Poruke iz Pariza: Šta partnerstvo Francuske i Srbije znači za pitanje Kosova, i kako to vide Berlin i London?

"Koliko od Francuske može u kratkom roku da se očekuje po pitanju približavanja različitih političkih stavova sa Srbijom, videćemo već u slučaju najavljenog majskog izjašnjavanja o prijemu Prištine u Savet Evrope"

Priredio: Miloš Garić

Vojna industrija, proizvodnja energije, IT sektor i poljoprivreda su ogroman i izuzetno važan prostor u kome će Francuska i Srbija u nastupajućem periodu snažno da razvijaju strateško partnerstvo, a tesne ekonomske veze dve države uticaće i na novi kvalitet političkog razumevanja, što je za Beograd od neprocenjivog značaja, prvenstveno zbog velikih izazova po pitanju Kosova i Republike Srpske.

Ovo bi u grubim crtama bio jedan od najbitnijih zaključaka tek okončane posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Francuskoj, gde ga je na visokom zvaničnom i prijateljskom nivou dočekao i ugostio trenutno najuticajni evropski lider Emanuel Makron.

U smislu razvoja ključnih privrednih potencijala, dakle, pariski susret dvojice predsednika doneo je važan vetar u leđa, ali za srpske državne i nacionalne interese je podjednako važno da i politički puls zvaničnog Pariza u odnosu prema pozicijama Beograda pokaže dovoljno razloga za optimizam. Posebno u kontekstu izuzetno dramatičnih procesa na globalnom nivou.

Tvrde i poznate stavove Zapada prema dijalogu Beograda i Prištine, o odgovornosti “obe strane”, Banjskoj i neophodnosti sprovođenja plana iz Ohrida, što je Makron opet izneo kao polaznu osnovu, Vučić je znalački pred kamerama odmah pretvorio u kontraargument i francuskom kolegi pojasnio gde stvari zapinju i zašto su Aljbin Kurti i Priština ona adresa od koje mora da se pođe kada se govori o uzrocima blokade dijaloga, propadanju sporazuma i tenzijama na terenu.

Da li je to bilo samo (ne)očekivano protokolarno ponavljanje zvanične zapadne mantre u vezi s Kosovom, ne možemo tačno da znamo, tek Makron je, ispostavilo se, na taj način nabacio loptu na “volej” Vučiću, čije iskustvo i direktan nastup su se još jednom pokazali kao veoma važni u takvim momentima. Kako je razgovor dalje tekao iza zatvorenih vrata i koliko od Francuske može u kratkom roku da se očekuje po pitanju političkih neslaganja sa Srbijom, saznaćemo već prilikom najavljenog majskog izjašnjavanja o prijemu Prištine u Savet Evrope. U svakom slučaju, francuski predsednik se složio sa Vučićevim insistiranjem na formiranju Zajednice srpskih opština, kao najvažnijim uslovom za kosovsku vlast, što je obaveza još po Briselskom sporazumu iz 2013. godine, a kako će proteći finalno glasanje ministara SE ostaje da vidimo.

O tome šta donosi “vezivanje srpskog čamca za veliki francuski brod”, bez dileme, biće puno reči u vremenu koje sledi. Ono što je jasno, Srbiji treba oslonac među najvažnijim zapadnim evropskim državama, a taj oslonac, takođe je jasno, u političkom smislu ne mogu da budu Berlin i London. Prisustvo nemačke ekonomije u Srbiji je veoma snažno, to je dominantan način uticaja ove države, ali ona, uz Veliku Britaniju, ima neke druge uporišne tačke na Balkanu i obe se sigurno sa velikim interesovanjem bave mogućim dometima francusko-srpske veze.

Francuska politički i vojni lider Evrope

Istoričar i politički analitičar Srđan Graovac slaže se da Vučićeva poseta Parizu, na način kako je to organizovano i sa temama koje su preovladavale, u ovom momentu ima veliki značaj za obe strane.

“Gradnja strateškog partnerstva između Srbije i Francuske, na čemu predsednik Vučić i te kako radi, a vidimo da ima i razumevanje predsednika Makrona koji je pokazao i tokom ove posete duboko poštovanje prema srpskom predsedniku i prema Srbiji, nešto je što za Srbiju ima izuzetan značaj. Ne treba zanemariti činjenicu da je Francuska svakako politički i vojno na prvom mestu, najuticajnija zemlja na kontinentu. Nemačka jeste motor Evrope, ekonomski, ali sa druge strane politički gledano, vojno, Francuska ima veći značaj”, ukazuje Graovac za Kontekst.

