Rezolucija UN o Balkanu bila bi greška

Piše Marko Đurić, ambasador Srbije u SAD

Nacrt rezolucije Ujedinjenih nacija, koji predlažu Nemačka, Ruanda i Bosna i Hercegovina, a podržava grupa zemalja uključujući SAD, Francusku i Tursku, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici iz 1995. godine, preti da potkopa naše kolektivno razumevanje pomirenja i decenijama dug napor da se pravda donese na Balkanu. 

Rezolucija je nepromišljena. Mogla bi da ugrozi krhki mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini i da poremeti suštinske napore pomirenja koje su sve strane mukotrpno ulagale. Osim toga, netransparentan i jednostran način na koji je rezolucija predložena izaziva ozbiljne zabrinutosti u vezi s integritetom procesa.

Stav Srbije po pitanju rezolucije je pogrešno predstavljen. Kao garant Dejtonskog sporazuma – ugovora koji je okončao sukob u Bosni i Hercegovini – Srbija je čvrsto posvećena očuvanju mira i promovisanju pomirenja na Balkanu. Predanost Srbije ovom idealu dokazana je njenim delovanjem. Pouzdano je podržavala Dejtonski sporazum tokom protekle tri decenije. Zbog toga Srbija diže uzbunu kad god mir bude ugrožen jednostranim akcijama van okvira Dejtonskog sporazuma. Sve što podstiče etničke tenzije za Srbiju je neprihvatljivo, a to, nažalost, važi i za ovu predloženu rezoluciju.

Proces koji je doveo do nacrta rezolucije bio je duboko manjkav. Za razliku od inkluzivnog pristupa koji je primenjen pri formulisanju UN rezolucije o genocidu u Ruandi, gde su sprovedene regionalne konsultacije preko Afričke unije, rezolucija o Srebrenici napredovala je bez dovoljnog dijaloga sa svim zainteresovanim stranama u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini.

Na primer, stalni predstavnik Bosne i Hercegovine u Ujedinjenim nacijama preduzeo je jednostranu akciju promovisanjem rezolucije bez dobijanja odobrenja od tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine, što zahteva ustav te zemlje. Ovo kršenje protokola zaobišlo je uspostavljene procedure koje je trebalo da osiguraju konsenzus među članovima Predsedništva, koji predstavlja bošnjačku, srpsku i hrvatsku populaciju. Zaobilaženjem uspostavljenih protokola, stalni predstavnik je zanemario ključne mehanizme kontrole i ravnoteže koje su kreirane da zaštite interese svih uključenih strana.

Još gore, predložena rezolucija direktno dovodi u pitanje okvir Dejtonskog sporazuma, koji je okončao sukob u Bosni i Hercegovini priznavanjem jednakog statusa i prava tri naroda — Bošnjaka, Srba i Hrvata. Fokusirajući se isključivo na tragediju u Srebrenici, rezolucija podriva principe sporazuma usmerene na održavanje ravnoteže i mira među etničkim grupama.

Čak je i put rezolucije kroz UN manjkav. Promovisanjem rezolucije u Generalnoj skupštini, a ne u Savetu bezbednosti, proces krši Povelju UN, koja izričito dodeljuje Savetu bezbednosti ekskluzivnu nadležnost nad pitanjima mira i bezbednosti u Bosni i Hercegovini.

Jednostrani i, iskreno, neobični pokret rezolucije, kao i njen jednostrani fokus na bošnjačke žrtve u Srebrenici, čini se gotovo kao da je namenski dizajniran da podstakne etničke tenzije. To nije pretnja, kako su neki tvrdili. Promovisanjem rezolucije koja se fokusira isključivo na tragediju jedne etničke grupe, njeni inicijatori bi signalizirali nedostatak nepristrasnosti, opterećujući krhke niti poverenja koje su polako tkane između bošnjačke, srpske i hrvatske zajednice tokom godina.

Za žrtve tragičnog rata, isključivi fokus rezolucije na tragediju jedne etničke grupe dok ignoriše patnje koje su podneli svi uključeni je uvredljiv i strašan primer selektivnog pamćenja. U regionu koji se još uvek oporavlja od rana brutalnog sukoba, davanje prioriteta patnji jedne grupe nad drugima ugrožava decenije napora na izgradnji mira. Svim žrtvama građanskog rata u Bosni treba omogućiti jednak i fer tretman. UN bi napravila grešku uspostavljanjem hijerarhije žrtava.

Čak i da su proceduralni i konsultativni nedostaci u promovisanju predložene rezolucije ispravljeni, relevantno telo UN-a moralo bi ponovo da razmotri Nacrt kroz prizmu šire inkluzivnosti i konsultacija. Balansiraniji pristup istoriji, koji poštuje i prepoznaje kompleksnosti rata u Bosni i odaje počast dostojanstvu svih njegovih žrtava, je imperativ.

U svojoj trenutnoj formi, predložena rezolucija UN o Srebrenici, iako dobronamerna u svom cilju da odaje počast žrtvama, rizikuje da podriva složene procese mira i pomirenja koji su pažljivo negovani u regionu od Dejtonskog sporazuma. Srbija je posvećena promovisanju trajnog mira na Balkanu i nastavlja da radi na rešavanju istorijskih sporova i nesporazuma kako bi sprečila sukobe koji bi mogli da destabilizuju region. Zato molimo Ujedinjene nacije da ponovo procene šire implikacije ove rezolucije pre nego što se nanese nepopravljiva šteta naporima za pomirenje u regionu.