Persijski zaliv i Ukrajina: Da li Rusija i Amerika za stolom preoblikuju svetsku energetsku strukturu?

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Rat oko Irana počeo je nuklearnim pitanjem, ali je tokom svog razvoja otvorio mnogo širu temu – ko će u budućnosti određivati pravila energetike, slobode plovidbe i bezbednosti prostora od kojih zavisi svetska privreda.

Persijski zaliv, a posebno Ormuz, zato je prerastao pitanje jednog moreuza. Poremećaj plovidbe kroz Ormuz već je ozbiljno uticao na svetske energetske tokove, dok države Zaliva ubrzavaju ulaganja u alternativne cevovode, luke i druge pravce izvoza kako bi smanjile zavisnost od ovog strateškog prolaza. 

Time se pitanje Ormuza više ne može posmatrati samo kao pitanje odnosa Irana i Sjedinjenih Američkih Država. Ono postaje pitanje ko će određivati pravila po kojima će se kretati energija kroz svet i ko će garantovati bezbednost strateških energetskih puteva.

Slična logika postoji i u slučaju Ukrajine. Budućnost rata, odnosa Rusije i Evrope, energetske infrastrukture i snabdevanja evropskog tržišta biće međusobno povezane. U razgovorima koji se vode oko Ukrajine energetsko pitanje već je imalo svoje mesto, uključujući i ranije razgovore američkih i ruskih zvaničnika o mogućim energetskim aranžmanima. 

Tako se Persijski zaliv i Ukrajina pojavljuju kao dve različite, ali povezane tačke istog procesa. Jedna određuje važan energetski izlaz Persijskog zaliva prema svetskom tržištu, druga je deo buduće evropske energetske slike.

Ukoliko bilateralni razgovori Rusije i Amerike budu širili teme sa neposrednog rešavanja sukoba na dugoročnu bezbednost i energetiku, njihova politička težina može postati mnogo veća. Aktuelni kontakti Vašingtona i Moskve pokazuju da komunikacioni kanal i dalje postoji, dok se istovremeno traže mogućnosti za nastavak razgovora o Ukrajini. 

Rusija i Amerika tada ne bi razgovarale samo o završetku pojedinačnih ratova, već i o pravilima koja će određivati odnose velikih centara moći i buduće energetske tokove.

To ne bi bio povratak na Jaltu iz 1945. godine. Svet je danas drugačiji. Kina, Indija, Evropska unija, Iran i države Persijskog zaliva imaju sopstvene interese i sve veći uticaj. Zato buduća energetska struktura sveta ne može biti određena dogovorom samo dve države.

Ali Rusija i Amerika mogu biti među najvažnijim sagovornicima za stolom za kojim će se razgovarati o njenom preoblikovanju.

U tom procesu posebno mesto imaju Ujedinjene nacije. Njihova uloga ne bi trebalo da bude da određuju ko će dobiti najveći deo energetskog tržišta, već da obezbede međunarodni pravni okvir za pravila koja bi važila za sve: slobodu plovidbe, bezbednost energetskih koridora, zaštitu infrastrukture i ravnopravne odnose među državama.

Ormuz bi zato mogao da bude mnogo više od pitanja jednog rata. Ako se njegov status bude rešavao zajedno sa širim pitanjima energetike, trgovine i bezbednosti, mogao bi postati jedna od prvih tačaka na kojoj će se videti kako izgleda nova svetska energetska struktura. Iran i Oman već razgovaraju o posebnom režimu plovidbe kroz Ormuz, što pokazuje da se traže nova praktična rešenja za prolaz kroz ovaj strateški prostor. 

A Ukrajina bi, istovremeno, mogla postati druga velika tačka tog preoblikovanja – na evropskom energetskom prostoru.

Zato suštinsko pitanje više nije samo ko će kontrolisati Ormuz ili kakav će biti ishod rata u Ukrajini. Pitanje je ko će za stolom definisati buduća pravila svetske energije.

U tom procesu Rusija i Amerika mogu biti dva značajna sagovornika, ali ne i jedini. Njihovi bilateralni razgovori mogu otvoriti prostor za širi dogovor sa drugim centrima moći. Ujedinjene nacije trebalo bi da ostanu ključni pravni okvir, a transformacija međunarodnog sistema da se odvija evolutivno – kroz dogovor, nove međunarodne norme i postepeno prilagođavanje poretka stvarnosti 21. veka.

Persijski zaliv i Ukrajina zato mogu postati dve velike energetske tačke na kojima će se videti da li svet zaista ulazi u novu fazu: od poretka oblikovanog 1945. godine ka multipolarnom sistemu u kojem će se nova pravila ne nametati silom, već dogovarati za širim međunarodnim stolom.