Sistemi PVO i proročanstva Mitra Tarabića

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg okončao je turneju u Severnoj Makedoniji sastankom sa liderima balkanskih država koje su i NATO članice – Edijem Ramom, Zoranom Milanovićem, Milojkom Spajićem, Robertom Golobom i Dmitrom Kovačevskim. 

Stoltenbergova turneja imala je na jednoj strani, umirijući, a na drugoj strani, upozoravajući karakter. Stoltenberg, koji je doputovao u Skoplje nakon posete Beogradu, rekao je da je „bezbednost Zapadnog Balkana od posebnog značaja za NATO” i ovom prilikom naveo nekoliko razloga koji predstavljaju „zabrinutost za alijansu”. Neposredno uoči Stoltenbergove balkanske turneje, okončana je vežba 7 NATO članica pod nazivom „Snažni Balkan 23“ koja je održana u Albaniji od 31. oktobra do 10. novembra. U pitanju je bila vežba snaga za specijalne operacije iz Albanije, Bugarske, Grčke, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije i Turske uz jedinice iz Bosne i Hercegovine. 

"U Bosni i Hercegovini postoje tenzije i ovde ohrabrujem političke lidere da se uzdrže od podela i secesionističke retorike, usmeravajući napore ka pomirenju i mirnoj budućnosti", rekao je šef NATO-a.

Generalni sekretar NATO ponovio je da Severnoatlantski savez „snažno" podržava teritorijalni integritet i suverentiet Bosne i Hercegovine. Stoltenberg je to kazao zvaničnicima BiH u Sarajevu u ponedeljak, 20.11. izražavajući pri tome zabrinutost zbog aktuelnih događaja. „Zabrinuti smo secesionističkom i retorikom podele, kao i spoljnim uticajem, posebno Rusije", rekao je Stoltenberg. Jedan od onih koji su govorili o mogućnostima izbijanja novog rata na Balkanu je i ambasador BiH u UN, Zlatko Lagumdžija. On se direktno obratio i visokom predstavniku za BiH Kristijanu Šmitu, podržavajući njegov status koji osporavaju zvaničnici Republike Srpske. 

"NATO pruža podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH. Želimo da ovo bude mirna zemlja u srcu stabilnog regiona, i vaši napori na funkciji visokog predstavnika su od vitalnog značaja za jedinstvo i pomirenje u ovoj zemlji. Svaki pokušaj podrivanja vaše pozicije gura BiH nazad, a ne napred", rekao je Stoltenberg nakon sastanka sa Šmitom.
U prethodnim medijskim istupima Stoltenberg je izjavljivao da Bosna i Hercegovina, zajedno s Gruzijom i Moldavijom, spada u zemlje koje zaslužuju posebnu pažnju NATO-a.

Poseta Bosni i Hercegovini donela je neku vrstu umirenja, ali nije mnogo doprinela uklanjanju glavnih uzroka političkih razmimoilaženja. Odmah nakon ovih izjava, stigao je posredni odgovor iz Republike Srpske. Milorad Dodik je, obeležavajući 28. godišnjicu parafiranja Dejtonskog sporazuma ponovio da vrhunac problma u BiH “predstavlja nelegitimni privatni visoki predstavnik". Dodik je poručio da Republika Srpska ne planira secesiju, ali da će se BiH sama mirno raspasti. "Nametanje visokog predstavnika smatramo korakom bliže mirnom razlazu BiH i BiH će, nažalost, imati epilog mirnog razlaza", rekao je Dodik.  

U tom kontekstu, Stoltenberg je govorio i o dešavanjima na Kosovu, ističući potrebu za nastavkom dijaloga Prištine i Beograda.

„Na Kosovu smo pre izvesnog vremena videli incidente ozbiljnog nasilja koji je uključivao neprihvatljive napade na mirovne trupe KFOR-a, a oni koji su to uradili moraju da odgovaraju. Beograd i Priština moraju da nastave dijalog koji vodi Evropska unija, jer je to jedini put ka rešenju koje bi poštovalo prava svih etničkih zajednica“, rekao je šef zapadne vojne alijanse.

On je govorio i o ulozi Severne Makedonije u regionalnoj bezbednosti, odobravanju neophodnih ustavnih promena za integraciju u Evropsku uniju.

Osim što je u više navrata ponovio da je NATO spreman da doprinese regionalnoj stabilnosti, on je u nekoliko navrata intonacijom ukazao kao da je pretnja destabilizacijom imanentna i neposredna. Tako je u uoči sastanka u Skoplju, Stoltenberg sumirao svoj boravak u Sarajevu, Prištini i Beogradu, pa je ponovio da će NATO učiniti sve da spreči “eskalaciju bezbedonosne situacije, vojnu pretnju bilo kojoj članici NATO ili čak drugim zemljama Zapadnog Balkana”.

Delovanje NATO, ovde je proširio ne samo na otklanjanje “vojnih pretnji bilo kojoj članici NATO”, nego “čak i drugim zemljama Zapadnog Balkana”. Iako te “druge zemlje” nisu definisane, to se najverovatnije odnosi na Bosni u Hercegovinu i Kosovo i Metohiju gde NATO ima svoje misije i gde je već njegova uloga u očuvanju mira već definisana. 

