Somalilend - preseljenje Palestinaca i izazovi međunarodnog priznanja nezavisnosti (1)

Piše za Kosovo onlajn: Habib al Hadi

Somalilend, zvanično Republika Somalilend, je nepriznata država na Rogu Afrike. Nalazi se na važnoj geopolitičkoj lokaciji - na južnoj obali Adenskog zaliva i graniči se sa Džibutijem na severozapadu, Etiopijom na jugu i zapadu i Somalijom na istoku. Njena teritorija na koju tvrdi da polaže pravo ima površinu od 176.120 kvadratnih kilometara sa približno 6,2 miliona stanovnika od 2024. godine. Glavni i najveći grad je Hargejsa. Somalilend je proglasio nezavisnost 1991. godine, prvenstveno zbog kolapsa centralne somalijske vlade i haosa i građanskog rata koji je usledio.

Godine 1991. režim Sijada Barea je svrgnut, što je dovelo do vakuuma u vlasti i široko rasprostranjenih sukoba širom Somalije. Somalilend, koji je bio samoupravna britanska kolonija Somalilend pre ujedinjenja sa italijanskim Somalilendom 1960. godine, nastojao je da očuva svoju relativnu stabilnost.

Pre ujedinjenja, Somalilend je uživao određeni stepen političke stabilnosti i samouprave pod britanskom kolonijalnom vlašću. Nakon kolapsa, severnjaci, koji su se razočarali u zajedničku državu odmah nakon ujedinjenja, želeli svoju nezavisnost i samoupravu, zbog čega su počeli gerilski otpor koji je bio potpomognut komunističkom Derg vladom Etiopije. Nakon kolapsa 22-godišnje vladavine Sajida Barea, Somalilend je proglasio nezavisnost 1991. u isto vreme kada i bivše jugoslovenske republike, koje su nešto kasnije priznale sve evropske države, ali Somalilend nije bio te sreće. Njega do sada niko nije priznao, pa se  Somalilend dugo kreće kroz složen geopolitički pejzaž u potrazi za međunarodnim priznanjem.

Uprkos održavanju stabilne vlade, demokratskih institucija i rastuće ekonomije od jednostranog proglašenja nezavisnosti od Somalije 1991. godine, Somalilend ostaje nepriznat od strane međunarodne zajednice. Ovaj nedostatak priznanja ograničio je njegovu sposobnost da se uključi u formalne diplomatske odnose, obezbedi međunarodnu razvojnu pomoć i u potpunosti integriše u globalne ekonomske i političke strukture. Ali, sada izgleda kao da se sreća smeši i ovoj secesionističkoj teritoriji.

Nedavni događaji su stavili Somalilend u centar nove diplomatske kontroverze – glasina o učešću regiona u američko-izraelskom planu za preseljenje raseljenih Palestinaca iz Gaze.  Kako su objavili mediji širom sveta, čuvena Boston Konsalting Grupa, konsultantska firma sa sedištem u SAD, modelovala je premeštanje Palestinaca iz Gaze u Somaliju i Somalilend.

Prema izveštajima, konsultanti BCG-a su razvili model za grupu izraelskih biznismena koji su razvijali planove za obnovu Gaze nakon rata sa Hamasom. Model je uključivao slajd dek koji je predviđao da će 25 odsto stanovnika Gaze želeti da napusti Pojas, a većina neće želeti da se vrati.

„Prihvatanjem stanovnika Gaze koji se privremeno i dobrovoljno presele, zemlja će dobiti priliv stanovništva koji će imati ekonomsku korist koja bi očigledno mogla biti značajna“, rekla je za magazin „Tajms“ osoba upoznata sa ovim radom. „Ali zemlje u modelu nisu izabrane na osnovu poznavanja konkretnih diskusija. Ideja je bila da se razumeju ekonomska pitanja vezana za opcije koje je predsednik Tramp stavio na sto.“

BCG je pomogao u stvaranju kontroverzne Humanitarne fondacije za Gazu, koju podržavaju SAD i Izrael, a koja upravlja mestima za distribuciju pomoći u enklavi.

