"Pržinska vlada" - Albanci ispisuju istoriju

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Dok je put ka trajnom svetskom miru i dalje maglovit, ova nepogoda zadesila je i političku scenu Severne Makedonije, budući da se vlast i opozicija ne mogu složiti oko izbora puta koji zemlju vodi u svetliju budućnost. Svakako, nepogode na putu prosperiteta ove zemlje, kojoj su evrointegracije primarni strateški cilj, stvara i sama Evropska unija, koja kontinuirano nameće nove zahteve kako bi ovu državu primila u svoje okrilje.

Ne samo da vlast i opozicija Severne Makedonije imaju različite poglede na to koje korake zemlja treba da napravi ka svetlijoj budućnosti nego do sukoba dolazi i unutar same vlasti, među koalicionim partnerima SDSM i DUI. SDSM je, podsetimo, makedonska levičarska partija, a DUI najveća albanska partija, koja je više od decenije u vlasti, danas sa SDSM, a pre toga sa VMRO-DPMNE, danas najvećom opozicionom partijom.

Evropske integracije jesu primaran strateški cilj, zbog kog je ova država već ispunjavala ne tako prijatne uslove EU – promenila Ustav i ime države, te se sada bori s ispunjenjem novog uslova – još jednom promenom Ustava, koju zahteva Bugarska, sa čim se oštro ne slaže najveća opoziciona partija, čiji je glas i presudan za promenu najvišeg državnog akta zemlje, ipak je ovo pitanje, barem prividno, u drugom planu, budući da je na sceni politička borba za vlast, uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora. Predsednički izbori će biti održani krajem aprila, u redovnom terminu, dok će parlamentarni biti nešto ranije, ali će, zatim, u drugom krugu, biti održani zajedno, 8. maja.

Za albanske partije, i na vlasti i u opoziciji, ovo je veoma značaj trenutak, budući da će iz njihovih redova biti izabran premijer „Pržinske vlade”, koji će ovu funkciju vršiti najmanje sto dana. Za sve Albance u Severnoj Makedoniji, a sigurno i za Albance koji žive u susedstvu, biće to istorijski iskorak ka ostvarivanju vizije da na državnim funkcijama predsednikâ Sobranja, Vlade i države budu pripadnici albanske populacije. Biće to impresivna slika kada se u Skoplju, Tirani ili Prištini sastanu premijeri država gde su svi Albanci, te će u zvaničnoj poseti govoriti albanskim jezikom. No, sve to nije tako tragično da ideja o stvaranju „velike Albanije” nije dobila svoju reinkarnaciju kada je Kurti na teritoriji Severne Makedonije bio dočekan u Tetovu uz albansku himnu i zastavu, te mapu „velike Albanije” i bio proglašen predsednikom svih Albanaca. Kurti je tako postao naslednik Adema Demaćija i njegove vizije o ujedinjenju svih Albanaca.

Na ovaj čin Kurtijeve „inauguracije” ne samo da nije reagovala međunarodna zajednica nego je i u Severnoj Makedoniji ovaj Kurtijev ispad manje-više prećutan, verovatno zbog predstojećih izbora ili pak iščekivanih ustavnih promena koje bi zemlji napokon otvorile vrata Evropske unije. Doduše, makedonski premijer nije propustio priliku da prozove Kurtija u Tirani, na samitu premijera iz regiona, vrlo razumljivim „diplomatskim” rečnikom za protivustavno i nedolično ponašanje prilikom gostovanja u Severnoj Makedoniji. Iako se podvlačilo kako je Kurti bio u neslužbenoj poseti Skoplju, ipak je on za Severnu Makedoniju premijer nezavisne države Kosovo, budući da je ova zemlja, kada i Crna Gora, priznala nezavisnost Kosova.

No, iako je ovaj događaj teško zaboraviti, vratimo se aktuelnoj temi. Albanska partija u prilici je da ispiše istoriju time što će za prvog premijera Albanca u januaru biti imenovan Talat Džaferi, sadašnji predsednik Sobranja. Džaferi je jedan od najiskusnijih političara na makedonskoj sceni, koji ispisuje i svoju političku i albansku istoriju na državničkim funkcijama u Severnoj Makedoniji. Nije isključeno da ga na sledećim izborima vidimo i na predsedničkoj državnoj funkciji, s obzirom na reči portparola parlamentarne partije DUI Bujara Osmanija, ministra spoljnih poslova, koji je istakao viziju Alija Ahmetija, lidera partije DUI, da je sledeća funkcija za Albanca – predsednik Republike Severne Makedonije.

Ostaje otvoreno pitanje da li će VMRO-DPMNE ući u „Pržinsku vladu” i predložiti ministra unutrašnjih poslova iz svojih redova, iako je, po zakonu, na to obavezana, budući da partija zastupa stav da ne želi da uđe u koaliciju ili novu vladu sa članovima partije DUI, jer su umešani u kriminalne aktivnosti. Podsetimo da ova, najveća opoziciona partija nije dozvolila promenu Ustava RSM, jer je Bugarska diktatom nametnula promenu. Ukoliko i ovog puta ostanu dosledni svom stavu, „Pržinska vlada” biće nezakonita. Ovakvo ponašanje opozicije, očekivano, nailazi na oštre kritike vlasti, koja ističe kako država zbog delovanja VMRO-DPMNE stagnira u razvoju, te da samo promenjen stav opozicije u parlamentu može osvetliti put državi ka evrointegrativnim procesima.

Međutim, iako je zemljama Zapadnog Balkana obećano da će, ako ispune sve uslove, do 2030. godine biti deo evropske porodice, ne treba zaboraviti činjenicu da sama EU i njene članice koče proširenje Unije zemljama Zapadnog Balkana. Najpre je Grčka blokirala evrointegrativni put Makedoniji, sada to čini Bugarska, Grčka se sprema da blokira Albaniju, a nije isključena ni blokada Srbije i od komšija i od Evropljana jer ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa politikom EU.

U složenim vojno-političkim odnosima, gde se ni članice EU ne slažu međusobno – Rumunija, Slovačka, Španija, Grčka i Kipar nisu uskladili svoju politiku sa ostalim članicama EU o priznavanju Kosova, Mađarska se ne slaže sa politikom EU u vezi sa ukrajinskim pitanjem, nije iznenađujuće ni što ne postoji jedinstven stav o prijemu zemalja Zapadnog Balkana u EU. Ne zaboravimo ni činjenicu da je Lavrov ukazao u Skoplju, na 30. Ministarskom sastanku OEBS-a, da se veoma ozbiljno razgovara o novim teritorijalnim integracijama. Ma šta to značilo, promene su u budućnosti vrlo moguće, naročito ukoliko je to cena mira, pre svega, u Evropi.