Neobavezno igranje obećanjima

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Dijalog je stigao upravo tamo gde je bilo i planiran da stigne – da Zajednicu srpskih opština ostavi kao žeton za potkusurivanje u pretpostavljenoj poslednjoj etapi kako bi bila zamenjena za priznanje željene kosovske nezavisnosti. Upravo to pokazuje pismo koje su uputili Markon, Šolc i Meloni. Oni govore o tome da je ZSO trebalo da bude napravljena pre 10 godina i da bi dosad uveliko trebalo da funkcioniše. Đuzep Borelj i Miroslav Lajčak sa svoje strane dali su sasvim detaljno opisanu ulogu koju Zajednica srpskih opština treba da igra u ovoj fazi pregovora. „Faza implementacije treba da napreduje tako da obe strane paralelno ispunjavaju svoje obaveze korak-po-korak, po principu da obe strane moraju nešto da urade da bi nešto dobile. Sada bi fokus trebalo da bude na unapređenju pune implementacije Sporazuma bez preduslova ili odlaganja“, saopštili su evropski posrednici. U tom pristupu „korak po korak“, dakle, ZSO je nešto što bi srpska strana trebalo da „dobije“, a da zauzvrat ispuni čitav niz zahteva koji se postavljaju pred nju. Dakle, da „dobije“ ponovo ono što je „već dobijeno“ Briselskim sporazumom iz 2013.

Izvesnu dramatiku ovome daje pasaž iz tog istog saopštenja koji u izvesnom pretećem tonu, ne ostavlja prostor za drugačije interpretacije, jer su evropski zvaničnici dodali da se njihova očekivanja u pogledu sprovođenja Sporazuma o putu normalizacije „moraju ispuniti“.  

„Sada očekujemo da se Kosovo i Srbija brzo dogovore o detaljima u dijalogu koji vodi EU. U nedostatku napretka u normalizaciji odnosa, obe strane rizikuju da izgube važne prilike. Pozdravljamo angažovanje dve strane u razgovorima juče u Briselu. Uzimamo u obzir komentare dvojice lidera Kosova i Srbije na Evropski statut za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i njihovu izraženu spremnost za sprovođenje“, sumiran je ishod poslednjeg briselskog susreta.

Identičan ton u svojoj poruci imali su lideri tri vodeće zemlje Evropske unije koji su pozvali „kako bi bio postignut brz napredak u primeni Sporazuma o putu normalizacije, da Kosovo pokrene proceduru za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, kako je propisano u nacrtu Statuta, a Srbiju na de fakto priznanje“. Ostale formalnosti, uključujući i one koje se odnose na usvajanje ovih odluka, ne bi trebalo da stoje na putu napretka po ovom pitanju“, navodi se u ovom zajedničkom saopštenju Emanuela Makrona, Olafa Šolca i Đorđe Meloni.

Ova poruka usledila je nakon zasedanja Saveta EU tokom kojeg je održana nova runda odvojenih razgovora evropskih posrednika sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem. Ovde je formulacija o ZSO daleko blaža, samo inicijalna, pošto se od Kosova očekuje samo da „pokrene proceduru“, ali ne i da uspostavi ZSO. To, može da uputi na pretpostavku da je formulacija „uspostavljenja“ ostavljena za neku drugu priliku, za neki drugi „korak“ koji se bude očekivao ili tražio od Srbije za „quid pro quo“ pristup evropskih posrednika. Ako je bilo reči o najavi „novog pristupa“ EU ovom dijalogu, onda je verovatno upravo ovo ta novina.

Dijalog je u početku vođen na najopštijim postavkama, pa je tako došlo do saglašavanja s briselskim i Ohridskim sporazumom. Sada se, kako se čini, ulazi sasvim u pojedinosti gde se traži „usluga za uslugu“ i gde se u detaljima predviđa preduzimanje određenih koraka i rokovi za njihovo ispunjenje. U toj taktici, zašto onda ne pokušati još jedno odlaganje formiranja ZSO, tim pre ako je ona najsnažniji motiv srpske strane za prihvatanje bilo kakvog sporazuma? Prištinska strana je postavila brojne prepreke ostvarenju ideje o ZSO, od instaliranja gradonačelnika na severu Kosova preko kvazi izbora, da bi se sada, navodno, aktivirao „demokratski mehanizam“ njihovog uklanjanja preko „građanske peticije“. Dok se ne održe pravi izbori na severu Kosova, svaki potez o ZSO biće samo novo „pokretanje procedure“, Dakle, neobavezno igranje obećanjima. Sve dok je to tako, u tome ni srpska strane ne treba da izostane. Licemerje može da ima više lica.

