Povratak vanrednih izbora

Piše za Kosovo onlajn: Muharem Bazdulj

Nekako paralelno u Republici Srbiji je pala vlada, a u južnoj srpskoj pokrajini nad kojom vlasti u Beogradu već duže od četvrt veka nemaju efektivnu kontrolu održani su izbori. Cinik bi mogao reći da nema boljeg dokaza teze da je Kosovo Srbija od različitih sinhroniciteta koji uporno traju još od proglašenja nezavisnosti Kosova. Sve vreme, recimo, do ovih recentnih izbora, na Kosovu nije bilo redovnih izbora, svi su bili vanredni. Sada je, međutim, Kurtijeva partija uspela da vlada ceo jedan izborni ciklus. Na sličan način, u istom periodu, i Srbiju je karakterisala sklonost vanrednim izborima. Ako se posle skupštinskog konstatovanja Vučevićeve ostavke, od strane parlamentarne većine izabere nova vlada, realno je očekivati da i idući izbori u Srbiji budu redovni. Otvorena je, međutim, još uvek mogućnost da već ovog proleća budemo imali još jedne vanredne izbore.

Vratimo se, međutim, redovnim izborima na Kosovu. Prošli put, Aljbin Kurti je sa svojim Samoopredeljenjem osvojio apsolutnu većinu od više od 50 posto glasova. U takvoj situaciji o formiranju vlade nema nikakvih dilema. Uz dodatnu podršku poslanika manjina, imao je više nego stabilnu većinu. Po svim izjavama i propagandi iz predizborne kampanje, i na ovim izborima je očekivao isti ili sličan rezultat. I mada njegova partija jeste ostvarila relativno ubedljivo najbolji rezultat, to je ipak daleko od apsolutne većine. Osvojili su nešto više od 40 procenata glasova što znači da će u parlamentu koji ima 120 poslanika imati 47 njih. Demokratska partija Kosova osvojila je 22 posto glasova, a Demokratski savez Kosova 17, što u mandatima predstavlja 25 odnosno 20, odnosno u zbiru 45, što je gotovo jednako Kurtijevom rezultatu. Dodatnih 8 mandata osvojila je koalicija Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja i partije Fatmira Ljimaja (u postotcima glasova to je 7.4). U zbiru je to stotinu mandata, a tu je i deset mandata rezervisanih za manjine i još deset rezervisanih za Srbe.

Ako bi se 3 albanske liste ujedinile protiv Kurtija oni bi imali 53 glasa nasuprot 47 Kurtijevih. Uz glasove manjina, Kurti ima 57 glasova i nedostaju mu, dakle, još četiri za tanku, najtanju moguću, većinu. U tom kontekstu, jako je važan rezultat za deset srpskih mandata. Kako sada stvari stoje, još nije do kraja jasno da li je Srpska lista osvojila svih deset ili je Nenad Rašić ipak osvojio jedan. Dakle, ako bi Rašić opet pristao uz Kurtijevu većinu to bi bilo 58 glasova, dok bi udruživanjem svih ostalih albanskih partija i njihovim dogovorom sa (najmanje) devet poslanika Srpske liste nastala većina od 62 poslanika.

Neki analitičari i komentatori koji ne kriju simpatije prema Kurtiju tvrde da će on opet formirati vladu bez nekih posebnih problema. Oni bez krzmanja najavljuju da će Kurti na ovaj ili onaj način privući k sebi neke „preletače“. To, naravno, nije nemoguće. Onaj koji već drži vlast, u startu je u nekoj prednosti, a praktično nema postjugoslovenskih vlada koje u ovom ili onom momentu nisu formirane zahvaljajući preletačima. Ono što Kurtiju takođe ide u korist je činjenica da on nad svojom listom ima veću kontrolu, nego što može biti složna koalicija sastavljena od četiri stranke, odnosno od dve partije i jedne predizborne koalicije.

Postoje, međutim, i faktori koji Kurtiju ne idu nužno u korist. Naime, ubedljivo najveći deo međunarodne zajednice, na čelu sa SAD, je protiv njega. Uticaj američke ambasade u Prištini je sve samo ne nevažan. U tom smislu, ne treba garantovati da će svih deset manjinskih glasova stati na Kurtijevu stranu. Postoji u svetu neka vrsta fine nepisane tradicije da manjine ne budu jezičak na vagi koji će da odluči ko preuzima vlast, nego da je posve prirodno i logično da se priključe većini kad ona već bude formirana. To je bio čest slučaj, recimo, sa srpskim poslanicima u Hrvatskoj u poslednjiih četvrt veka.

Ne treba odbacivati ni opciju kakva se u Bugarskoj, primera radi, poslednjih godina nekoliko puta ponovila: da ne bude moguće formirati nikakvu većinu, pa ni onu koja bi izabrala manjinsku vladu. U toj situaciji, na programu su, naravno, vanredni izbori. Čak, međutim, ako se neka većina i formira, ona će, kako vrlo očigledno sugerišu rezultati, biti vrlo slaba i tanka. U takvom slučaju, mogućnost vanrednih izbora visiće u vazduhu od samog početka. Tako da je verovatno najizvesnija moguća prognoza ona o povratku mode vanrednih izbora; hoću reći, teško je zamisliti da će idući izbori na Kosovu i Metohiji biti održani tek 2029. godine.