Savet Evrope, vizna liberalizacija, Nato... Šta bi bilo da Kosovo nije pod "kaznenim merama“ SAD i EU?

"Nešto je trulo u državi Danskoj. Čuvena Šekspirova rečenica, od pre nekoliko dana, odzvanja hodnicima palate Saveta Evrope u Strazburu. Poodmakla korozija, zapuštenost i propadanje zahvatili su zapadna društva i njihove političke elite, pa se, kao i u Hamletu, opšte nezdravo stanje više ne da sakriti"

Priredio: Miloš Garić

Od trenutka kada je Kurtijeva vlada, posle upornog obespravljivanja Srba i izazivanja tenzija i sukoba na severu Kosova, prošlog leta navodno došla "na zub“ uticajnih zapadnih medijatora, uprkos tvrdnjama da je Zapad uveo kaznene mere Prištini, niko sa sigurnošću ne može da kaže o kakvim se "sankcijama“ zapravo radi. Ono što se, međutim, u međuvremenu događa, pokazuje neke vrlo opipljive beneficije za Prištinu. To ne krije ni Aljbin Kurti.

Kosovski premijer je pre neki dan ocenio da je 2024. godina počela lepim vestima za Kosovo na međunarodnoj sceni, navodeći da je sve počelo viznom liberalizacijom, a da se nastavlja putem ka članstvu u Savetu Evrope, ističući da pasoš Kosova sada priznaje i Španija, kao i da je Kosovo unapredilo status na nivo pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini Nato. Brojni međunarodni skupovi, na kojima su neizostavni učesnici predstavnici Prištine, kao i česte i prilično razdragane bilateralne posete, ne govore o bilo kakvim pogoršanjima u statusu. Naprotiv.

Ako bismo hteli da budemo jako fini, primer aktuelnog zapadnog posredništva u kosovskoj krizi mogli bi da nazovemo odličnim "lakmus papirom“ za prikaz dramatičnog povećanja procenta "kiselosti“ današnje evropske demokratije i vladavine prava.

Stvar se potpuno razjasnila baš od momenta kada su prošlog leta EU i SAD uveli "kaznene mere“ vlastima u Prištini. Posle serije Kurtijevih izvršnih odluka, koje su srpsku zajednicu na Kosovu dovele na nivo slobode sličan onom u kojem se zlopatio i čuveni Kunta Kinte, definitivno se očekivalo više ozbiljnosti zapadnih funkcionera, pre svega u Briselu. A, mlađoj publici koja nije čitala knjigu Aleksa Hejlija i ne seća se američke TV serije Koreni, toplo preporučujem da je potraži i vidi prikazane nevolje pomenutog tamnoputog momka iz vremena s kraja 18. veka u SAD.

Dakle, postavlja se pitanje - šta bi bilo da Kosovo nije pod "kaznenim merama“ SAD i EU?

Istaknuti aktivista civilnog sektora u Beogradu, pravnik Milan Antonijević, slaže se da je utisak kako je Priština nagrađena iako ne poštuje svoje obaveze.

“U proteklim godinama vidimo da vlast na Kosovu taktizira, ne sprovodi odluke, i ne bi trebalo da budu nagrađeni ni na jednom međunarodnom planu. Tako treba posmatrati i sankcije koje su im uvedene, to jest mere protiv Kosova, koje su prošlog leta bile prilično oštre. Ali, rekao bih, na žalost, do Banjske. Kasnije se vidi ova promena i nekako popuštanje pred Kosovom, što nije dobro. Mislim da Srbija zaista mora da povrati onaj ugled koji je imala do 24. septembra i da otvoreno govorimo o tome da Kosovo mora svoje obaveze sprovoditi, da nema obećanja i da nema gledanja kroz prste. To je veoma loše i za srpsku poziciju u pregovorima i za srpsku javnost, a ponajviše za građane na severu i za one koji su u enklavama”, upozorava Antonijević za Kontekst.

Zapad ne planira da kažnjava Kosovo

Povodom izvesnog učlanjenja Kosova u Savet Evrope, Antonijević priznaje da to nije dobra odluka.

“Moramo da govorimo o pravima Srba koja se krše. To nije dobra poruka ni za jednu zemlju koja unutar Saveta Evrope promišlja da li je vreme da Kosovo uđe, kao punopravna članica ili ne. Drugo je pitanje ovo sa Parlamentarnom skupštinom NATO. Ne treba strahovati od toga, jer Srbija ima jako dobre odnose sa NATO. Glas Srbije u NATO je mnogo jasniji i glasniji od onoga koji može imati Kosovo, bez obzira da li se nalazi u skupu parlamentaraca. Svakako, i ta odluka, kao i sve, i vizna liberalizacija i Savet Evrope jesu u Prištini doživljeni kao jedan veliki uspeh. Postavlja se sada pitanje da li je kosovska vlast kažnjena zbog loših postupaka ili nagrađena. Te odluke odzvanjaju i u javnosti Srbije. U javnosti Kosova oni to kvalifikujuju kao uspeh. Ali, mislim da je to više neka reklama”, napominje Antonijević.