Tramp je ranije ove godine izneo planove za preseljenje stanovnika Gaze u treće zemlje dok se Pojas razvija u „Rivijeru Bliskog istoka“. Iako nije postignut očigledan napredak u vezi sa planovima, dobio je podršku nekih izraelskih ministara i žestoko su ga osudili arapski svet i zapadne zemlje.

Plan preseljenja u regionu pogođenom sukobom: Geopolitička tačka žarišta

Predloženi plan stranih sila za preseljenje raseljenih lica brzo se pojavio kao jedno od najspornijih geopolitičkih pitanja poslednjih godina. Plan, koji predlaže preseljenje palestinskih izbeglica iz Gaze u alternativne regione, izazvao je žestoke debate u međunarodnim političkim, ideološkim i verskim sferama. Iako specifičnosti predloga za preseljenje ostaju uglavnom nejasne, glasine sugerišu da bi Somalilend potencijalno mogao biti razmatran kao jedna od destinacija za preseljenje. Ova perspektiva je izazvala značajne političke i diplomatske kontroverze, posebno unutar određenih kulturnih zajednica širom Bliskog istoka i Afrike, gde palestinski cilj ostaje duboko ukorenjen simbol antikolonijalnog otpora i panarapske solidarnosti.

Predlog za preseljenje stanovnika Gaze mnogi vide kao deo šire geopolitičke strategije za preoblikovanje demografskog i političkog pejzaža regiona. Ovaj strateški potez, ako se sprovede, ne samo da bi promenio živote miliona raseljenih osoba, već bi mogao i da pomeri regionalnu ravnotežu snaga na Bliskom istoku. Uzimajući u obzir dugogodišnji sukob između Izraela i Palestine i duboko polarizovan globalni odgovor na politiku Izraela, sama sugestija da bi Somalilend mogao postati deo ovog plana preseljenja nosi duboke implikacije po njegovu sopstvenu političku budućnost. SAD i Izrael, navodno su razgovarali sa prvacima ove nepriznate teritorije i ponudili im međunarodno priznanje u zamenu za prihvatanje Palestinaca koje Izrael uz podršku SAD namerava da iseli iz Gaze u druge države i regione, među kojima se kao destinacija našao i Somalilend.

Za Somalilend, koji dugo održava bliske kulturne, verske i istorijske veze sa arapskim i muslimanskim svetom, i sama pomisao na učešće u tako kontroverznom planu je puna rizika. Slabi međunarodni ugled zemlje, kao samoproglašene nezavisne države bez priznanja od strane globalnog tela, čini je posebno ranjivom na promenljive struje međunarodne geopolitike. Snažan osećaj identiteta Somalilenda duboko je povezan sa njegovim zajedničkim verskim uverenjima i arapskim nasleđem, a svako percipirano svrstavanje sa Izraelom - ili čak naznaka takvog svrstavanja - moglo bi se posmatrati kao duboka izdaja njegovih verskih i moralnih vrednosti. Palestinsko pitanje, za mnoge u arapskom i širem muslimanskom svetu, predstavlja više od političkog sukoba; to je simbol ukorenjen u zajedničkoj borbi za pravdu, dostojanstvo i samoopredeljenje u kontekstu kolonijalizma i okupacije. Kao takvo, učešće Somalilenda u bilo kom planu koji bi se mogao protumačiti kao odobravanje akcija Izraela, rizikuje otuđenje ključnih saveznika na Bliskom istoku i u Africi, i samim tim destabilizaciju njegovog već nesigurnog međunarodnog položaja.

Dilemu Somalilenda dodatno komplikuje širi geopolitički kontekst koji okružuje sukob između Izraela i Palestine. Svet je oštro podeljen po ideološkim i geopolitičkim linijama kada je u pitanju pitanje Palestine. S jedne strane, države poput Sjedinjenih Država, Izrael i njihovi zapadni saveznici tvrde da Izrael ima pravo da se brani i uspostavlja bezbedne granice, predstavljajući palestinsko pitanje kao pitanje bezbednosti i borbe protiv terorizma. Nasuprot tome, veliki deo susednih regiona, uključujući države poput ključnog regionalnog igrača, Egipta i Jordana, kao i razne afričke zemlje, dosledno su podržavale palestinsko pravo na samoopredeljenje i suverenitet, osuđujući politiku naseljavanja bliskoistočnih zemalja i vojne akcije na okupiranim teritorijama. U tome ih sledi najveći broj evropskih država, azijske velesile, Kina i Japan, Kanada i Australija.

