Rezolucija UN-a o genocidu zloupotrebljava ovaj termin

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
Izvor: Kosovo Online

Predložena rezolucija Ujedinjenih nacija koju zastupaju Nemačka, Ruanda i Bosna i Hercegovina ima za cilj da odredi 11. jul kao Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine. Nacrt rezolucije, bez obzira na svoje proklamovane namere, pogrešno razume reč “genocid”, koja ima vrlo specifično značenje i ugrožava krhku stabilnost Bosne i Hercegovine.

Balkan, posebno Bosna i Hercegovina, napravili su velike korake ka miru i pomirenju. Svaka rezolucija Ujedinjenih nacija treba da podrži ove napore umesto da rizikuje njihov rasplet. Jednostrani način na koji su Nemačka i drugi predstavili rezoluciju, kojom se izbegavaju uspostavljeni protokoli UN, izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću i validnošću procesa koji je predviđen za glasanje u Generalnoj skupštini sledećeg meseca.

Fokus rezolucije na označavanju masakra u Srebrenici kao genocida naglašava složenost istorijskih narativa u regionu. I stručnjaci za ovu temu uzimaju u obzir.

Efraim Zurof, naučnik koji se bavi proučavanjem genocida, istoričar holokausta i glavni lovac na naciste Centra Simon Vizental, upozorio je na potencijalne posledice brzopletog nazivanja incidenta u Srebrenici genocidom. U nedavnom tekstu, Zurof je rekao: "Predstojeća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA) o zvaničnom priznanju masakra u Srebrenici kao genocida je […] opterećena potencijalnim zamkama koje bi mogle da pogoršaju tenzije, a ne da podstaknu pomirenje".

Iehuda Bauer, vodeći autoritet za pitanja holokausta i genocida na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, ponavlja ovo mišljenje i kaže: "Srebrenica se ne može smatrati tipičnim slučajem genocida".

Usredsređenost rezolucije na Srebrenicu ne uspeva da obuhvati punu istoriju bosanskog rata. Previđanjem šireg konteksta i složenosti sukoba, rizikuje se da umanji patnju svih uključenih zajednica.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UNGA) tradicionalno priznaje genocid tek kada nacije postignu konsenzus, koji u ovom slučaju nije postignut. Označavanje genocida ima ogromnu težinu, zahteva temeljno razmatranje i skoro jednoglasan dogovor. "Proglasiti Srebrenicu genocidom", kako Zurof kaže, "ne samo da se odvaja od tradicije, već može i umanjiti značaj termina".

U stvari, zvanične definicije genocida ne odgovaraju činjenicama ovog slučaja. Ubistva u Srebrenici bila su tragična, ali se nije popela na nivo genocida.

Štaviše, čini se da postoji rizik da nacrt rezolucije ne oda počast svim žrtvama bosanskog rata. Isključivo naglašavajući događaje u Srebrenici, rezolucija podriva suštinske principe Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan sukob u Bosni i Hercegovini i potvrđen jednak status i prava tri konstitutivna naroda — Bošnjaka, Srba i Hrvata.

Dejtonski sporazum je temeljni element mira na Balkanu. Predložena rezolucija Ujedinjenih nacija, kako kaže Efraim Zurof, "razmrsila bi delikatne niti mira i saradnje koje su mukotrpno tkane decenijama".

Da bi se ova pitanja pogoršala, proces koji je doveo do nacrta rezolucije bio je pogrešan. Nedostajao je dovoljan dijalog sa svim zainteresovanim stranama u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini. Stalni predstavnik Bosne i Hercegovine pri UN-u preduzeo je jednostranu akciju tako što je unapredio rezoluciju bez dobijanja odobrenja od tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine kako to nalaže Ustav. Ovo kršenje protokola zaobišlo je uspostavljene procedure koje su imale za cilj da osiguraju konsenzus među članovima Predsjedništva, koje predstavlja bošnjački, srpski i hrvatski narod.

Osim toga, promicanje rezolucije u Generalnoj skupštini umesto u Veću bezbednosti krši Povelju UN-a, koja izričito daje Veću bezbednosti isključivu nadležnost nad pitanjima mira i sigurnosti u Bosni i Hercegovini. Ovo odstupanje od uspostavljenog procesa podriva sopstveni okvir i principe UN.

Rezolucija neće služiti nikome, uključujući i žrtve Srebrenice. Umesto toga, zloupotrebila bi reč genocid i ponovo otvorila stare rane i posejala seme novih sukoba.

Piše za Vašington tajms Gregori Tosi, bivši saradnik u Kongresu, advokat je koji se bavi međunarodnim trgovinskim pravom u zemljama u razvoju