Po njegovom mišljenju, ne može se reći da je vest iz Parlamentarne skupštine NATO za Prištinu neki veliki uspeh, ali vrlo verovatan ulazak u Savet Evrope jeste. Ipak, Antonijević ostavlja prostor da se do definitvne odluke ministara Saveta Evrope stvari promene.

“Trebalo bi sačekati odluku, to jest, ne čekati, nego raditi na tome da odluka parlamentarne skupštine ipak bude usklađena s onim što je Rezolucija 1244, da bude usklađena i s time da se u punopravno članstvo primaju države, pre svega. Potom i da postoje jasni uslovi koji se tiču poštovanja ljudskih prava i svega onoga što može dugoročno, zaista, poljuljati veru u Savet Evrope. Srbija mnogo očekuje od Saveta Evrope, i u onom delu koji se tiče reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, mi preporuke moramo da sprovodimo. Unutar procesa evro-integracija, oni nam pomažu oko svega. Tu je finansiranje jako mnogo projekata u Srbiji. Mislim da nije dobro da na ovakav način Savet Evrope odlučuje o članstvu Kosova, ali s druge strane nije dobro ni da Srbija donese neke iskitrene odluke koje se mogu ticati povlačenja iz članstva”, istakao je Antonijević.

Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev kaže da Zapad nikada nije, niti planira da kazni kosovske Albance za njihovo ponašanje.

"Objašnjenje za to je prilično jednostavno - albanska strana je samo marioneta i instrument u rukama pojedinih zapadnih centara moći i kao takva nikada ne preduzima nikakve samostalne poteze, već izvršava naredbe koje dobija. Ako na terenu ponekad i dođe do taktičkih mimoilaženja između Albanaca i kolektivnog Zapada, ona svakako ne remete njihovu zajedničku strategiju. Projekat tzv. kosovske nezavisnosti je čedo zapadnih centara moći, istih onih koji su Srbiju pre 25 godina surovo, brutalno i nehumano bombardovali tri meseca, i oni od njega neće odustati tako lako. Sa druge strane, isti ti centri traže svaku moguću priliku da kazne Srbiju za neke izmišljene krivice, te je uvek osuđuju nakon unilateralnih potez tzv. zvanične Prištine, u smislu da se obe strane pozivaju na uzdržanost, iako Albanci sve to što rade rade zahvaljujući tome što je Srbija krajnje uzdržana i tolerantna, jer želi mir, stabilnost i napredak za ceo region“, objašnjava Đurđev za Kontekst.

Podrška SAD nesporna, Berlin ipak glavni oslonac

Jasno je, dodaje, da Zapad želi Kosovo u NATO i da će mu omogućiti da protivpravno uđe u Savet Evrope, kao i da je vizna liberalizacija bila nagrada Albancima za njihovu poslušnost.

"Zapad će nastaviti da ignoriše činjenicu da je kriv za sramno bombardovanje naše zemlje 1999. godine. I jedni i drugi, međutim, imaju veliki i praktično nerešiv problem - odbijanje Srbije da bude saučesnik u takvim aktivnostima, odlučnost srpskog naroda da brani svoju državu, ponosno i odgovorno držanje srpskog rukovodstva koje nikada neće priznati tzv. Kosovo, nikada neće dati stolicu u UN za tu lažnu državoliku tvorevinu i nikada neće dozvoliti da se ponovi pogrom i progon nad našim narodom kakav je viđen marta 2004 . godine“, istakao je Đurđev.

Politički analitičar Dimitrije Milić smatra da Zapad trenutno nije u poziciji kako bi se fokusirao na pitanje Kosova.

"Pitanje je koliko je Zapad sada zaista fokusiran da dovoljno pritisne Prištinu da ispuni obaveze. Zbog rasejanog fokusa sada verovatno nije. Zapad želi da se pitanje Kosova završi, u ovoj haotičnoj svetskoj situaciji kada im je pažnja rasejana i na Gazu i na Južno-kinesko more, probleme s Hutima i buduće probleme s Kinom, žele da u hodu rešavaju ono što je moguće. Priotitet je položaj srpske zajednice zbog odluka i politike Kurtijeve vlade. Pretpostavljam da su zapadne zemlje sada zainteresovane da se to brzo reši“, kaže Milić za Kontekst.

On ipak konstatuje da su Sjedinjene Države u većini situacija bliže Prištini, kao i Nemačka koja ih podržava, iako se vlast na Kosovu sada više oslanja na Berlin nego na Vašington.

"Kurti zato ne trpi neku štetu na međunarodnom planu, veći problemi su mu na domaćem terenu, uoči izbora na Kosovu. Pitanje je zbog unutrašnjih reformi unutar Stejt departmenta, izbora koji dolaze i promena uloga različitih ličnosti u američkoj adminisitraciji, kako će se dalje postavljati strategija i kako će se razvijati okolnosti”, zaključuje Milić.

U svakom slučaju, hamletovska poruka sa početka ovog teksta na kraju može da se zaokruži sa onim čuvenim "biti ili ne biti", što u slučaju Srba na Kosovu ne predstavlja dilemu već značaj i neminovnost dalje borbe.