godina odlaganja, postizanje obostranog sporazuma je veliko dostignuće. Sporazum obavezuje potpisnike iz svih parlamentarnih grupa da promovišu dogovoreni tekst pred svojim članstvom i izbornim jedinicama u Novoj Kaledoniji (stranica sa potpisima nosi naslov „Svi partneri se obavezuju da će predstaviti i braniti tekst u skladu sa Sporazumom o budućnosti Nove Kaledonije“).

Uprkos tome, verovatno će biti opsežne debate u Novoj Kaledoniji i Francuskoj pre pravnog usvajanja sporazuma, a mnoge odredbe će biti osporene i od strane pristalica i od strane protivnika nezavisnosti u narednim mesecima.

Sporazum nagoveštava stvaranje „nove kaledonske države“ unutar Francuske Republike, transformaciju državljanstva Nove Kaledonije u nacionalnost Nove Kaledonije i buduću mogućnost prenosa suverenih ovlašćenja koja trenutno poseduje francuska država na vladu Nove Kaledonije. Sporazum uključuje ključne predloge o ekonomskim, političkim i administrativnim reformama u Numei, kao i obaveze Pariza o finansiranju i podršci industriji nikla – ključnom sektoru za ekonomiju ove pacifičke nacije.

Ali, dokument potpisan u Buživalu nije konačan, pravno obavezujući sporazum. Umesto toga, on utvrđuje vremenski okvir za uvođenje ključnih elemenata okvirnog sporazuma od 12. jula u zakon, koji zatim mora biti iznet na referendum u Novoj Kaledoniji početkom 2026. godine.

Više od 25 godina proces dekolonizacije Nove Kaledonije bio je regulisan Numejskim sporazumom iz 1998. godine, koji je kulminirao nizom od tri referenduma u periodu 2018-2021. Međutim, proces je prekinut u decembru 2021. godine, jer je Francuska urgentno sprovela treći referendum tokom pandemije COVID-19, a na kojem je ogromna većina pristalica nezavisnosti odbila je da učestvuje. Otuda, rezultat ovog manipulativnog referenduma bio je 99 odsto protiv nezavisnosti. U narednim godinama, tvrdolinijaški ministri za inostranstvo poput Sebastijana Lekornua i Žeralda Darmanena uveli su politike koje su otuđile pristalice nezavisnosti i pogoršale dugogodišnju socijalnu i ekonomsku nejednakost.

Onda su prošle godine, pogrešno sprovedene izborne reforme predsednika Makrona pokrenule šestomesečni sukob nakon 13. maja. Francuska se brutalno obračunala s lokalnim stanovništvom kao što je to uvek činila u svojoj kolonijalnoj vladavini. U neredima bilo je 14 mrtvih i 2.600 hapšenja,  a ključni borci za nezavisnost Kanaka poslati su u zatvore širom Francuske. Lokalna ekonomija je bila uništena, jer su preduzeća zatvorena, a svaki šesti zaposleni u privatnom sektoru je izgubio posao.
Između februara i maja ove godine, pod vođstvom francuskog ministra za inostranstvo Manuela Valsa, niz razgovora je konačno ponovo okupio sve strane za pregovaračkim stolom. Ali nakon što su lojalisti prekinuli pregovore u hotelu Deva u maju, predsednik Makron je intervenisao kako bi ublažio odredbe pregovaračkog teksta koji je podneo njegov ministar, obećavajući „novi projekat“.

Gledano iz naše perspektive, ovi pregovori bili su slični Rambujeu. Razlika je u tome što su u delegaciji Nove Kaledonije bili pristalice i protivnici nezavisnosti, dok su protivnici nezavinosti Kosova bili isključivo u srpskoj delegaciji, pa makar bili i kosovski Albanci. Nakon što su pregovori ponovo počeli 2. jula, postignut je osnovni konsenzus o ključnim oblastima između šest delegacija iz Nove Kaledonije. Delegati su došli iz četiri grupe protiv nezavisnosti (Lojalisti; Okupacija - Republikanci; Okeanija i ansambl Kaledonije) i dve grupe za nezavisnost: UC-FLNKS (koja povezuje Uniju Kaledonije i druge članice glavne koalicije za nezavisnost FLNKS) i Nacionalna unija za nezavisnost (UNI), koja povezuje Partiju oslobođenja Kanaka (Palika) i Naprednu uniju Melanezije (UPM). Paralelni sastanak poslovnih i lidera zajednice raspravljao je o ekonomskim i društvenim reformama.

Konačni dogovor je postignut tek u dugim bilateralnim i trilateralnim razgovorima, koji su trajali do kasno u noć između 11. i 12. jula. Uprkos oblastima podudaranja između pristalica i protivnika nezavisnosti, sve stranke su napravile značajne kompromise i ustupke, koje sada moraju da „prodaju“ svojim članovima. 

U preambuli dokumenta se navodi da se „stanovnici Nove Kaledonije ponovo gledaju na poverenje, dijalog i mir kroz ovaj sporazum, koji predlaže novu političku organizaciju, veći zajednički suverenitet, ekonomsko i socijalno resetovanje i zajedničku novostvorenu sudbinu“.

Sutra: Nova Kaledonija i Kosovo: „Nezavisnost bez nezavisnosti“ i „poseban slučaj“ (2)