Preokret na političkoj sceni Severne Makedonije - put ka evropskoj budućnosti

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Predsednički i parlamentarni izbori u Severnoj Makedoniji doneli su preokret na političkoj sceni ove zemlje – opozicija je narodnim glasovima dobila legitimitet da legalizuje novu vlast. Nezadovoljstvo rezultatima dosadašnje vlasti – pre svega, na putu evropskih integracija – dalo je ustavno pravo partiji VMRO-DPMNE da sa opozicione klupe pređe na čelo države, preuzme odgovornost i povede makedonski narod na put perspektive, uz očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, braneći prevashodno makedonski identitet i jezik.

Sve partije na vlasti još od osamostaljivanja Republike Makedonije iz SFR Jugoslavije saglasne su s tim da je za Republiku Severnu Makedoniju evrointegrativni proces put budućnosti. No, kako je ovaj put, pokazalo je vreme, pun izazova i prepreka, te je narod i pokazao nezadovoljstvo postignućima prethodne vlasti u njihovom prevazilaženju i približavanju zemlje evropskoj porodici, novo rukovodstvo imaće priliku da pokaže svoje umeće u vođenju zemlje do njenog primarnog strateškog cilja. No, osim nasleđenog bugarskog veta, nova vlast se može suočiti i sa blokadom grčkog suseda, ukoliko ne bude poštovala Prespanski sporazum.

Na ispitu nove vlasti biće umeće u vođenju spoljne politike, prevashodno s obzirom na uslovljavanje od strane bugarskih i grčkih makedonskih suseda, kod kojih je ključ nastavka evrointegracija. Ipak, ništa manji pritisci nisu ni na unutrašnjem planu zemlje. Albanski politički faktor, koji sve više jača u ovoj državi, zahteva da se u Ustav unese i promena načina izbora budućeg predsednika, te da o tome više ne odlučuje narod na demokratskim izborima, već da odlučuju poslanici u Sobranju. Lider partije VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski moraće da iznedri strategiju za uspešno sastavljanje nove izvršne vlasti, sputavajući kriminal i korupciju, a ujedno i da pronađe političko rešenje sa susedima i pozitivno reši evrointegrativne procese.

Za unutrašnje probleme države VMRO-DPMNE je u toku kampanje optužio vladajuću strukturu, gde su koalicioni partneri bili SDSM i DUI. Na spoljnopolitičkom planu najveća opoziciona partija isticala je da je i sa Bugarskom i sa Grčkom vođena pogrešna politika i da je komšijama previše dozvoljeno da se direktno mešaju u unutrašnju politiku, otuda i novi zahtev o još jednoj promeni Ustava. Podsetimo, buduća vlast nije protiv promene Ustava, ali je stil i politički pritisak odbila još u vreme svog opozicionog delovanja, kada nije dozvolila promenu najvišeg državnog akta čak ni pod pretnjom Evropske unije da će Severnu Makedoniju trajno izolovati iz međunarodne zajednice ukoliko ne učini po francusko-nemačkom predlogu za rešenje spora sa Bugarskom.

Narod i opozicija složili su se u jednom – da je Evropska unija pokazala svu svoju licemernost na makedonskom putu ka evropskoj porodici. Potvrda za takav stav je i sam Prespanski sporazum sa Grčkom, koji je bio uslov za ostvarivanje evroatlantskog procesa. Promenivši ime i Ustav države, Severna Makedonija nekako je uspela da se domogne članstva u NATO-u, ne i u Evropskoj uniji. Buduća vlast, s VMRO-DPMNE na čelu, kako je najavila još s opozicione klupe, neće menjati Ustav ni činiti nove ustupke dok Evropska unija ne bude garantovala da se više neće politički igrati njihovom državom, posebno identitetom makedonskog naroda. Pred opozicijom koja zauzima vladajuću fotelju u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, sa novom predsednicom Gordanom Siljanovskom Davkovom na čelu, stoji zadatak da na diplomatski način novom strukturom vlasti izbegne sve manipulacije na spoljnom i unutrašnjem planu.

U prethodnoj vlasti albanski politički subjekt imao je gotovo polovinu ministara u izvršnoj vlasti, gde je premijer bio lider SDSM Dimitar Kovačevski. DUI bi želeo ponovo da učestvuje u vlasti, jer trenutno ima 19 poslanika, što ga svrstava na prvo mesto među albanskim političkim partijama. U takvim odnosima snaga SDSM postaje treća partija na političkoj rang-listi, što piše novu istoriju na parlamentarnoj sceni, na kojoj se postepeno raščlanjuju partije i gde se albanski faktor polako penje na još višu lestvicu. Narod je svojim glasovima svu odgovornost usmerio na partiju VMRO-DPMNE, koja ima ulogu lidera u očuvanju države, njenog ugleda, integriteta, ali i u kreiranju politike njenog prosperiteta.

Neizvesno je kako će ova partija sastaviti izvršnu vlast i većinsku parlamentarnu glasačku mašineriju u Sobranju pored makedonskih partija Levice i Udruženja Znam, a očekuje se i da određeni broj poslanika iz partije SDSM promeni opozicionu klupu za mesto u vladajućoj strukturi. Reč je o oko 17 poslanika, te bi VMRO-DPMNE, uz svojih 58 poslanika, mogao da dosegne dvotrećinsku većinu u parlamentu.

Hristijan Mickoski je počeo uveliko pregovore sa albanskim parlamentarnim subjektom Vlen, koji se učestalo konsultuje sa Albinom Kurtijem. Podsetimo da je to ista opozicija koja je proglasila Kurtija za predsednika svih Albanaca. Pre nekoliko dana lideri koalicije Vlen posetili su Kurtija u Prištini, a njihov predsednički kandidat za Severnu Makedoniju Taravari u izjavi za RTK u Prištini rekao je da ova koalicija očekuje da dobije šest ministarskih mesta, ali i da zadrži predsedničko mesto u Sobranju. U svim svojim političkim aktivnostima oba albanska bloka imaju istu retoriku: da Albanci treba da imaju svoje mesto na čelu državničkih funkcija, gde se ne ističe kvalitet ni partijski profil, već se napominje uvek albanska nacionalna struktura. Međutim, Taravari, za razliku od izjave u Prištini za makedonsku TV Telmu, nije precizirao broj ministara u vladi, ali je izrazio nadu da će Albanci ipak zadržati mesto glavnog spikera Sobranja.

Ipak, konačnu reč imaće Hristijan Mickoski, za koga se očekuje da dobije premijerski mandat od novoimenovane predsednice Gordane Siljanovske Davkove, nakon formiranja Sobranja i njenog povratka iz Rima, gde je na svojoj prvoj službenoj poseti u inostranstvu.