Napominje da, na sve to treba dodati i činjenicu da nemačka ekonomija sve više posrće pod uticajem rata Ukrajini i sankcija koje su zapadne zemlje nametnule Rusiji, sada bez jeftinih ruskih energenata.

“Nemačkoj industriji zadaje glavobolje gubitak ruskog tržišta. U perspektivi francuska ekonomska moć će možda rasti brže nego što nemačka. Na tom planu Francuska može, ako ne da sasvim sustigne Nemačku, onda svakako značajnije da joj se približi. Kada sve to uzmemo u obzir, naravno razumemo koliko je gradnja strateškog partnerstva Srbije i Francuske veoma važna, i naravno ne treba to samo posmatrati kroz ekonomski značaj, ekonomske veze, jer političke veze su nešto što se uz pomoć ekonomije jača i nešto što se nadograđuje na uspostavljenu ekonomsku saradnju, a predsednik Vučić to i te kako dobro razume”, objašnjava Graovac.

Zato se, kaže, insistira i na vojnoj saradni sa Francuskom, i na ekonomskom povezivanju Srbije i Francuske.

“Da bi ta politička nadogradnja kasnije došla na te ekonomske i bezbednosne veze, i postala značajno lakša. Da bismo imali više razumevanja Francuske kada su u pitanju naši nacionalni interesi, na prvom mestu oni koji su vezani za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta po pitanju Kosova i Metohije, gde se naši stavovi sada razilaze u potpunosti sa Francuskom. Isto tako i po pitanju Republike Srpske i pitanju Bosne i Hercegovine, tu nemamo razumevanje Francuske, ali u svakom slučaju ovo je pokušaj da se to ispravi, da se ta realnost sadašnja menja. Prvo kroz ekonomsku, vojnu, bezbednosnu saradnju, da se stvore preduslovi za političku nadogradnju”, naglašava Graovac.

On dodaje da za to postoji i dobro utemeljenje u istoriji.

“Mi smo imali periode nerazumevanja, ali mnogo duže periode partnerstva i savezništva. Kada to sve uzmemo u obzir, naravno da imamo određene temelje na kojima možemo savezništvo da nadograđujemo. Ekonomski i bezbednosni momenat vojne saradnje je veoma važan, a kao rezultat svega toga treba da dođe na kraju i političko savezništvo, koje bi trebalo i da obezbedi veće razumevanje Pariza za srpski nacionalni interese, što je za nas od vitalnog značaja. Potrebno je da imamo jednu takvu državu uz sebe. Francuska je, ponavljam, jedna od dve najmoćnije ekonomije u Evropskoj uniji, ali politički i vojno, ona je svakako najuticajnija zemlja Evrope. U tom smislu prevazilazi Nemačku. Ne treba da zanemarite činjenicu koliko je, na primer, Nemačka odigrala važnu ulogu za Hrvatsku u procesu njenih evrointegracija. Tako da bi svakako bilo dobro kada bi Francuska za nas odigrala tako jednu strateški važnu ulogu”, zaključio je Graovac.

Promocija srpskih pozicija

Sociolog Vladimir Vuletić ukazuje da partnerstvo i bliski odnosi Srbije I Francuske postoje odranije, ali da je bitno to da se sada i u praksi realizuje jačanjem političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza.

“Ono što, naravno, treba imati u vidu, to je da to ne znači da će Francuska sada odmah menjati neki od svojih pogleda, koji su joj zajednički sa ostalim Zapadom u region. Ali, to treba da znači da će u redefinisanju, ako je moguće govoriti o nekakvom rešenju aktuelnih problema, Francuska u mnogo većoj meri promovisati ono što je srpska pozicija, ono što je pozicija Republike Srbije. To nam je do sada nedostajalo”, napominje Vuletić za Kontekst.

Izuzetno je važno, dodaje, da na bitnim forumima gde se donose bitne odluke, nekada i u jako važnim detaljima, imate nekoga ko će da se založi za vas.

“To je ono što bih rekao da je sada najvažnije, kada je o ovome reč. Važna je činjenica da je na ovako visokom nivou doćekan naš predsednik u Parizu. Da je ova poseta bila mnogo više od uobičajenih dolazaka stranih državnika, koja su često samo proputavanja. Ipak, treba imati na umu da ne treba sada gajiti iluzije, da će to sada preko noći promeniti poziciju Srbije, da će sada sve naše želje i ambicije biti usvojene, da će se sada Francuska staviti kontra Americi, Nemačkoj. Ali, očekujem da će naše stavove uspešno, koliko je to moguće promovisiti. To je najvažna stvar”, zaključuje Vuletić.