U ovom polarizovanom međunarodnom okruženju, glasine o potencijalnom učešću Somalilenda u planu preseljenja u regionu pogođenom sukobom izazvale su trenutnu reakciju. Mnogi u susednim regionima i među određenim kulturnim zajednicama vide plan preseljenja kao dalji korak u normalizaciji delovanja Izraela u regionu pogođenom sukobom, što smatraju kršenjem međunarodnih i palestinskih prava, dok bi preseljenje Palestinaca bio dodatni argument u inače sve snažnijim optužbama Izraela za genocid. Naznake da da bi Somalilend mogao da učestvuje u takvoj inicijativi neki su doživeli kao izdaju panarapske i muslimanske solidarnosti koja je dugo bila temelj njegovog diplomatskog ugleda.

Izrael, takođe, ima sve veće geopolitičke interese na Rogu Afrike. Somalilend ima značaj za Izrael koji prevazilazi čak i plan raseljavanja Palestinaca, kako je istakao izraelski dnevnik Harec.

Dana 3. decembra 2024. godine, Harec je objavio izveštaj pod nazivom „Sve oči uprte u Somalilend: Mala afrička država koja je ključna za izraelski rat protiv terora Huta“.

Izveštaj je naglasio nameru Izraela, uz podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata, da uspostavi vojnu bazu u Somalilendu kako bi se suprotstavio Hutima u Jemenu, koji su izvodili napade dronovima i raketama na okupirane palestinske teritorije u znak podrške Gazi.

Od početka rata u Gazi, a kasnije i sa Hutima koji su se uključili u borbu, Izrael se bori da zaustavi njihove napade zbog geografske udaljenosti i obaveštajnih izazova.

Dana 17. novembra 2024. godine, britanski veb-sajt Middle East Monitor izvestio je o izraelskim naporima da uspostavi vojnu bazu u Somalilendu.

Istraživač na Institutu za Bliski istok na turskom Univerzitetu Sakarja, Ahmet Vefa Rende, napisao je da bi svrha baze bila ciljanje i odvraćanje Huta, u zamenu za zvanično priznanje Hargeise i sprovođenje investicija.

U izveštaju se takođe navodi da je Izrael nastojao da uspostavi zone svoje bezbednosti na strateški dubokim lokacijama, poput Kipra u Mediteranu, i da ima za cilj da Somalilend učini sličnim centrom na Rogu Afrike.

Britanski veb-sajt je dalje citirao diplomatske izvore koji otkrivaju da UAE, koji su normalizovali svoje odnose sa Izraelom 2020. godine, deluju kao posrednik između Tel Aviva i Somalilenda. Potvrđeno je da je Abu Dabi ne samo ubedio Somalilend da dozvoli izgradnju vojne baze, već je i uverio da će finansirati projekat.

UAE su bile prikazane na kontroverzan način u vezi sa planovima za preseljenje Palestinaca iz Gaze, pa im je pripisano da se, iako zvanični stav zemlje javno odbacuje raseljavanje, slažu s Trampovim predlozima.

Dana 14. februara 2025. godine, ambasador Emirata u Sjedinjenim Državama, Jusef el Otaiba, izjavio je da je trenutni pristup Vašingtona Gazi težak, dodajući: „Ali na kraju krajeva, svi smo u potrazi za rešenjima, samo još ne znamo gde će to završiti.“

Neki su ove opaske protumačili kao implicitni signal da je Abu Dabi prihvatio Trampovu najavu o preseljenju 1,5 miliona Palestinaca iz Gaze.

U martu ove godine „Džeruzalem post“ je objavio da Somaliland ne odbacuje prijem Palestinaca na svoju teritoriju.  Nešto kasnije, brojni mediji preneli su navodnu izjavu ministra inostranih poslova Somalilenda da je „Somalilend otvoren za razgovore o prihvatanju Palestinaca“. Ta izjava, međutim, nije kredibilno verifikovana, ali su se u međuvremenu pojavile i druge indirektne aluzije na postojanje razgovora i kontakata o ovoj temi. 

(Nastavak sutra)