Posle Parade pobede u Pekingu: Novi svetski poredak već započeo svoju istoriju

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

U trenutku kada mnogi na Zapadu i dalje govore o „opasnosti multipolarnosti”, nastojeći da očuvaju sistem koji se urušava, činjenica je da je novi svetski poredak već započeo svoju istoriju. Dakle, više nije reč o njegovoj najavi, već o realnosti koja se odvija pred našim očima. Proces je vidljiv, simbolički predstavljen na vojnim paradama u Moskvi i Pekingu, a faktički potvrđen u susretu Putina i Trampa na Aljasci. Njegovi stubovi su tri sile – Rusija, Kina i Sjedinjene Američke Države – koje grade okvir novog globalnog balansa.

Za razliku od 20. veka, u kojem je Balkan bio sinonim za „bure baruta”, u 21. veku otvara se mogućnost da balkanski region postane platforma stabilnosti. Srbija, kao naslednica antifašističke borbe Jugoslavije, već je pokazala da je spremna da bude deo nove epohe. Njeno učešće na vojnim paradama na moskovskom i pekinškom trgu ima i simboličku i političku težinu.

Najpre, to je bio snažan simbolički gest kojim je potvrđena istorijska uloga Jugoslavije, čiji je naslednik Srbija, u pobedi u Drugom svetskom ratu. Učešće u Narodnooslobodilačkoj borbi stavilo je Srbiju u red zemalja koje su dale ogroman doprinos slamanju fašizma, a to danas, osam decenija kasnije, prepoznaju i Moskva i Peking.

Poziv predsedniku Vučiću da učestvuje na ovim obeležavanjima bilo je uvažavanje naše istorijske tradicije i doprinosa antifašističkoj borbi, što Moskva i Peking vide kao važnu legitimaciju Srbije u savremenim procesima. Takođe, susreti i dogovori na marginama ovih događaja imali su i praktičan značaj – otvaranje novih kanala ekonomske saradnje sa Kinom, ali i približavanje pozicijama koje Rusija i SAD grade u okviru koncepta novog svetskog poretka.

Za EU bilo je gotovo neverovatno da Balkan, a pre svega Srbija, postaje sve snažnije uključen u procese u kojima ključne uloge imaju Moskva, Peking i Vašington. Nemačka i Francuska, koje su decenijama smatrale da im Balkan „pripada”, suočavaju se sa realnošću da je njihova geopolitička inicijativa zakasnila. Upravo zato postoji rizik da deo evropskih elita pokuša da ponovi „ukrajinski scenario” na Balkanu, preko Kosova i Metohije, kako bi zaustavili dalje širenje uticaja Rusije, Kine i SAD.

Nasuprot tome, uloga Srbije u novoj arhitekturi moći može biti potpuno drugačija. Od zemlje koju su decenijama opisivali kao „bure baruta Balkana”, Srbija danas dobija priliku da postane stub stabilnosti i konstruktivni akter u kreiranju mira na jugoistoku Evrope.

Otvorena vrata Moskve i Pekinga za Srbiju, kao i signal Vašingtona da je vreme za balansirani pristup, ukazuju da su tri nosioca novog svetskog poretka – Rusija, Kina i SAD – spremni da uvaže Srbiju kao značajnog subjekta za kreiranje pozicije Balkana u okviru novog globalnog projekta. Ukoliko Amerikanci, Rusi i Kinezi ostvare vraćanje autoriteta UN, to bi predstavljao veliki uspeh i za Srbiju u ostvarivanju cilja definisanog Rezolucijom 1244 – očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta celovite države.

Srbija je danas ispred istorijske prilike: i u Moskvi i u Pekingu vrata su joj širom otvorena da iskaže svoje interese i aspiracije u okviru novog svetskog poretka, kao nezavisni lider Balkana, a ne kao pasivni posmatrač ili „bure baruta” koje drugi koriste u svojim planovima.

Ne treba isključiti ni mogućnost da EU, kao reakciju na kašnjenje, pokuša da isprovocira novi „zemljotres” na Balkanu – sličan ukrajinsko-ruskom sukobu, ali ovog puta preko Kosova. Nasuprot tome, očekuje se da će tri nosioca novog svetskog poretka – Rusija, Kina i SAD – nastojati da Srbija bude uključena kao značajan subjekat u kreiranje novog balkanskog projekta u okviru globalne stabilnosti. Za razliku od epohe Jalte, kada je London presudno crtao balkanske granice, danas je situacija potpuno drugačija. Moskva i Peking, uz Vašington koji menja kurs, jasno pokazuju spremnost da Srbiji ponude mesto u arhitekturi novog sveta .Ta šansa se ne otvara često. Ako je propustimo, Balkan bi ponovo mogao da budeiskorišćen kao detonator tuđih ambicija. S druge strane, ako je iskoristimo, balkanski region prvi put može postati oslonac mira, a Srbija nezaobilazni faktor u novoj globalnoj arhitekturi.