Uoči turneje, na nekoliko mesta i uz nekoliko ocena pojavilo se uobičajeno dramatizovanje vojnih i bezbednosnih pretnji na Balkanu, koje su sve odreda povezane sa ocenom o nastojanjima i pokušajima Rusije da “otvori drugi front” u Evropi kako bi olakšala svoj položaj prema Ukrajini. Takve pretpostavke stvaraju se već duže vremena uz prateću scenografiju da je upravo Srbija ta koja će biti “izvođač” ili “nosilac” takvih pretnji, jer je jedina preostala evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji. Pre puta na Balkan, Stoltenberg je rekao: „Moramo shvatiti da je situacija na bojnom polju složena. Rusija ne planira mir, već novi rat“. 

U tekstu pod nazivom "Drugi front Rusije u Evropi", prestižni njujorški časopis “Foreign Affairs” naveo je da Srbija veruje da bi uskoro mogla da dobije priliku za operacije na Kosovu, budući da je Zapad zauzet snabdevanjem Ukrajine, podrškom Izraelu i obuzdavanjem Kine, ali da joj je za tu akciju potrebna ruska pomoć. Za ilustraciju takvih planova uzeti su navodi o razmeštanju oružja Srbije na svojoj strani granice sa Kosovom, “što je označilo jedno od najvećih gomilanja srpskih vojnih snaga od završetka rata na Kosovu pre skoro četvrt veka". Očigledno je da je ovo bila jedna od tema u Stoltenbergovoj agendi, jer je o njoj govorio i na susretu s predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. 

Uoči dolaska šefa NATO, kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da Srbija ima 48 isturenih operativnih baza oko granice sa Kosovom, a da je “nedavno rasporedila protivvazdušne sisteme u blizini granice“. On je ocenio da nedostatak sankcionisanja Srbije, povećava nivo pretnje na Zapadnom Balkanu. Kurti je, pored ostalog, govorio i da je u toku "reorganizacija grupe Milana Radoičića uz uputstva i podršku srpske države", gde je naveo da je nekadašnji potpredsednik Srpske liste prošle nedelje u Raški okupio novo rukovodstvo stranke i "zatražio mobilizaciju za glasanje" za predstojeće izbore u Srbiji. 

Ove tvrdnje nisu naišle na uverljiv odgovor ni u susednoj Albaniji koja se pojačanom pažnjom prati delovanje kosovskog premijera. Zvaničan stav Albanije o trenutnom stanju dijaloga u Briselu predstavio je albanski premijer Edi Rama u nekoliko navrata, kada je potencirao da je neophodno ispunjvanje postignutih dogovora, uključujući hitno i neodložno stvaranje Zajednice srpskih opština prema poslednjem predlogu Brisela. Rama je pohvalio Aljbina Kurtija da je napravio “pravi” potez pihvatajući taj dokument, upozoravajući ga još da je to “zakasneli potez”, a ceo pristup opisao je kao afirmaciju gledišta “živi i pusti druge da žive”. 

Ukazivanje na ratne opasnosti protiv Kosova, prema ocenama albanskih medija, stavilo je Kurtija u ulogu čuvenog srpskog vidovnjaka Mitra Tarabića, s tim što ga je Kurti prevazišao svojim otkrićima o protivavionskim sistemima i sastanku s Radoičićem. 

Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, prilkom posete američkoj državi Ajovi krajem prošlog meseca u više navrata optužila je Srbiju da želi početak rata i “aneksiju” kosovske teritorije, iako su čak takve tvrdnje odbačene neporedno posle incidenta u Banjskoj. Tada je američki ambasador Kristofer Hil rekao da nema dokaza da Srbija planira rat na Kosovu. 

Tokom boravka Jensa Stoltenberga u regionu, ukrajinski predsednik Zelenski takođe se rekao da Rusija želi da započne sukobe na Balkanu. Sve ove zloslutne prognoze, Stoltenberg je odbacio: „Ne vidimo nikakvu vojnu pretnju koja bi dolazila iz Rusije protiv bilo koje zemlje članice NATO-a, ili regiona, ali i dalje smo oprezni i pažljivo pratimo šta Rusija radi. Imamo vojno prisustvo u ovom regionu, Kfor na Kosovu, Glavni štab u Sarajevu i kancelariju u Beogradu i spremni smo da učinimo sve da zaštitimo svakog saveznika od bilo kakve pretnje“, rekao je Stoltenberg. Šef NATO je ponovio poruku alijanse Rusiji da „mora da se uzdrži od agresivnih akcija protiv svojih suseda i da u svakom slučaju prekine agresiju na Ukrajinu“. 

I pored ovakvih ocena prvog čoveka NATO, teško je pretpostaviti da će prestati ovakvi alarmantni tonovi. Kreiranje i održavanje napetosti u javnom govoru, ali i u političkim forumima za mnoge je dokaz pravovremenosti i budnosti, ispravnog stava u prevenciji imaginarnog sukoba. U tom smislu, celokupno dramatizovanje situacije na Balkanu doprinos je destablizaciji regiona.  NATO upravo okončava izradu Pregleda misije KFOR u kojoj je oceniti dosadašnje delovanje misije i odrediti buduće zadatke i formu NATO prisustva na Kosovu. Stoltenbergova turneja imaće odlučujući uticaj na ocene i stavove iz ovog dokumenta, a samim tim i na budućnost misije KFOR na Kosovu i Metohiji. Bez obzira na to što nema neposredne opasnosti za sukobe, velika je verovatnoća da će NATO kontigent biti ponovo uvećan. Time će se već od sledeće godine uvećati uloga NATO na Kosovu i na Balkanu.