Iz same forme ovog susreta, gde su razgovori vođeni odvojeno, proizilazi da on nije bio ni blizu konačnog dogovora, te da je, po svemu sudeći, trebalo kao minimum da preusmeri dosadašnji tok „kriznog menadžmenta“ događaja na Kosovu ka diplomatskim formama. U tom smislu, može da se pretpostavi da u suštini, ni očekivanja od ovog susreta nisu mogla da budu visoka. Stoga, pozivanje evropskih prvaka na „de fakto“ priznanje Kosova, iako nije novo, ono predstavlja izvesno iznenađenje. Isto tako, ono nosi u sebi izvesni polemički potencijal. Budući da je stiglo sa zasedanja Evropskog saveta koje se vremenski podudarilo sa boravkom delegacija obe strane u Briselu, moglo je da se očekuje da će Savet EU da saopšti neki stav o dijalogu. Njega nije bilo, pretpostavljamo, zbog toga što bi saopštenje moralo da bude usvojeno jednoglasno, a to je teško ili nemoguće postići sve dok unuta EU postoji pet država koje uopšte ne priznaju Kosovo – plus, Španija koja se nalazi u toj grupi, predsedava Evropskom unijom do kraja godine. Otuda, jasno je da zemlje koje ne priznaju Kosovo ne bi ni na koji način mogle da pozivaju na njegovo priznanje. Makron, Šolc i Meloni su se sreli sa svim učesnicima dijaloga i verovatno je da su isto to zatražili i tim razgovorima. 

Ponavljanje zahteva za „de fakto“ priznanjem, iako izgleda standardno, u suštini predstavlja polemiku sa izjavama kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je zatražio da se svi dokumenti potpišu kako bi se tako obezbedilo priznanje Kosova sa srpske strane i „de jure“. Kakva je razlika u ovom slučaju, podsetimo se Briselskog i Ohridskog sporazuma s početka ove godine. U tim sporazumima nema predviđenog priznanja Kosova od strane Srbije, pa je to poslužilo političkim snagama na Kosovu da zaključe da evropski predlog nije konačan sporazum, jer ne predviđa uzajamno priznanje. U tom smislu, „de fakto“ priznanje koje počinju Makron, Šolc i Meloni, ponovo implicira da neće biti „de jure“, odnosno zvaničnog i pisanog priznanja Kosova. To je tako što se tiče, evropskog pogleda na stvari. Što se tiče srpskog pogleda, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ponovio je ono što je rekao još u martu ove godine, da „nećemo priznati ni faktički ni de jure nezavisnost Kosova“. „Srbija ne može da prihvati članstvo Kosova u UN, kao ni nezavisnost Kosova. Potpuno smo spremni za formiranje ZSO“, rekao je posle sastanka u Briselu predsednik Srbije.

On je, inače, ove zahteve predvideo još pre tri godine kada je rekao da će se od Srbije tražiti „de fakto ili de jure priznavanje Kosova“ i da je „cilj da ubace Kosovo u UN“, te da je „samo pitanje trenutka kada će to tražiti od Srbije, da li za tri ili šest meseci ili za godinu dana, ali da će se to svakako dogoditi i da će onda biti strahoviti pritisci na našu zemlju“.

Od tada do danas izjave o Zajednici srpskih opština, članstvu u EU i bilo čemu što bi u očima srpske strane potvrdilo ozbiljnost evrospkih namera, nisu otišle daleko. Odnedavno, Evropska unija koketira sa najavama ubrzanih perspektiva za Zapadni Balkan, koje, čim budu izrečene, ubrzo bivaju i opovrgnute.

Nemački kancelar je posle dužeg vremena dao celovitiju ocenu dosadašnjih razgovora, u kojoj se nije saglasio da su razgovori u Briselu bili neuspešni ili propali. "U ovoj zaista sumornoj situaciji mogli smo da postignemo napredak. Ne delim vašu ocenu da su pregovori propali. Mislim da, ako napravimo političku procenu, verujem da možete da se složite sa mnom. Sada imamo izjavu Kurtija i Vučića da će sprovesti mere iz dokumenata koje smo izradili, Osnovni sporazum, Ohridski sporazum i sada i koncept konkretnog nacrta za uspostavljanja ZSO. To je jasno rečeno i to je ispravan korak", rekao je nemački kancelar odgovarajući na konstataciju novinara da su pregovori propali.

Šolc je istakao da će međunarodna zajednica nastojati da se to i dogodi. “Ovo nije stvar u kojoj na kraju može da se govori o tome ko ima najviše poena, već se radi o stvaranju mirne budućnosti za građane na Kosovu i u Srbiji. I Kosovo i Srbija žele u EU, a mi želimo da se to i dogodi“, naglasio je nemački kancelar.

Pošto se Nemačka i njen kancalar pojavljuju u ulozi glavnih pregovarača u krizi na Bliskom istoku, na šta je verovatno upućivala Šolcova ocena o „sumornoj situaciji“, posvećivanje ovakve pažnje kosovskom pitanju, znači da mu Nemačka doista daje veliku važnost. 

Jedan deo tog značaja predstavlja verovatno, četvorodnevna poseta predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, koja boravi u Severnoj Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Kako je najavljeno, razgovaraće o bilateralnoj saradnji, a posebno će predstaviti detalje Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji su precizirani na poslednjem zasedanju Evropskog saveta. To su prateće mere koje treba da poboljšaju atmosferu među državama na Zapadnom Balkanu, u tom smislu i odnose Beograda i Prištine, ali pravi sadržaj nalazi se na drugoj strani, gde je ispunjenjem dosadašnjih dogovora potrebno dokazati uverljivost i kredibilitet Evropske unije.